dysko
Специјално тужилаштво и специјалне глупости
Одговорност. То је та кључна ријеч. Дијете одгајате тако што га учите да сноси одговорност за своје поступке. Неодговоран=незрео. Република Српска и даље је једно незрело, инфантилно политичко друштво. Овде је све дозвољено. Овде нема скрупула. И, логично, ко у једном таквом неуређеном систему да позива некога на одговорност, поготово ако је ријеч о "крупним […]
Одговорност. То је та кључна ријеч. Дијете одгајате тако што га учите да сноси одговорност за своје поступке.
Неодговоран=незрео. Република Српска и даље је једно незрело, инфантилно политичко друштво. Овде је све дозвољено. Овде нема скрупула. И, логично, ко у једном таквом неуређеном систему да позива некога на одговорност, поготово ако је ријеч о "крупним рибама", са којима се није зезати.
Владајући СНСД и његов лидер, између осталог, изборе 2006 године доминантно су добили и на причи о беспоштедној борби против криминала и корупције. Људи у Републици Српској су посебно осјетљиви на овакве теме, јер су многи остали без домова, најближих, послова и превише тога у борби за стварање Републике Српске, и јако их погађа кад виде да су многи уновчили итекако њихову муку. Да подсјетим, три кључна обећања Милорада Додика у предизборној кампањи 2006.године била су:
Борба против криминала и корупције
Економски препород
Референдум, уколико се настави са угрожавањем Републике Српске
Никаквог референдума за ових пет година није било. И није проблем, и знао је свако паметан да га неће ни бити. Што се економског препорода тиче, толико сам већ писао о томе, а и овај текст нема ту тему. Уосталом, ви најбоље знате колико сте "препорођени". А што се тиче борбе против криминала и корупције, СНСД је био отишао и корак даље у формализовању цијеле те приче.
Наиме, 12.октобра 2006.године (ево, данас је тачно пет година од тада) основано је Специјално тужилаштво Републике Српске. Иако је било помало чудно што влада, у оквиру већ постојећих институција и органа у правосудном систему оснива још један орган, умјесто да нађе механизме да се побољша рад тих већ постојећих органа (прије свега Републичког тужилаштва), већина грађана није имала ништа против тог потеза. Заиста, многи су вјеровали у одлучност (тада) нове власти да се обрачуна са организованим криминалом, а посебно оним привредним, у Републици Српској.
Ефекти Специјалног тужилаштва Републике Српске:
За привредни криминал до сад је Специјално тужилаштво процесуирало 59 особа. 39 лица је осуђено на укупно 25 година затвора (у просјеку свако лице осуђено је на 1,5 година затвора). Шест лица добило је условну казну, док је њих 14 ослобођено.
Треба имати у виду да Специјално тужилаштво води истрагу о кривичним дјелима која су веома озбиљна и чије запрећене казне итекако премашују 1,5 година затвора. Заправо, у питању су тзв. кривична дјела "бијелог оковратника", која се тичу привредног криминала који представља опасност за елементарно функционисање система. Држава против оваквих преступника мора најоштрије да се бори. Уколико ви за пет година у Републици Српској у којој просто ври од привредног криминала доведете до осуђујуће пресуде свега 39 лица, која при том добију смјешне казне, онда не преостаје ништа друго него да се констатује да сте ви катастрофално радили свој посао.
И не само то. Специјално тужилаштво Републике Српске за ових пет година откако постоји успјело је и да потроши 10 милиона КМ новаца пореских обвезника. Затим, лоше припремљени предмети довели су и до тога да је држава (односно, опет порески обвезници) принуђена веома често да ослобођенима, односно њиховим заступницима плати масне накнаде. Примјер који најилустративније спаја све компоненте очајног резултата Специјалног тужилаштва:
Садашња власт, док је била у опозицији, градила је своју политичку позицију причом о криминално спроведеној приватизацији коју је урадила претходна власт. Ово није био само став СНСД-а, него и велике већине грађана Републике Српске. СНСД добија изборе 2006. обећањем да ће извршити ревизију приватизације, а да ће одговорни за криминал да се нађу иза решетака. Формира се Специјално тужилаштво РС. 2007.године хапсе се службеници Дирекције за приватизацију, све пред камерама, као у америчким акционим филмовима. Прича се завршава у априлу 2010.године, кад Врховни суд РС правоснажно ослобађа бившег директора Дирекције за приватизацију Горана Шкрбића и његових осам сарадника.
Конкретне посљедице само овог случаја:
– Правоснажном пресудом утврђено да нико у Дирекцији за приватизацију није починио било какво кривично дјело у вези са приватизацијом државног капитала. Нико никад више од тих људи неће моћи бити оптужен за иста кривична дјела, што значи да се дефинитивно ставља ад акта на причу о криминалној приватизацији, а СНСД није испунио своје предизборно обећање.
– Адвокати оптужених само у овом случају зарадили су 215.000 КМ, а тај новац им је исплаћен из буџета суда (а у буџет суда новац су дали порески обвезници).
Према томе, Специјално тужилаштво:
– није дало никакав реални допринос у борби против привредног криминала
– чак штавише, зацементирало је позиције многих сумњивих "бизнисмена", које сад неће поново бити могуће процесуирати, због правила да нико не може два пута да буде дио истог кривично-правног процеса (не бис ин идем)
– потрошило је силан новац пореских обвезника
Али, ја се не љутим толико на Специјално тужилаштво. У питању је политички орган, створен због политичких потреба политичким актом. За потпун промашај Специјалног тужилаштва треба, може и мора да одговара једино онај ко га је и формирао. А то је суштински учинила владајућа странка. То је био њен пројекат. Хвалила га је на сва звона.
Након јучерашње ослобађајуће пресуде Милету Радишићу, Драгану Церовцу и Жељку Каталини, које је Специјално тужилаштво теретило да су манипулисали цијенама акција Медицинске електронике и тако омогућили Радишићу да постане већински власник и тиме оштети буџет РС за 1,3 милиона КМ, постало је потпуно јасно да је цијела та прича о борби против привредног криминала и мисији Специјалног тужилаштва-само једна велика фарса.
Сви данас ћуте. И званичници Српске и њени званични медији (мање-више, сви медији у Српској данас су званични). А велика је помпа била кад су се ова тројица хапсила. Причало се тада, надугачко и нашироко, како је власт, ето, кренула да "хапси лопове". Цврц милева. Ево "лопова" данас на слободи, нису лопови (могу да ме туже ако кажем да јесу и да ме олеше на суду), већ угледни чланови заједнице, који ће, врло вјероватно, још и да траже одштету због тога што су били хапшени и суђени.
Да смо и "н" од нормалне државе неко би за ово морао да одговара. Неко мора да одговара за Специјално тужилаштво. А зна се и ко. Али, ја сад очекујем снажан медијски спин, који ће послужити власти да она буде та која ће напасти то специјално тужилаштво за нерад, да ће она бити та која ће се представити заштитником интереса грађана, да ће она бити та која ће (опет) најавити "немилосрдан обрачун с криминалом и корупцијом" и да ће она бити та која је и написала овај текст, а да сам ја са оним заплијењеним свињчетом од стране РТРС-а и формирао Специјално тужилаштво.
Ништа више не може да ме зачуди.