Спецоперација: Чека се расплет у Херсону

Тренутно ни једна од ових области није под потпуном руском контролом, чак ни ЛНР, која је у једном тренутку била потпуно под контролом снага руске коалиције, рекао је наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у

Такав статус, дакле да је у питању територија Руске Федерације, а не интервенција у другој земљи, правно умногоме олакшава војне напоре које руски Генералштаб предузима да би одговорио на захтјеве свог политичког руководства који су сада јасни, да не могу бити јаснији. Као што смо раније знали за донбаске републике, односно да Русија сигурно неће преговарати док не изађе на њихове границе, тако је сада сигурно да је сваки разговор прије достизања политички прогламованих циљева у географском смислу, из Москве се ни на који начин неће моћи представити као побједа, већ највише као нужда условљена мировним преговорима.

Од неких олакшица за ратовање, примјера ради, десила се једна данац. Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је закон о статусу добровољачких формација које су се укључиле у сукоб на страни оружаних снага Руске Федерације, као и њиховим припадницима. Конкретно, како то пишу званично из Министарства одбране Руске Федерације (МО РФ), такви грађани сада подлежу статусу војног лица по уговору.

То значи аутоматски да било ко ко се пријави добровољно и укључен је до сада у ратни сукоб, добија не само обавезе, него и све привилегије које следују руског војника по уговору. Свакако да нико нема ништа против повећања плате, али сада и Народне милиције ДНР и ЛНР, као и тамошње полиције, постају дио Русије и то је један административни процес који треба пуно да би дао резултате.

Исто то МО РФ данас говори да је њена оперативно-тактичка и армијска авијација, уз ракетне јединице и артиљерију гађала 179 циљева ОСУ, односно наставља се рат несмањеном жестином. Ови извјештаји су сада већ нека врста информативног рата у који слабо можемо вјеровати и више се користи за испипавање пулса руске војне команде. Видјели смо да се Украјина потпуно ослања на Запад у свим сегментима, па мислим да изјаве Зеленског, посебно о катастрофалном стању у енергетској инфраструктури, треба узети са резервом. Он у случајевима цивилног становништва још више апелује на Запад да пошаље што већу новчану, техничку и посебно војну помоћ. Предсједник Украјине данас говори о томе да 4,5 милиона људи нема електричну енергију у Украјини, а руска страна га сигурно неће демантовати, чак и ако је сигурна у то колику штету је нанијела.

За руску страну најбитније да се тренутно фронт више не помјера на њихову штету, како би се купило вријеме и исцрпила Украјина до тренутка када буде довољно мобилизованих и обучених јединица које ће се упутити на фронт. Обуке још трају. Такође и украјина паралелно покушава да мобилише снаге које би и њој омогућило да у преспективи остане у иницијативи, односно да одржи надмоћ у броју људства. И све се у овом сукобу сада врти око стратешке издржљивости и спремности на прилагођавање.

Видимо да се Русија спремно прилагодила потрошњи својих хиперсоничних крстарећих ракета, тако што је упослила иранске дронове, који су довољни да наносе штету електроенергетском систему Украјине, на шта се Русија коначно одлучила под оправдањем да то ради због напада на Кримски мост, чија оштећена аутомобилска трака можда по најавама званичника проради око Нове године. Управо је данас ирански предсједник Ебрахим Раиси захвалио на бризи Џозефу Баједену и објаснио му да им није потребно ослобађање, јер су се они ослободили 1979. алудирајући на исламску револуцију.

Овакво понашање Вашингтона ће само још више ојачати савез између Русије и Ирана, који је као што већ знамо, поднио захтјев за пријем у организацију Брикс, коју још чине Бразил, Индија, Кина, Јужна Африка. То још додатно мијења токове трговине, кретања људи, поготово у Европи, гдје је у Београду голимо оком видљив прилив становништва из Русије, управо због политике неувођења санкција Русији, гдје руски грађани тешко да се негдје у Европи, без обзира што су они обично против Путина, наићи на такво гостопримство. У већини Европе, није ни мало популарно бити Рус, али доста њих не долази зато што бјежи од војске или мобилизације, већ просто људи који су већ били ангажовани у софтверским предузећима, долазе у Србију како би наставили са послом, обзиром да су многи софтверски алати, а посебно банкарско пословање са Западом, потпуно пресјечени из Русије. Али западни партнери желе наставити сарадњу са руским софтверским кућама, уколико је у Србији, што је одређена и шанса Србије у овом случају.

Зашто се озбиљније не истраже све погодности које Србија

У Кијеву се сигурно са напетошћу ишчекује и могући резултати избора у САД, те је како се приближавамо зими, све битније ко је боље спремио зимницу. Обе војске, и руска и украјинска, обучаване су за ратовање на екстремно ниским темпреатурама, па без обзира што ни један командант не воли да командује напад у зиму, уопште није искључено да линије које се припремају за зимски сан, могу бити само повучене из сигурносних разлога.

Русија је, поготово у фебруару 2022. уласком из правца Бјелорусије изненадила све, па без обзира што то није више фактор изненађења, може бити озбиљна прекретница у овом рату, јер би додатно развукла украјинске снаге које и овако имају довољно муке са Руском Армијом.

Што се руских ратних циљева, које сам помињао на почетку тиче, Медведев је изјавио "да је Русија је огромна и богата земља. Не требају нам туђе територије, имамо свега у изобиљу. Али ту је наша земља, која нам је света, на којој су живели наши преци и на којој данас живи наш народ. И које никоме нећемо дати. Ми штитимо наш народ. Боримо се за сав наш народ, за своју земљу, за своју хиљадугодишњу историју". Што ће рећи да се из ове изјаве може ишчитати амбиција да читава Украјина буде у саставу Руске Федерације, јер знамо да Украјина није постојала као земља, као што то никад није постојала ни Македонија у смислу неког словенског становништва које се тако зове и говори такав језик.

Као што сам и јуче говорио, све очи су упрте у Херсон, гдје се чека шта ће се даље десити. Тај дио територије, дакле десна страна Дњеппра је у потпуној информативној блокади. Оно што је илустративно, јесте да је Виктор Стремоусов, замјеник руководиоца цивилно војне администрације, замолио да се Херсон напусти због сигурности, али да је он сигуран да ће се да руске борити за град. То је захтијевао и Путин, а у граду је уведен 24часовни полицијски час. Ова врста мјере, екстремне мјере, указује да је

Нема ту неких претјераних новости, сада ћемо видјети да ли ће Русија предати Херсон или ће изненадити и контраофанзивом. Уколико одржи Херсон, то ће значити да русија побјеђује у овој Специјалној војној операцији, односно рату за доминацију у бившој совјетској републици Украјини, закључио је Симић у свом излагању.