Сорош: Када пропадне Бундесбанк пропашће и све остале

Њемачка централна банка свјесна је опасности па сада лобира против бесконачног ширења фондова за спас чланица ЕУ и предузима мјере за контролу штете коју би проузроковао евентуални распад Уније. Чим Бундесбанк почне да се припрема за распад, само је питање времена када ће то да учине и други, сматра Сорош.

На само да се стање у еврозони не побољшава, већ је однедавно криза кренула још нагоре, пише Џорџ Сорош у коментару за Фајненшал тајмс.

Европска централна банка отпустила је велике количине новца, што је само прикрило проблеме и неће дуго потрајати. Фундаментални проблеми нису ријешени, расцјеп између кредитора и задужених земаља још се повећао. Криза је ушла у можда мање опасну, али смртоносну фазу. На почетку кризе, распад еврозоне био је незамислив: имовина и обавезе деноминиране у заједничкој валути биле су тако измешане да би то изазвало неконтролисани распад. Али како је криза напредовала, еврозона је преорјентисана према националним основама.

ЛТРО (дугорочно рефинансирање ЕЦБ-а) операције омогућиле су шпанским и италијанским банкама да се укључе у врло профитабилне и нискоризичне арбитраже с обвезницама сопствених земаља. А повлашћени третман који је добила Грчка за своје обвезнице од ЕЦБ-а обесхрабриће друге инвеститоре да обуздавају државни дуг. Ако се то настави још неколико година, распад еврозоне ће постати могућ, али ће оставити централне банке земаља повјерилаца са великим потраживањима, која ће тешко да се наплате од централних банака земаља дужника.

Бундесбанк (Нијемачка централна банка) је свјесна опасности па сада лобира против бесконачног ширења фондова за спас чланица ЕУ и предузима мјере за контролу штете коју би проузроковао евентуални распад Уније. “На овај начин испуњава се властито предвиђања: чим Бундесбанк почне да се припрема за распад, само је питање времена када ће то да учине и други. На тржишту се већ виде послиједице“, сматра Сорош.

За Европу предвиђа дуготрајну економску стагнацију са могућим негативним трендом, без обзира на преживљавање евра. Земље Латинске Америке изгубиле су једну цјелу деценију након 1982. године, а Јапан је стагнирао четврт вијека. Они су преживјели, али ЕУ није држава и има пуно мање шансе за преживљавање, објаснио је Сорош.

Додаје да је смањивање дуга замка ЛТРО која пријети уништењем још непотпуне политичке заједнице, а једини начин да се избјегне је да се препознају и промјене контрапродуктивне политике које се спроводе. На крају савјетује радикалне промјене у правилима која воде еврозону, ванредне мјере за враћање нормалности ситуације те нова правила која ће финансијским тржиштима омогућити урођену нестабилност.

Такође сматра корисним да се кажњавају чланице које не испуне своје обавезе, а награђују оне које то успеју.