Специјални и паралелни домаћи производи (2)

Одлазак у куповину је политички чин. Својим одабиром награђујемо произвођача и подстичемо развој његове средине. Када купимо нешто што је на полице наших продавница дошло из Пољске, награђујемо тамошње предузеће. Добар дио новца којим плаћамо рачун заврши у Пољској. Тамо се распоређује на пољске раднике, пољску државу и друга пољска предузећа. Новац се распоређује по […]

субота, март 7, 2015 / 12:05

Одлазак у куповину је политички чин. Својим одабиром награђујемо произвођача и подстичемо развој његове средине.

Када купимо нешто што је на полице наших продавница дошло из Пољске, награђујемо тамошње предузеће. Добар дио новца којим плаћамо рачун заврши у Пољској. Тамо се распоређује на пољске раднике, пољску државу и друга пољска предузећа. Новац се распоређује по пољској вољи и у пољском интересу.

Пољски је интерес врло сличан нашем интересу. Нису Пољаци ни по чему посебни и они желе радна мјеста, редовне плате, опремљене болнице. Желе да су им обданишта чиста и уредна, да им дјеца похађају добре школе. Желе да их ријеке не плаве, да су им путеви асфалтирани, без ударних рупа. Желе да им културно и природно благо не пропада. Кад купимо пољски производ, Пољаци су ближи реализовању наведених циљева а ми се од својих циљева удаљујемо. Када купимо нешто што долази из Пољске, умјесто својих финансирамо пољске пројекте.

Због свега наведеног, настала је читава мала процедура. Куповину обављам што ближе кућном прагу. Иностране шопинг туре избјегавам. Двадесетак процената ПДВа који плаћа крајњи потрошач одлази институцијама државе у којој се купује. Поступак поврата ПДВа је компликован и скуп, праћен је мрзовољом службеника. Поред тога, могућност да се у иностранству купи домаћи производ је минимална.

Свака појединачна куповина је значајна и свакој ваља посветити дужну пажњу. Нема разлике куповао један или милион и један производ. Редовно чујем да куповина једног или два производа није ништа посебно, да је то кап у мору, ставка без значаја. То је погрешно. Иза тог оправдања је љеност, сваки је динар једнако битан.

Домаћи производи имају предност у односу на увозне. Спреман сам да купим домаћи производ све док није више од дупло лошији и скупљи. Сматрам се патриотом али патриотом до одређене границе. Та граница је 100%.

Домаћим сматрам производе кој долазе из читавог низа држава. Немам према свима истовјетан однос, рангирам их. Домаћи производ апсолутне категорије је оно што је произведено у Српској. Свима који производе у Српској дајем предност коју изражавам у процентима, тј. наметима које додајем на цијену свих осталих произвођача и њихових производа.

На другом мјесту су производи који долазе из Србије. Њих сам оптеретио са 10% специјалних и паралелних намета. Производено у Србији је за 10% мање пожељно од оног што је произведено у Српској. Након Србије на листи се налазе Црна Гора, Македонија и Федерација БиХ са 20% намета. Слиједе их Словенија и Хрватска са 50%. То је наравно само моје, крајње субјективно рангирање.

Узмимо за примјер пиво. Карловачко ћу купити само у случају да је јефтиније за више од 50% у односу на бањолучко. Јелен ћу купити прије тузланског и никшићког. Са друге стране, Лав пиво ћу одабрати радије него Нектар јер бољи ми је Лав, од Нектара боли глава. Мађарско или шпанско пиво ћу купити само у случају да немам у понуди нити једно домаће.



0 КОМЕНТАРА

  1. Дефинитвно, наопака логика. Опет ћу поновити купујем оно што ми треба, тамо гдје је јефтиније. То је ствар укуса, индивидуално. Кад смо код пива, Јелен, Нектар не купујем јер нису више истог квалитета. Зато попијем Зајечарско (евоцира ми успомене на стари Нектар), црно никшићко, Лав. Исто тако ако сам у могућности врло радо ћу попити пиво из европских земаља.

