Смрт Славице и Жељка: Трећа пресуда против Центра за социјални рад БЛ

Пише: Стефан Мачкић

Потресла је Бању Луку још 2023. године вијест о смрти болесне старице и њеног сина са посебним потребама. "Славица је боловала од карцинома и како се претпоставља, лежала је мртва у њиховој кући минимално 15 дана. Неколико дана, Жељко, који је од рођења имао сметње у развоју, патио је поред мртве мајке, гладан и жедан, док и он није душу испустио", изјавио је послије њихове сахране за БЛ портал градишки хуманитарац Драгослав Шиник.

Будући да су преминули, као социјални случајеви, били познати бањолучком Центру за социјални рад, од њих смо тражили детаљне информације, тј. документацију о овом случају. Настојали смо утврдити да ли су им призната сва права која су им по закону припадала, те да ли је Центар израдио индивидуални план подршке предвиђен Законом о социјалној заштити. Индивидуални план је механизам који би требало Центру да омогући активније праћење стања социјалних случајева.

Суштина је, дакле, била у питањима да ли је Центар активно учествовао у заштити Славице и Жељка, а не само пасивно, пуким признавањем ситног новчаног примања, да ли је приликом преиспитивања права темељно размотрио развој њиховог стања и да ли је могао препознати погоршање стања, те да ли се, уопште, у оквирима постојећег система социјалне заштите могао спријечити овакав трагичан исход. За одговоре је неопходна документација.

Центар нас је обавијестио о правима која је признао Жељку, али нам није доставио документацију. Сам одговор упућивао је на то да Жељку нису призната права у пуном обиму који му је припадао.

Жељко је, наиме, према новинским чланцима, био нарочито лошег стања и потпуно зависан од своје мајке у свакодневним активностима, а рјешењима Центра признато му је право предвиђено за лица која су само дјелимично зависна од помоћи другог лица. И право на новчану помоћ, Жељку је признато у најнижем могућем износу, предвиђеном за појединца, иако је, опет према писању медија, живио са мајком која такође није била способна за рад, јер је била и озбиљно болесна, а и пензионер. Слиједило је из штампе и да је Жељково обољење од рођења, односно из развојног периода, што би упућивало на то да је требало да му се призна и треће право, на личну инвалиднину.

Приступ документацији која би разјаснила све ове околности, Центар је одбио позивајући се на заштиту приватности. Због тога смо их и тужили, па тако Центар приступ информацијама одбија упркос двама пресудама Окружног суда у Бањој Луци (прва, друга), којима су поништене њихове одлуке. Суд је упозорио Центар да није испитивао јавни интерес да се те информације објаве, нити је пружио јасне и аргументоване разлоге својих одлука.

Трећа пресуда

Окружни суд у Бањој Луци је крајем маја донио и трећу пресуду, којом још једном поништава одлуку Центра и враћа му предмет на поновни поступак. Суд понавља своје раније ставове – да није испитан јавни интерес да се информације објаве, те да одлуци Центра мањкају јасни и аргументовани разлози.

И Окружни суд, међутим, доприноси да се беспотребно одуговлачи овај поступак, што онемогућава новинарско извјештавање и утврђивање одговорности. Наиме, у ситуацији када суд поништи одлуку органа, па овај донесе исту одлуку, супротну схватањима суда, онда је суд по Закону о управним споровима дужан да сам ријеши ствар, што би овдје значило – да сам одлучи о приступу траженим информацијама. Окружни судови, међутим, системски избјегавају ову дужност у управном спору, образлажући како "природа ове управне ствари то не дозвољава, а резултати поступка не пружају поуздан основ, односно чињенично утврђење и докази управног списа не пружају поуздан основ за одлучивање".

Центар унајмио адвоката

Колико је Центар одлучан да ове информације остану скривене од јавности, показује и то што је – иако запошљава правнике, те иако није дужан да одговара на тужбу у управном спору – као орган јавне власти ангажовао адвоката. У два управна спора, Центар је тако заступао адвокат Стојан Вукајловић, који је своје заступање и тарифирао са укупно 2.632,50 KM.

И Жељко би данас толики износ примао на име признате социјалне помоћи. Али за скоро шест мјесеци. Да ли је могло боље, видјећемо ако Центар испоштује трећу пресуду у низу.