Срби не могу на слободу због лекторисања одлуке суда БиХ?!

Ни сљедеће седмице десет Срба, осуђених за ратни злочин у чијим случајевима је Уставни суд БиХ 22. октобра утврдио кршење људских права због погрешне примјене кривичног закона, највјероватније неће изаћи на слободу.

Чека се завршетак бирократске процедуре лекторисања, редактуре и достављања одлуке Суду БиХ на извршење.

Преко леђа ових људи још једном се флагрантно крше људска права.

Затворска судбина Миленка Трифуновића, Александра Радовановића, Бране Џинића, Слободана Јаковљевића, Бранислава Медана, Миленка Савића, Николе Андруна, Мирка Пекеза и још двојице осуђеника који не желе да им се помињу имена, зависи од садржаја одлуке Уставног суда БиХ који је по једној варијанти, само утврдио да у пресудама Суда БиХ постоји повреда људских права што је основ за понављање поступка.

Тиме пресуде Суда БиХ опстају и осуђени остају у затвору. Али, ако је по другој, сасвим извјеснијој, варијанти Уставни суд укинуо те пресуде онда не постоји правни основ за даљи боравак десет осуђеника у затвору, али и свих правоснажно осуђених лица ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ, сагласни се правни стручњаци у Републици Српској.

Адвокат и бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић међу првима је дигао глас против оваквог поступања правосуђа које срозава свој углед.

– Ту је превасходно одговорност Уставног суда, јер нису апеланти могли очекивати да ће доћи до такве апсурдне ситуације. Они су еx lege морали донијети одлуку којом се људи пуштају из притвора и спријечити тако флагрантно кршење људских права – истиче Симић.

Да је Уставни суд морао у пакету да ријеши, осим питања погрешне примјене материјалног кривичног права и питање даљег издржавања дугогодишњих затворских казни десет осуђеника, слаже се и адвокат Небојша Пантић који заступа Миленка Савића, једног од осуђеника у чију корист је Суд БиХ 22. октобра донио одлуке.

– Ја сам прије месец и по дана писао ургенцију Уставном суду БиХ да што прије рјешавају предмет Савић, с обзиром на одлуку Суда у Стразбуру у предмету Мектауф и већ тада сам тржио моментално пуштање из затвора, јер Уставвни суд има могућност да тако нешта одлучи и прије него што донесе одлуку о самој апелацији, ако уочи да постоји могућност да би та одлука била усвојена – нагласио је Пантић.

Био би прави нон сенс ако се покаже да је Уставни суд БиХ укинуо пресуде осуђенима за ратне злочине, а није ријешио и питање њиховог затвора. Онда је и он, као највиша судска инстанца, прекршио људска права.

Осим што је десет српских осуђеника од 22. октобра без правног основа и даље у затвору и што је у поступцима против њих погрешно примијењен материјални кривични закон, отвара се и питање још једне директне посљедице ових апелација. Она се тиче стварне надлежности Суда и Тужилаштва БиХ у обновљеним поступцима за ратне злочине, ако до њих дође.