    Бдп има раст само у случају отварања нових радних мјеста, а не куповином домаћих производа. Будућност наша зависи од Сад, ако они одлуче да нам дају нову технологију, можемо се надати нечему, до тог тренутка нема нама будућности са овом памећу.

  2. буда,

    немам намјеру да ти се супроставим,мислим да је екс послао двије поруке и са обије се слажем.

    Погледај мој коментар први, па и други овдје на Голићкино саопштење за јавност, ради се између осталом о производњи.

    Поздрав

  3. Иако су изнесени ставови крајње субјективни, могло би се рећи да су брањиви.

    Ипак, Екс, мислим да су и веома неопрезно изнесени.

    Педесет минушчића за Хрватску а само двадесет за Џаферовићеву Федерацију!?
    У исти кош Македонце, брата (по ронхилу) Милу и Федерацију?

    Има да те суграђанке (потенцијална приједорска невјеста и ова што су јој фактички слагали да Дјед Мраз носи бијеле чизме) елиминишу из комитета.
    И још горе, да елиминацију уредно покрију кроз папире!

  4. Šta da radi onaj koji nema novca ni za domaće a kamoli za uvozne proizvode.Njih je nažalost svakim danom sve više i više.Zahvaljujući onima koji vode državu a za to nemaju nikakve sposobnosti.Nažalost autor ovog teksta počesto u svojim komentarima brani one koji nas dovedoše do dna.Sada nam prosipa svoj nekakav patriotizam u vidu kupovine domaćih proizvoda,a naša proizvodnja gotovo da je stala.Zato trebamo zahvaliti nesposobnoj vlasti,lošim zakonima i uvozničkim lobijima,koji uništiše domaćeg proizvođača.

  5. „Јелен ћу купити прије тузланског и никшићког.“

    Jelen pivo – vlasnik Molson Coors Brewing Company, USA
    ——————————————————————

    „Лав пиво ћу одабрати радије него Нектар јер бољи ми је Лав“

    Lav pivo – vlasnik Carlsberg, DANSKA
    —————————————————————–

    Ma bravo,
    živjela promicija maeričkih i danskih proizvoda koji su te kupili sa jednom slava reklamom.

  6. @ češnjak

    Vlasnik kapitala i zemlja porijekla su dvije različite stvari.

    @ buddha, 08.03.2015. 13:41:18

    Domaća radna mjesta se otvaraju tako što kupuješ domaće proizvode. Ako redovno praznimo policu sa domaćim deterdžentom sa suđe, naš proizvođač će morati širiti kapacitet i angažovati dodatnu radnu snagu da odgovori na povećanu tražnju.

    @ onaj sa prizemlja, 07.03.2015. 19:42:31

    Kvalitet je subjektivna kategorija a svi domaći proizvodi imaju poseban kvalitet koji nema niti jedan uvozni.

  7. i pune srbijanski budžet.
    —————————————————————

    Srbijanski је интерес врло сличан нашем интересу. Нису Srbijanci ни по чему посебни и они желе радна мјеста, редовне плате, опремљене болнице. Желе да су им обданишта чиста и уредна, да им дјеца похађају добре школе. Желе да их ријеке не плаве, да су им путеви асфалтирани, без ударних рупа. Желе да им културно и природно благо не пропада. Кад купимо srbijanski производ, Srbijanci су ближи реализовању наведених циљева а ми се од својих циљева удаљујемо. Када купимо нешто што долази из Srbije, умјесто својих финансирамо srbijanske пројекте.

  8. Не отварају се радна мјеста куповоном домаћих производа, већ прављењем позитивног пословног амбијента, владавином права, а то подразумјева опет смањену бирократију, борбу против криминала, стабилност политичког амбијента, инвестиције државе и сл.

    Екс, ја нисам економиста, али ти као бизнисмен очито је да немаш везе са економијом.

    Да, нећу да купујем домаће, само тако помажем овој власти да се одржи.

Оставите одговор