Споменик или улица за Споменка Гостића
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је Срни да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића који као припадник Војске РС погинуо на озренском ратишту. Споменко Гостић (1978), који је постхумно одликован медаљом заслуга за народ, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године током […]
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је Срни да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића који као припадник Војске РС погинуо на озренском ратишту.
Споменко Гостић (1978), који је постхумно одликован медаљом заслуга за народ, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године током рата на Озрену. Са њим је тада животе изгубило још пет српских војника.
Ђокић је рекао да се као знак сјећања овом храбром младићу може подићи посебно спомен обиљежје или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за који је био везан и додао да се обавезује да овом питању у наредној години посвети више пажње.
"До сада није било иницијатива те врсте, али то не значи да се не треба, ако до сада нисмо, са посебним пијететом одредити према његовој жртви, заслузи и доприносу за РС", каже Ђокић.
Он је додао да се посебно у години у којој ће бити обиљежно 20 година постојања Српске на достојан начин треба сјетити тог храброг дјечака.
"Ово завређује посебну пажњу и лично ћу се заложити да се према Споменку на достојан и достојанствен начин одреди и РС у цјелини", рекао је Ђокић.
Споменко Гостић сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, мјесту у којем је живио са мајком и баком, али је сплетом несретних околности на почетку рата остао сам. То село данас се граничи са Бочињом у којој живе вехабије.
Споменков рођак Саша Малешић испричао је раније Срни да Споменко ни у ратном вихору није желио да напусти родни крај, већ је остао са војском којој је на положајима разносио храну, затим је једно вријеме био курир да би на крају прешао код артиљерије, гдје је и окончао млади живот.
Он је подсјетио да је овај храбри дјечак неколико мјесеци прије погибије био рањен, док су коњи, којима је превозио храну војсци, тада убијени.
Ђокићу, како те није срамота да скрнавиш успомену на овог српског јунака. Ти да дозволиш да се: „МОЖЕ подићи посебно спомен обиљежје или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске“, а истовремено својим слуганским министарским законима уништаваш и достојанство и живот преживелим борцима и породицама погинулих српских јунака.
Ми смо на Фронталу прије неколико дана предлагали да г. Гостић, посланик у НСРС, покрене иницијативу у Добоју.
Мислим да многи млади људи и не знају за овог малог-великог хероја. И ја сам тек прије неколико дана сазнала!
Г. Ђокићу, Републици Српској треба и централни спомених свим погинулим борцима! Надам се да ћете успјети то да реализујете за 20. годишњицу од стварања Републике Српске.