Шпигл: Браво господине Папандреу!

Европа је пренеражена. Грчки премијер жели да омогући народу да гласа о европском плану за спас њихове земље. Јоргос Папандреу је "ставио сва јаја у једну корпу", али је донио праву одлуку, пише "Шпигл" у тексту "Браво господине Папандреу".

Треба рећи одмах на почетку: Грци ће, за промјену, сами одлучивати о томе како ће се они и њихова земља даље кретати напријед.

Већ извјесно вријеме нису имали прилику да ураде тако нешто. Током последњих годину и по дана, ова некада поносна земља је, практично, под међународном управом. Грчка де факто више није суверена земља.

Најважнији задатак владе био је да програме штедње и структурних реформи провлачи кроз парламент и да их потом спроводи. То је била веома строга директива Тројке – Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда. Да то није урађено, помоћ би била ускраћена, а земља би банкротирала.

Чињеница да више нисте господар сопствених финансија, да морате да молите за новац и да сте спремни да учините готово било шта да бисте га добили – веома је понижавајућа за земље које су остале без новца и за њихов осиромашени народ. То рањава душу, подгијрева гњев и ствара очај. Свијест о томе да сте у великој мјери сами криви за насталу кризу, само погоршава ситуацију.

То што грчки премијер Јоргос Папандреу жели да народ пита за мишљење прије доношења одлуке о финансијском реструктурирању земље изгледа као очајнички потез, у складу са драматичним принципом "починити самоубиство у страху од смрти". Гласачи ће одлучити да ли треба подржати одлуку донесену у Бриселу или не.

На последњем у, чини се бесконачном, низу европских самита о спасавању Грчке одлучено је да приватни инвеститори отпишу половину грчког дуга. Наиме, од 300 милијарди евра државног дуга, око 200 милијарди су потраживања банака, осигуравајућих компанија и фондова, па ће Грчка бити растерећена доброг дијела кредитног бремена.

Три добра разлога за Папандреуову одлуку

Без обзира на то како ће референдумско питање на крају бити срочено, Грци ће заправо одлучивати о томе да ли ће њихова земља остати у еврозони или ће се одрећи заједничке валуте. Влада би грађанима могла да постави врло директно питање: "Да ли желите да наставите да користите евро или да се вратите на употребу драхме?"

Како је Папандреу могао то да учини? Жели да пита за мишљење исти онај народ који се побунио против његове политике! Сасвим је извјесно какав ће исход бити! То су биле прве реакције када је грчки премијер објавио одлуку о расписивању референдума.

Реакције су сасвим разумљиве, јер је до сада највећи страх осталих чланица еврозоне био да ће Грчка рећи збогом заједничкој валути. Формула за европску апокалипсу изгледа отприлике овако: прво Грчка одустаје, затим "падају" Португал и Шпанија, а онда Италија заједничку валуту гура преко ивице у провалију. Уколико буду имали среће, опстаће мини-еврозона на сјеверу континента.

Без сумње, то је сасвим реална опасност, уколико Грци кажу "не" одлуци која је донесена у Бриселу. Папандреу игра на све или ништа. Ипак, његова одлука је исправна због неколико разлога.

Прво, премијеру је потребно непосредно одобрење грађана за даље поступке. Изабран је прије него што је дужничка криза ескалирала и његова влада сада мора да предузме драстичне кораке. У Грчкој се, за разлику од Њемачке, политичке партије не споре око неочекиваног вишка у државној каси, висине путарина или затварања неколико војних база. Не, ријеч је о бруталној сјечи јавне потрошње, до сада невиђеној у развијеним земљама. Када би њемачки министар финансија морао да среже буџет тако немилосрдно као његов грчки колега, морао би, пропорционално гледано, да смањи трошкове за чак 100 милијарди евра за само једну годину.

Друго, у Грчкој је "опозиција" једнако "опструкција". Ни послије годину и по дана, партије нису успјеле да схвате да земља не може себи да приушти никакве политичке лакрдије. Међутим, уз директну подршку народа, постоји нада да ће опозиција да се призове памети. У најмању руку, мораће да се изјасне о томе како замишљају будућност земље.

Треће, у Грчкој се ствари крећу низбрдо. Готово сви грађани су жртве мјера штедње, многи су очајни и због тога штрајкују. Али, када и они који сада раде остану без посла, економија ће бити још жешће погођена. Циклус пропадања се наставља. Тада ће бити потребне нове, још строже мјере, и тако у недоглед. Међутим, уколико већина грађана на референдуму призна да им је понуђен пут за излазак из кризе, ова ужасна ситуација биће највјероватније окончана. Не би више постојали легитимни разлози за штрајкове.

