Спецоперација: Режим из Кијева у контраофанзиви заузео троугао Балаклеја – Купјанск – Изјум

Посљедњи извори у четвртак касно навече, говоре да су Оружане снаге Украјине (ОСУ) успјеле да заузму Балаклеју, али и Владимир Зеленски, који је друго име за пи-ар, огласио се поводом овог контранапада, али је рекао да су направили територијални напредак, али да је још увијек рано да каже о којим се мјестима ради. То је разумљиво, јер се ситуација када је војска напустила ровове таква, да један тренутак неко мјесто припада једнима, а већ након пола сата се из њега повлаче и заузимају га други.

Ради се о мјестима која смо помињали овог љета, с тим да је са саме Балаклеје фронт проширен и на Шевченково. ОСУ нису ишле на то да заузимају ово мјесто, већ настављају на исток, обилазећи га са југа.

Режим у Кијеву којем је због одржавања јавног мнења у осјећају смислености борбе нужна побједа, пребацује јединице са других праваца и покушава до максимума искористити успјех који је имао протеклих дана.

Они се покушавају што више пробити на исток, како би заузимањем раскрснице код града Купјанска, пресјекли комуникацију града Изјума са сјевера, а истовремено покушавају направе пробој и са југа, како би одсјекли руске јединице.

Изјум смо истицали као јако битан када су га заузимале руске снаге, његова важност је и сада једнака, с тим што би губитак овог града био озбиљна катастрофа за досадашњи ток спецоперације уопште, не само на овом фронту. И онда се то десило. Русија губи велику територију, коју је уз велику муку и дуготрајне напоре заузимала овог љета..

До сада смо имали ситуацију да је од краја марта, почетка априла, руско напредовање било постепено, али стално. Сада смо се први пут сусрели са украјинском офанзивом, која је споспобнија за контранапад са уласком више километара кроз руску линију и трајнији отпор на достигнутом правцу. ОСУ очигледно бирају да се не укопају и очувају достигнуте позиције, него их занима максимална територијална капитализација успјеха.

Пошто је ово рат великих бројева, могуће да је у нечијем дигитрону он већ и окончан, али ми који немамо приступ кључним подацима то не знамо. САД су забраниле својим технолошким компанијама да наредних 10 година у Кини отварају фабрике са посљедњом технологијом, што најбоље говори у какав технолошки рат улазимо у тренутку када свијет запада у кризу несташице микрочипова. Амерички извори су оптужили Русију да крши резолуције УН и покушава договорити куповину наоружања не само од Ирана, већ од Сјеверне Кореје.

На овом примјеру Балаклеје се могло десити да је украјинска команда најављивала и озбиљно ударила на Херсон, док је њен главни правац напада заправо био Харков.

Може бити и да је украјинска страна напала из очаја, како би растеретила Херсонски правац и пошло им је за руком да искористе премоћ коју имају у пјешадији.

У сваком случају ово ће бити озбиљан испит за руску стратегију количине и начина употребе својих јединица, јер је очигледно да су до сада побјеђивали у више него неповољном односу у броју пјешадинаца. Тренутно је украјина на Харковском правцу у иницијативи, али далеко је то све још увијек од извјесног и битка на овом правцу ће још да траје. И на Херсону је почело озбиљним пробојем, који је заустављен и претворен у озбиљне губитке украјинске стране.

Постоје правци и гдје руска војска напредује, те је у потеклој седмици с ове стране било позитивних вијести за руску коалицију. Јужно од Соледара и Бахмута, још у сриједу су јединице јединице Народне Милиције ДНР заузеле насељено мјесто Кодема и из њега покушавају да изврше наступањње даље. На овом, али и на другим правцима, руска коалиција би могла да изврши оптерећење ОСУ, како би се смањио притисак на Харков.

Бобрбе нису уопште утихнуле ни на Херсонском фонту, гдје од развоја ситуације под Харковом и повлачења руске војске, није било драматичних помјерана фронта, али ситуација није ни мало ружичаста и сасвим неправедно је засјењена оним што се дешава у Харкову.

Команда из Кијева није одустала од овог правца и осокољена успјесима у Харкову, врло лако може да настави убацивање нових снага.