Списак имена: Ко су судије које љубе ОХР као својих 30 сребрњака
Окупациони намјесник из ОХР је прије петнаестак година наметнуо законе, којима се судијске и тужилачке плате везују за просјечне плате. НСРС је касније замрзнула раст, а сад се они који треба да пресуђују правду, жале да су им тим замрзавањем, заправо умањене плате.
То је тачно, али судије траже да своје високе плате повећају – позивањем на одлуке високог представника!
Питате се какви људи могу бити они који љубе туђина и пристају да његово безакоње буде закон, само јер ће им то повећати и онако високе плате?
То није тешко, ево поименичног списка:
Весна Мишић, Милица Ђурић, Дарко Стаменић, Татјана Ступар, Гордана Стевандић, Сања Стефановић, Александра Мирошљевић Ждрал, Мира Дошеновић, Сунита Шукало, Марија Анчић Згоњанин, Сњежана Кудрић, Драган Улетиловић, Бранимир Јукић, Жељко Ковић, Мирјана Радевић, Надира Шибоњић, Петра Бијелић, Биљана Видимлић, Јасна Шатара и Драгомир Обрадовић, сви из Бање Луке, у предмету број У-76/21, Славица Тадић, Алмира Селимовић Маљишевић, Славко Савић, Јелена Тодоровић, Адис Пољић, Александра Јелисић Брчкало, Горан Јовић и Селма Зећо, сви из Зворника, у предмету број У-78/21, Асмир Коричић, Ана Томић Игњатић, Данијела Шарчевић, Гордана Војводић, Игор Дабић, Мидхо Вукалић, Недељко Милијевић, Љубица Комљеновић, Наташа Бошковић, Сања Илић, Синиша Боснић, Тања Грубачић Јанковић, Весна Станковић Сексан и Вибор Вучић, сви из Бање Луке, у предмету број У-82/21, Данијела Бојовић, Дана Плачић, Осман Рахмановић, Славица Ковачевић, Љубинка Продановић, сви из Вишеграда, у предмету број У-88/21, те Горан Ђурић, Сандро Налић, Сенаида Џинић, Тања Томанић, Радмила Радојчић, Жељка Илић, Љиљана Рајковић, Томислав Кљајић, Весна Микеревић, Марица Томић, Есма Чајић, Огњенка Цвијановић, Радованка Марић, Илвана Мурановић, Тијана Нинковић, сви из Добоја,
Позивају се на одлуке високог представника, јер им нису расле плате колико су требале по одлукама окупатора, који исто тако одлучује да смјењује легално изабране предсједнике (Никола Поплашен), поставља се изнад закона и устава, а најпослије и изнад здравог разума.
Њима то ништа не смета, докле год њима (противно одлукама једине легалне установе у Српској – Народне скупштине Републике Српске) – буду расле плате.