Смрт највећег Jугословена

Догађај који је обиљежио једну епоху, али и остао окарактерисан са низом контраверзи свакако је атентат на краља Александра I Карађорђевића који се десио 9. октобра 1934. године у Марсеју.

петак, октобар 8, 2021 / 06:43

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије

Сагледавши све аспекте атентата на краља Александра без двоумљења ћу окарактерисати овај акт чином тероризма, јер обухвата апсолутно све карактеристике терористичког акта. У прилог горе наведеној тези иду прилике у којима се тада налазила Европа, али и Југославија.

Марсејски атентат један је од повода да се у Друштву народа приступи изради Међународне конвенције о тероризму. Шта је то тероризам? Према једној од дефиниција тероризам је акт насиља којим се жели послати политичка порука.

Прочитамо ли детаљно ову дефиницију увиђамо да се издвајају два чиниоца: акт насиља и политичка порука у којој се огледа коријен извршења атентата на краља Александра. Наиме, од Версајске мировне конференције постоји отворено и директно непријатељство између Рима (Италије) и Београда, на челу са Александром Карађорђевићем, које се огледа у прерасподјели балканских територија у рату поражене Аустроугарске царевине. Посредовање великих сила побједница у првом реду САД-а и Француске "Београд" је добио право да се формира прва јединствена држава свих јужних Словена под династијом Карађорђевић, што је представљало трн у оку Италији. Кулминација цјелокупне конфронтације дешава се доласком на власт у Италији Бенита Мусолинија. Такође, Југославија има лоше односе са Мађарском, Бугарском и СССР-ом.

Поред компликација на међународном плану Краљевина СХС, касније Краљевина Југославија, има мноштво унутрашњих проблема и превирања на релацији Београд – Загреб као и све јаче дјеловање комунистичких елемената који су подстицани од стране Коминтерне, усташког покрета Анте Павелића подржаног од стране Италије и Мађарске као и Унутрашња македонска револуционарна организација – ВМРО. Значајно је напоменути да су до 1934. године комунисти, усташе и ВМРО у неколико наврата безуспјешно покушавали да изврше атентат на краља Александра.

Сада се враћамо на дефиницију тероризма и њен први чинилац "акт насиља", у овом случају Марсејски атентат. Југословенске тајне службе и оперативци на челу са Владетом Милићевићем располагали су са мноштвом доказа и необоривих чињеница да се спрема поновни атентат на суверена Југославије Александра Карађорђевића. Претпоставка службе била је да ће се атентат на краља десити приликом његове званичне посјете Бугарској у Софији септембра 1934. године. Том приликом ангажован је велики број југословенских оперативаца на терену, али та посјета је протекла у најбољем могућем реду.

Марсејски атентат

Дана 9. октобра 1934. године на разарачу Дубровник краљ Александар стиже у Марсеј са чврстим увјерењем да ће француске службе учинити све неопходно да отклоне потенцијалну терористичку опасност. Нажалост то се није десило. Тог кобног дана учињен је низ несхватљивих процедуралних и безбједносних пропуста који су омогућили извршење атентата. Неки од тих пропуста су:

  • Неколико дана прије посјете краља Марсеју поједини медији у Француској су детаљно описали протокол посјете;
  • Краљ Александар тог јутра испод адмиралске униформе није обукао панцир;
  • Краљ Александар у пратњи министра Луја Бертоа и генерала Жозефа Жоржа требао је да се вози затвореним блиндираним аутомобилом, али је у последњем тренутку одлучено да то буде кабриолет Делаж д8;
  • Аутомобилом са "VIP” званичницима управљао је извјесни Фоасек, полицијски службеник без претјераног искуства у оваквим и сличним пословима;
  • Аутомобил сa "VIP” званичницима требао се кретати брзином од 20 км/сат, али је наређење било да се вози брзином од 5 км/сат што одговара брзини нормалног људског хода;
  • Краљеви ађутанти нису били у близини тј. на папучицама аутомобила поред краља, јер је за његовог почасног ађутанта додијељен генерал Жорж, који је између осталог био ненаоружан;
  • Пратњу аутомобила требали су да врше мотоциклисти, али је то додијељено коњаницима. Од првобитних шест коњаника колико је требало да прати краљев аутомобил то су чинила само двојица;
  • Изненађујући мали број полицајаца ангажован је на обезбјеђењу трасе којом је пролазила колона са аутомобилима. У прилог томе најбоље говори податак да је тог дан на улицама Марсеја било око 100.000 људи, а ангажовано је 1.500 полицајаца;

Док се поворка пробијала улицама Марсеја у једном тренутку аутомобилу са краљем Александром из непосредне близине, са букетом у руци, приближио се Владо Черноземски извадивши аутоматски пиштољ Маузер ц96м32 испаљује свих 10 метака калибра 7.62 мм од којих 4 погађају краља Александра I Карађорђевића. Аутомобил са рањеним краљем наставља даље према згради локалне самоуправе гдје љекари у 16:45 констатују смрт.

Несхватљиво је колики низ пропуста је урађен од стране француских служби и поред јасних оперативних сазнања да се спрема атентат на краља. Чињеница је да и данас постоји мноштво контраверзи и неразјашњених недоумица око дешавања тог дана у Марсеју. Атентат на краља Александра ујединитеља и творца Југославије био је акт којим су фашисти жељели да уклоне симбол јединства за јужнословенске народе, али и савеза држава против растућег утицаја фашизма и нацизма.



Оставите одговор