Како је рат утицао на спортске амбиције на Блиском истоку
Рат на Блиском истоку озбиљно је уздрмао амбиције земаља из тог дијела свијета да постану глобални спортски центар, пошто су бројна такмичења отказана, а велики пројекти доведени у питање.
Сукоб је оголио слабости модела заснованог на улагању у спортске догађаје, остављајући неизвјесну будућност читавог региона као једног од кључних чворишта свјетског спорта.
Сукоб није пореметио само спортски календар, већ је оголио слабости планова за напредак економије кроз спорт.
Призор Насера Ал-Келаифија који је остао у Дохи док је његов Пари Сен Жермен играо против Челсија у осмини финала Лиге шампиона прошле недеље, симболично је показао колико је све неизвјесно у условима блискоисточног конфликта.
Ал-Келаифи није само предсједник ПСЖ-а, него и предсједник фирме "Qatar Sports Investments" и један од најмоћнијих људи у европском фудбалу, одмах иза предсједника Фифе Ђанија Инфантина.
Ипак, због затвореног ваздушног простора Катара, није могао да присуствује мечу свог тима, што му се није десило годинама.
Иако је касније успио да стигне у Лондон и уживо испрати побједу ПСЖ-а, дјелимично отварање ваздушног простора није ублажило посљедице које је рат оставио на спорт и економију региона.
Отказивања спортских догађаја, која подсјећају на почетак пандемије ковида, убрзано су се умножила.
Формула 1 је отказала трке у Бахреину и Саудијској Арабији, док је отказан и велики фудбалски спектакл између репрезентација Аргентине и Шпаније у Дохи.
Трка Мото ГП шампионата у Катару помјерена је за новембар.Под знаком питања су и бројна мања такмичења, укључујући Свјетски куп у умјетничкој гимнастици и регионалне Игре земаља Залива.
Према подацима консултантске компаније "Northbourne Advisory", отказано је више од 100 догађаја од почетка сукоба.
Професор спортске индустрије Сајмон Чедвик истиче да је овај сукоб разоткрио слабости модела развоја заснованог на организацији великих догађаја.
"Земље Залива нису довољно развиле одржив спортски систем. Ослањају се на увоз радне снаге, организацију догађаја и довођење звијезда, али не и на производњу или дугорочни развој", наглашава Чедвик, а преноси британски "Гардијан".
Катар – покретач великих догађаја
Катар је био пионир у трансформацији региона у глобални спортски центар, уложивши око 220 милијарди долара у организацију Свјетског првенства 2022. године.
Његов примјер слиједиле су и друге земље – прије свега Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин.
Саудијска Арабија има најамбициозније планове, а престолонасљедник Мохамед бин Салман најавио је да спорт треба да чини три одсто бруто домаћег производа до 2030. године.
Земља је већ добила организацију Свјетског првенства 2034, а у лигу су доведене велике звезде попут Кристијана Роналда и Карима Бенземе.
Ипак, рат је дошао у најосјетљивијем тренутку. Напади дроновима и нестабилност у региону изазвали су забринутост међу играчима и инвеститорима, а постоји страх да би неки спортисти могли да напусте лигу.
Додатни проблем представља могуће смањење прихода од нафте и гаса, што би могло довести до смањења улагања у спорту.
Већ постоје назнаке да су поједини пројекти, укључујући изградњу стадиона за Мундијал 2034, успорени.
Стручњаци упозоравају да би највећи терет могли да поднесу мањи спортови, док ће фудбал, Формула 1 и бокс вјероватно остати приоритет. Ипак, неизвјесност остаје велика, а будућност Залива као глобалног спортског центра озбиљно је доведена у питање.