Сорошево отимање Косова због рудног богатства

Процјењује се да је врједност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара „Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана. Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и […]

недеља, новембар 13, 2011 / 07:00

Процјењује се да је врједност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара

„Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана.

Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу.

У јулу ове године „Волстрит џорнал“ је објавио вијест да је изасланик свјетског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процјењен на вриједност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“.

Министарство енергетике Републике Србије процјенило је 2009. да је вриједност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би „вриједност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ко је боље обавјештен о рудном богатству Космета: домаће министарство или Сорош? Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процјену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процјењује да су и много веће.

Када сам у априлу 2007. на страницама „Политике“ објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата“ позвао сам се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Космета. Помињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одвајкада скривени узрок надметања за косметски простор, да постоје и писани трагови о том користољубљу, забиљежени у плановима преотимања тамошњег блага.

Зато је радо цитирао запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. вијека: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда гдје се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.

Према ријечима др Станишића, који је имао поуздана обавјештења с разних страна свијета, само резерве косовског лигнита вриједе око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмјехе, постепено се приближава вриједност коју је процјенио „Волстрит џорнал“.

Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

У овом тренутку, рударски басен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација.

„Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су извјестили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

„Ово је узбудљиво, ново откриће злата у области која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Тим Коулин, предсједник корпорације.

Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, гдје су „огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Флора Саундерс је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавјештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано побједи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.

Нил Кларк је отимачину рудних блага илустровао баш на примјеру „Трепче“. Само неколико мјесеци послије инсталирања НАТО на Космету, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“.

Главни савјет Мисији Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се „преузме рудник ’Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало да се уради“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отјерали на улице.

Читаоце подсјећамо да је Бернар Кушнер, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као љекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље дјеце и трудница настави за само један дан“.

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомјерно загађеним ваздухом“.

Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Прије него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.

Његове ријечи изгледа да је мало ко хтио да чује.



0 КОМЕНТАРА

  1. Захваљујем Фронталу што је објавио овај извјештај, а волио бих да се јави овдје онај „ех1978“ пошто је он, кад сам ово поменуо раније у коментарима, прогласио шупљом „теоријом завјере“ тако нешто, кад се поставило питање зашто се врши притисак на Србе са сјевера Косова.

  2. Vec odavno je jasno sta je cilj, ali su ove cifre za mene zaista zapanjujuce. Cak i da je opstala SFRJ, mislim da bi mocnici nasli nacina da Kosovo otmu. Ne mogu da vjerujem da smo u Jugoslaviji imali takvo bogatstvo. Izgleda da smo stvarno mogli biti nesto kao Kuvajt da smo to mogli iskoristiti. S druge strane sve ovo potvrdjuje moju teoriju da je covjecanstvo osudjeno na propast prvenstveno uslijed sopstvene pohlepe koja nema granica.

  3. Поновићу само мој коментар од 27.7.2011. године:

    „Нажалост, овај посао с Рашидом не видим као добронамјерну инвестицију страног капитала у Републику Српску. Није њима циљ да овдје оплоде свој капитал, већ да експлоатишу наше ресурсе. У прилог томе говори и следећи чланак:

    http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:339357-Dzordz-Soros-ulaze-na-Balkanu

    Зашто је Србији отето Косово? Прво, геостратешки положај. Друго, путеви хероина из Афганистана (којји је јудног ли чуда под шапом Американаца) према Европи. Треће, рудна богатства. Трепча је најзначајнији ресурс у овом дијелу Европе.
    Кад Ти Американци дају туђу земљу, опет је мораш скупо платити. Да ли би Косово било независно и кад би то Србија прихватила? Наравно да не. Косово је колонија.
    Сорош-Б92-Борис Тадић-геј параде-косовска независност… Има нека тајна веза!

    И на крају само кратак цитат из текста: „Tragična sudbina ove srpske pokrajine još jednom potvrđuje žalosnu zakonitost: u savremenom svetu prirodna bogatstva često su prokletstvo za zemlju koja ih poseduje. Krvavi dijamanti iz Afrike, krvava nafta na Bliskom istoku, a sada i krvavi ugalj sa Kosova“. „

  4. „Ne mogu da vjerujem da smo u Jugoslaviji imali takvo bogatstvo.“

    ovo je poznato svakome, mada ne toliko detaljno, ko je zavrsio srednju skolu u „onom sistemu“ i imao geografiju.. Kosovski rudnici, kao i ovi kod Prijedora su bili eksploatisani jos u vrijeme Rima a i ranije… u Kraljevini SHS su ih eksploatisale britanske firme a naftu u Albaniji Standard Oil…i jos mnogo stosta…

Оставите одговор