Срби су вријеме записивали по најстаријем календару!
За Јевреје тече 5774. година. Кинези су тренутно у 4710. По календару којим су вријеме записивали Срби, сада је 7521. Неко тврди да су Срби овај календар преузели од Византије, да је у питању мјерење времена од бибијског потопа, постанка свијета, док га неки да вежу за Винчанску културу. Све је то мање битно, ако […]
За Јевреје тече 5774. година. Кинези су тренутно у 4710. По календару којим су вријеме записивали Срби, сада је 7521.
Неко тврди да су Срби овај календар преузели од Византије, да је у питању мјерење времена од бибијског потопа, постанка свијета, док га неки да вежу за Винчанску културу. Све је то мање битно, ако се има у виду чињеница да о њему зна изузетно мало људи. Други народи су од мањих ствари направили бренд, док се само код Срба помен ове чињенице третира као митоманија о најстаријем народу.
Милан Стеванчевић, који се скоро 40 година бави проучавањем календара, каже да је јајстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. вијека. Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. вијеку и користио се све до 19. вијека. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе.
У Србији пронађен календар стар 8.000 година!
Многи споменици, манастири датирани су по српском календару. На пример споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човјек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одиграла лета 6897. године, индикта 12-ог месеца јуна, 15-ог дана у уторак. Камена плоча у Цариграду чува запис: Ова кула се обнови и ово градско платно од Ђурђа Деспота Србије 6956. године. Или да не идемо до Босфора, па прочитамо почетак Душановог законика: Закон благовернога цара Стефана, у години 6857. индикта 2, на празник вазнесења Господња, дана 21. маја.
Стари записи свjедоче о јединственој календарској ери настанка, па је тако гробни камен попа Дабижива (Столац) из 6139. или по новој ери 631., а надгробник светог Климента у Охриду исписан 6424 односно 916.
Година по српском календару почиње почетком априла и усклађен је са јулијанским календаром, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. вијеку прихватио римско означавање мјесеца и дана, како би показао заједништво хришћана. У Протоколу Савиног Законоправила службени језик је српски, а бројеви се пишу са двије тачке изнад слова ( или 7522.). До краја 17. вијека постоји двојно писање хронологије временске ере, по старом српском календару и од Христовог рођења.
То је чињено уз одређени отпор, и дописе како је у питању западно рачунање времена. Као на примјер по акту деспотице Јелене, гдје се после старог датума додаје нови уз коментар:„а на латински начин“ – и година од Христовог рођења. Тако је и Ћурђева кћер Мара додала годину Христовог рођења, уз напомену да је то „по латински“.
Dunja Matic Srpski Kalendar by Max Miloševich
Dobija li prica o narodu najstarijem sada na znacaju? Odnosno da li cemo se odreci nekog dijela istorije, kao sto to cesto cinimo, i pokloniti je onima koji je nemaju?
Jovane Seretiću, sivi tiću…
Nema ovde nikakvog srpskog kalendara već samo Vizantijski kalendar. I sama autorka svoju priču o navodnom srpskom kalendaru potrepljuje najobičnijim „zagolicavanjem sumnje“
Veli ona: „Обично се каже да смо годину Стварања света преузели од Византије, али заголица човека сумња и недоумица кад се сети да су византијски цареви рођени на овим просторима и да су могли ову годину преузети од балканских староседелаца.“
Ма треба попустити ове насумичаре и њихова тумачења, професор Ковић има доста добрих објашњења за овај наш простор и тренутно своје тезе брани и износи на Београдском универзитету, поред предавања на Филозофском факултету у Палама, он наступа и у телевизијским емисијама.
Његове тезе имају добар основ, пошто се ослањају на науку генетику и наш ДНК је најсличнији са келтским и грчким народима.
Мијешали смо се са њима, али смо били на терену бројнији и јачи, па су они напуштали долине и селили се у планине, (исто као што смо касније ми Срби пред турцима).
Временом су се племенске групе мијешале и зближавале, па смо ми преузели од њих генетског наслеђа и генетског фактора који дефинише боју коже, очију и косе. Тако смо дошли до више генетског материјала од домицилног келтског-хеленског становништва него што смо сачували словенског. Касније је та мјешавина народа називана Трибалима, Трачанима, Раси,…итд, све до формирања Немањићке династије кад се српство помиње као језичка и етничка одредница, иако и даље главни значај неког племена или народа стоји у круни којој припадају и религији по којој чине своје обреде.
Како си тако паметан? Све знаш! Алах ти вјера.
Симо П. Ороз, 25.11.2013. 16:15:15
Је ли то све што си научио од тих фора и фазона уз казан, ево ти од мене 5 за креативност и тако великоумну виспреност.B-)B-)B-)