Спецоперација: Херсон и даље кључна тачка, Руси лагано напредују у Донбасу

Наставља се опсежна кампања у склопу припрема за зиму, тако што Ваздушно-космичке снаге РФ продужавају масовне ударе из ваздуха по инфраструктури електропроизводње и електроснадбдијевања на дијелу територије под контролом Кијева.

петак, 4 новембра, 2022 / 09:53

Кампања је овом силином почела под образложењем да је то одговор за напад на Кримски мост, а обзиром да је Укрпошта, украјинска пошта, данас издала маркицу са слоганом Кримски мост на бис, очигледно ће на обе стране доћи до понављања градива у овом погледу, оцјењује наш Дани(ј)ел Симић, у гостовању за Хепи телевизију из Београда.

Ситуација на тлу, што се тиче фронта у бившој совјетској републици Украјини је таква, да је и даље најбитнији Херсонски правац. Тренутно је то кључна тачка овог рата и ту треба усмјерити пажњу. Тачније на десну обалу Дњепра, одакле је наређена евакуација цивилног становништва. Затим је наређена евакуација и становништва 15 километара од обале Дњепра са његове лијеве стране, по дубини територије према Русији. Што при сталним покушајима да се сруши Каховска брана заиста има своје утемељење у превентиви очувања цивилног становништва.

У својим ранијим јављањима већ сам рекао своје мишљење да је овај правац од стратешке важности за Руску Федерацију, једнако као што је од важности за противничку страну. Руска Армија још увијек на десној обали држи град Херсон и територију која превазилази потребе једног мостобрана, за наступање према Николајеву, Одеси и даље стратешким правцем за одсијецање Кијева од Црног мора и претварање Украјине у континенталну земљу, подсјећа Симић.

Тај простор се смањио дјеловањем Оружаних снага Украјине, чак и од времена кад сам ја био тамо у вријеме септембарских референдума; али и поред бројних најава и анализа да ће се то десити, те да је евакуација цивила само информативна увертира за то, Русија није напустила ову територију. Напротив, чинила је све да ојача линије снадбдијевања, накрца складишта и утврди се на достигнутим линијама.

Паралелно се води и информативни рат, који још увијек барата сценариом како је најављивање Херсонске офанзиве од прољетос, само варка да Русија пребаци снаге из Донбаса, без обзира што је више него јасно да су из тог правца Оружане снаге Украјине напале више пута и претрпиле озбиљне губитке, уз такође и видно напредовање, односно заузимање неких територија на десној обали Дњепра.

У току јучерашњег дана су вршени ракетни напади на Антоновски мост и мост преко бране Каховске хидроелектране, који су уз жељезнички Антоновски мост, који се налази неколико километара низводно, од критичне важности за снадбдијевање руских трупа.

Данас је стигла вијест о ОБАВЕЗНОЈ, ПРИНУДНОЈ ЕВАКУАЦИЈИ из Нове Каховке. До сада је евакуација цивилног становништва била на добровољној бази, а сада се евакуација оглашена као обавезна.

Британска обавјештајна служба објављује податке да су сва три ова моста избачена из употребе. Без обзира што су удари на ове мостове редовни од тренутка када ОСУ добијају прецизне далекометне системе западне производње, многи у томе виде најаву скорог поновног удара по одбрамбеним позицијама РА. Британци већ говоре да ће Русија да се повуче и да ће то довести Путина под удар, како они кажу тврдолинијаша у Москви.

Што се тиче сљедећег правца, идући ка истоку, па сјеверу у Запорошкој области су САД коначно потврдиле шта су њени апетити и намјере када је у питању дизање Чернобилске хистерије око највеће нуклеарне електране у Европи. Као што сам ја и предвидио, амерички званичници су у УН тражили успостављање сигурносне, односно демилитаризоване зоне; налик оним заштићеним зонама Бихаћ, Сарајево, Горажде, Сребреница, Жепа и слично; које су у току рата у бившој југословенској републици БиХ прављене само тамо гдје је муслиманска војска била слабија и пријетио јој је потпуни колапс. Потпуно је јасно да су самоубилачки десанти преко Дњепарског акумулационог језера, односно потпуно неодговорно гранатирање Запорошке атомске електране, били у склопу припреме свјетске јавности за један овакав покушај увлачења Русије у дипломатске замке, оцјењује Симић.

Примјер дипломатске замке је свакако случај са "житним коридором" из црноморских лука под контролом Кијева. Након напада поморским дроновима и беспилотницима из ваздуха, навнодно британске производње, Русија је објавила да се повлачи из договора о слободном извозу житарица из Украјине, да би се поново вратила у тај споразум, готово игнорисана. На валу тога украјински предсједник Владимир Зеленски наставља са естрадним притиском и изјављује да неће доћи на самит Г20 у Индонезији, ако на њега буде позвана Русија. У склопу свега тога је и инсистирање на томе да Сјеверна Кореја испоручује артиљеријску муницију Русији, на чему истрајава Вашингтон, који од Сјеверне кореје већ одавно прави естрадног негативца поједностављеног на ниво сценариа филмова о америчким стрип суперхеројима.

У успостави житног коридора кроз Црно море највише улоге је имао Реџеп Тајип Ердоган, односно Турска, која наставља максимално да профитира из свог квазинесврстаног односа према руско-украјински војни сукоб. Русија је направила грешку што је говорила да ће прекинути тај коридор, а онда се задовољила писменим гаранцијама Кијева, да неће бити нових напада као у случају Севастопоља.

На централном дијелу фронта, односно у Донбасу, руске снаге имају иницијативу. Настављају се борбе за Бахмут, односно Угљедар, гдје снаге руске коалиције имају успјеха.

Јуче је према руским изворима сјеверно од Авдејевке заузет Александропољ и насеље Пески, за које смо чули још прије двије седмице да је заузето, данас наводно од стране МО Русије су коначно очићене од стране руских јединица.

Према ријечима Дениса Пушилина, данас је размјењено 107 руских бораца, за исто толико заробљених војника ОСУ. Од укупног броја ослобођених, 65 је било из Доњецке и Луганске Народне Републике.

Што се тиче ситуације у Лугањско-Харковском правцу, најбитнија вијест је да је фронт стабилизован након великих територијалних губитака.

ЕУ је на Украјину 2022. потрошила укупно 22 милијарде евра, не рачунајући војну помоћ чланица организације – ријечи су Жозепа Бореља, које нам и објашњава и трендове овог рата, односно његове изворе, узроке и могућност окончања.

Оно што се као потенцијални нови правац овог рата може реактивирати, јесте концентрација технике и војске у Бјелорусији, закључује Симић.