Охрабрујућа искуства

Постоје наговјештаји да ће Грци подржати свог лидера кад све карте буду на столу и да неће одбацити директиве из Брисела. Већина народа у Грчкој вјерује да мора да постоји излаз из ове збрке која траје читаву деценију. Многи су опхрвани ритмом промјена, али већина њих заправо није вољна да им се супротстави.

Искуства из других земаља еврозоне су охрабрујућа. Дужничка криза већ је срушила неке владе – на пример у Португалу и Ирској. Али, неке од партија које су потом дошле на власт, освојиле су већину на изборима иако су најављивале још оштрије мјере штедње.

До одржавања референдума у Грчкој водиће се жестока дебата о две опције: сурова рехабилитација у оквиру еврозоне или банкрот државе уз поновно увођење драхме.

То ће показати да Грци, заправо, не бирају између раја и пакла. Оба пута биће тешка и исцрпљујућа. Сваки грађанин за себе мораће да одлучи у шта вјерује, који је од два пута бољи. Мораће да размотре и могућност да би, одрицањем од заједничке валуте, ризиковали да изгубе новац којим располажу – њихова уштеђевина неће вриједити ништа, уколико се врате на драхму.

Али, барем ће сваки Грк добити прилику да одлучује и неће моћи више да се жали на то што влада попушта пред захтјевима из иностранства. И, чак и ако Грци на крају кажу „не", па се оствари најгори сценарио и земља напусти еврозону, могуће посљедице сада се чине мање опасним него што је то изгледало прије годину дана.
Основни проблем у вези са повратком на националну валуту је то што би драхма била драстично девалвирана. С обзиром на то да би државни дуг и даље био у еврима, влада би морала да потроши још више драхми да би сервисирала обавезе према повјериоцима. Држава би убрзо банкротирала.

Због тога би, вјероватно, кредитори морали да се одрекну још већег дијела потраживања. Коначно, већи дио грчког дуга контролисале би Европска централна банка и друге земље еврозоне. Чак и ако Грчка остане у еврозони, постоји могућност да кредитори буду на још већем губитку – али то би се десило знатно касније.

Чини се да ризик да се "зараза" прошири на друге европске земље више није тако висок. Ниједна земља еврозоне није у тако лошем стању као Грчка. Изгледа да су тога сада свјесни сви играчи на финансијском тржишту.

Грчка бира између куге и колере

И остала њемачка штампа коментарише развој догађаја у вези са грчким референдумом, оцјењујући да је то за Грке избор између "куге и колере".
"Остзе цајтунг" наводи да премијер Јоргос Папандреу "не жели да грађанским ратом и увођењем кризне владе окаља име Папандреуа, који већ 100 година кормиларе судбином Грчке".

"Папандреу не жели да се коцка. Одустао је од тога и разочарао европске партнере који су полагали велике наде у пакет помоћи евру" – наводи лист.

"Берлинер цајтунг" пита: "Зашто је чудно ако грчки премијер жели да пита свој народ да ли је вољан да прихвати намете, контроле и да се одрекне суверенитета?"

"Зидвест пресе" пише да "Папандреу иде на све или ништа, али са великим изгледима на побједу", те да би "уз сагласност народа могао да настави са суровом штедњом".

Ипак, нису сви њемачки медији благонаклони према одлуци грчког премијера да распише референдум о мјерама ЕУ за спас Грчке од дужничке кризе.

"Лајпцигер фолксцајтунг" пита: "Да ли нас то Грци завитлавају?" и наводи да је "одлука потпуно суманута, те да у временима када је предвидљивост најважнија грчки премијер хоће стихији референдума да преда муком изгласани пакет помоћи".

"Ројтлингер генерал-анцајгер" оцјењује да "Папандреу баца новчић и, према принципу `писмо-глава` одлучује о грчком чланству у ЕУ".

"Ноје пресе" упозорава да "Грчка мора да одлучи шта хоће". "Ни бијесним грађанима неће бити угодно да буду против штедње. Бити против значи трпјети консеквенце – банкрот земље и повратак драхми" – наводи лист.

"Шта ће бити, господине Папандреу, ако Ваш народ одбије муком обезбијеђену помоћ? Једноставно, напуштање еврозоне и враћање драхме неће ићи. Мораћете да напустите цијелу ЕУ, а у њој расте број људи који се потајно надају да ће се то и десити" – коментарише "Везер курир".

Минхенски "Меркур" смирује: "Ако Грци кажу НЕ евру и ДА повратку драхме – то не мора да буде катастрофа. Само, то је могло да се деси раније и буде јефтиније за све".