Солана долазио у Бању Луку да убјеђује Касагића
Хавијер Солана, генерални секретар НАТО-а, допутовао је у Бањалуку у мају 1996. године током имплементације мандата ИФОР-а како би пружио подршку Рајку Касагићу, премијеру РС. Наиме, у документима које је недавно декласификовао НАТО, Солана пише да је у Бањалуку дошао како би дао подршку локалим политичким лидерима који су за мултиетничку БиХ, слободне и поштене […]
Хавијер Солана, генерални секретар НАТО-а, допутовао је у Бањалуку у мају 1996. године током имплементације мандата ИФОР-а како би пружио подршку Рајку Касагићу, премијеру РС.
Наиме, у документима које је недавно декласификовао НАТО, Солана пише да је у Бањалуку дошао како би дао подршку локалим политичким лидерима који су за мултиетничку БиХ, слободне и поштене изборе и суживот два ентитета.
"Током посјете сусрео сам се са локалним политичким лидерима и изразио сам подршку онима који желе да имплементирају мировни споразум и који имају визију за јединствену мултиетничку земљу и два ентитета која су заједно у миру", написао је Солана.
У наставку је истакао да је посјетио Београд и да је Слободану Милошевићу (предсједнику Србије у то вријеме) пренио став о важности дјеловања страна у складу са одредбама мировног споразума, укључујући и одредбе које се односе на оптуженике за ратне злочине.
"ИФОР ће урадити свој дио посла на терену, од круцијалне је важности да међународна заједница уради свој дио посла и примијени максималан политички притисак на стране те обезбиједи да оне помогну у стварању услова за трајан мир", написао је Солана.
Нешто више детаља о Соланиној посјети Бањалуци написао је Дејвид Кортрајт у својој књизи "Цијена мира", којој је предговор написао Сајрус Венс, амерички дипломата укључен у мировни процес у БиХ током рата. Он пише да је Солана, али и друге западне дипломате, свјесно промовисао Бањалуку у односу на Пале и тамошње руководство. На примјер, он пише да је већина помоћи за БиХ ишла у ФБиХ, јер су Срби одбили да учествују на донаторској конференцији у априлу 1996. године. Због тога су западне дипломате, како је објаснио, тражиле начине да што више те помоћи буде усмјерено ка РС посредним каналима.
"Те економске и политичке мјере биле су с намјером да награде ‘добре’ момке у Бањалуци, а казне ‘лоше’ у Палама. Тврдолинијаши међу босанским Србима смијенили су Касагића, јер је он, како је то Караџић објаснио, ‘значајно оштетио РС’", истиче Кортрајт.
Додаје да је Солана управо зато и дошао у Бањалуку – да пружи помоћ Касагићу и изврши притисак на паљанско руководство, али истиче да ти напори нису успјели јер је, како је написао, Касагић смијењен са 43 гласа у Народној скупштини РС.
Касагић каже за "Независне" да се добро сјећа сусрета са Соланом и генералом Џулијаном Бирнсом у Бањалуци и истиче да су од њега тражили успостављање умјерене сарадње са међународном заједницом као услов за помоћ РС.
"А један услов су ми стално постављали – да Караџић мора да се повуче с позиције предсједника РС и да мора бити успостављена сарадња са Хашким трибуналом. Ја нисам заиста могао ништа да преузмем, јер је Караџић био изабран од стране парламента због непосредне ратне опасности и он се морао повући након завршетка рата", каже Касагић.
Додао је да је Караџић РС због тога стално држао у ратним тензијама и одбијао смјену, јер се плашио изручивања Хагу.
"У тренутку кад сам договорио успостављање привредне сарадње с владама Британије, Италије и других земаља, он је мене скинуо. Нисам имао подршку посланика. Нисам имао ни прилику предочити посланицима шта сам договорио са представницима тих влада", истакао је Касагић.