Шњегота: 51 ревизија наредне године

Новоименовани главни ревизор јавног сектора Републике Српске Душко Шњегота истиче да је планом ревизије за наредну годину, који је претходно руководство сачинило и упутило надлежном скупштинском одбору, предвиђена 51 ревизија рада институција.

Он у интервјуу Срни оцјењује да ће ревизија ићи нормалним током и да финансијска средства неће утицати на њен квалитет, те да у наредном периоду Главна служба треба да покуша да дјелује превентивно.

Шњегота објашњава да буџетски захтјев који је упутила Главна служба за ревизију обухвата средства од 3,73 милиона КМ, од чега би 3,5 милиона требало да буду средства из републичког буџета, а остало пренесена средства која Главна служба може да користи према одлуци скупштинског Одбора за ревизију.

„У нацрту буџета та средства су мања и тренутно износе три милиона, али све испод оквира од 3,5 милиона представља тешкоћу. Остаје да видимо шта ће бити коначан оквир за наредну годину, али сигуран сам да ниједног тренутка нећемо довести у питање финансирање Главне службе“, рекао је Шњегота.

Према његовим ријечима, примопредаја дужности ревизора је процес који ће тећи до краја године, с обзиром да је Закон о ревизији јавног сектора у одређеној мјери непрецизан у смислу преласка из једног у други статус, односно разрјешења дужности претходног ревизора и постављења новог.

„Имамо ситуацију да је одлука о именовању главног ревизора и његовог замјеника ступила на снагу 16. новембра, док седмогодишњи мандат главног ревизора и замјеника истиче 21. децембра, тако да имамо период који се преклапа.

Са друге стране, Закон дефинише обавезу да се нови главни ревизор и замјеник изаберу најмање 60 дана прије истека мандата претходног, тако да имамо одређени период за заједнички рад и добра је околност да између мене и претходног главног ревизора Бошка Чека нема никаквих проблема“, рекао је Шњегота.

Коментаришући скупштинску расправу о његовом избору, Шњегота је рекао да са формално-правне стране нема никаквог сукоба интереса, јер члан 6 Закона о ревизији јавног сектора прописује одређена ограничења за некога ко се већ налази на функцији јавног ревизора у погледу оног што не може да ради.

Он је прецизирао да се та ограничења у овом случају своде на његова овлаштења у погледу ревизије извјештаја Министарства финансија, али да, истовремено, закон даје јасну могућност преноса одређених овлаштења на замјеника главног ревизора или неког другог.

„С друге стране, овдје је ријеч о ревизији финансијских извјештаја Министарства финансија као буџетске јединице, а не ревизији свега за шта је Министарство надлежно, што даје другачију слику.

Ако то министарство посматрамо као и сваког другог буџетског потрошача, то је кап воде у укупном буџету Републике и какав год је став о финансијским извјештајима једног министарства, то није спорно за све што се у току године уради у оквиру ревизије“, истакао је Шњегота.

Говорећи о ревизији јавних предузећа, Шњегота је навео да у плану рада који је достављен скупштинском Одбору за ревизију она није планирана као и да овакве ревизије нису рађене као редовне, што је највећим дијелом резултат чињенице да су капацитети Главне службе релативно ограничени.

„Ми имамо систематизована радна мјеста и одјељење које би се бавило ревизијом јавних предузећа, али немамо довољан број извршилаца, јер било која ревизија у том смису подразумијева адекватну организацију посла код постојећих људи да би се они у одређеном временском периоду посветили тим ревизијама, а не онима које су планиране“, рекао је Шњегота.

Он је навео да у наредном периоду, осим редовних годишњих планова, треба размишљати и о активностима дугорочнијег карактера, које би требало да буду у функцији јачања главне службе, међу којима су едукација млађих радника о новим стандардима, док старијим и искуснијим треба омогућити да буду у току са свим што се дешава.

„То начелно нису нови стандарди, али је чињеница да генерално у БиХ они нису у потпуности примијењени, јер се они релативно брзо мијењају, тако да, с једне стране, постоји питање благовременог и адекватног превода, а, с друге стране, треба узети у обзир чињеницу да су то огромни документи“, рекао је Шњегота у интервјуу Срни.