Срба мање и у земљи и у иностранству

Последњи попис становништва у Србији показао је да се, осим броја становника у земљи, за последњих 10 година смањио и број Срба који живе и раде у иностранству, а тачнији подаци о њиховом броју, старосној и образовној структури биће познати половином године, до када ће детаљније бити обрађени добијени подаци.

На последњем, прошлогодишњем попису, изјаве о њима пописивачи су добили искључиво преко чланова домаћинстава који су остали у земљи, па се тако дошло до прелиминарне бројке да се у иностранству сада налази само око 294.000 људи поријеклом из Србије, а на попису 2002. године било их је близу 420.000.

До пописа 2011. године, они су пописивани преко дипломатско-конзуларних представништава и удружења грађана тако што су им обрасци достављани у земљу боравка, а они су их попуњавали и враћали назад у Србију.

Међутим, будући да се последњим пописом у Србији неће доћи до правих података о томе колико их заиста има у иностранству јер се попис обавља искључиво унутар земље, остаје да се виде и резултати пописа у другим земљама, како би се прецизније знао број Срба који живе и раде ван Србије.

У „Демографском прегледу”, чији је издавач Министартво рада и социјалне политике у сарадни са Центром за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштвом демографа Србије, наводи се да статистика праћења токова међународних миграција за сада није у потпуности доступна и да се најпоузданије информације могу добити из пописа становништва.

Наводи се да је пораст броја грађана СФР Југославије у западноевропским земљама забиљежен још 1965. године.

Према подацима пописа из 1971. године, када је први пут биљежен и број становника у иностранству, на привременом боравку и раду у некој од иностраних земља регистровано је 204.000 људи из Србије што је представљало 2,8 одсто укупног становништва земље.

Десет година касније, број Срба у иностранству био је за 65.000, односно готово за трећину већи.

Повезано: У Србији све мање становништва