Смирај у топлини мокрог чвора
Ако постоји изум који се може мјерити са точком, онда је то без сумње "болоња". Све што је до јуче изгледало као немогућа мисија – сада се појавило као велики прасак. А у праску настаде нова људска врста, „болоња“ инелектуалци. Како је тема „болоње“ широка и надасве инспиративна, у овом тексту ћу се бавити једним […]
Ако постоји изум који се може мјерити са точком, онда је то без сумње "болоња". Све што је до јуче изгледало као немогућа мисија – сада се појавило као велики прасак.
А у праску настаде нова људска врста, „болоња“ инелектуалци. Како је тема „болоње“ широка и надасве инспиративна, у овом тексту ћу се бавити једним њеним сегментом – улогом средњовјечних, удатих, запослених жена, мајки двоје или троје дјеце и њиховом каснопробуђеном амбицијом у процесу „болњизације“ нације.
Да би се остварила као људско биће свака балканска жена мора, прије свега, да се уда, роди дјецу, па и да поради мало на својој каријери када за то ухвати прилику. Како значајан број мајки-краљица школа није претјерано занимала, оне углавном нису имале значајније дипломе у ладицама. Када је процес увођења „болоње“ постигао невјероватне успјехе, и ове женице су се одважиле да забоду своје заставице на ову неосвојену планину. Скинуле су кецеље, бациле крпе и одлучиле да се обрачунају са алом званом наука. Кад су се избориле са пеленама, флашицама, недјељним ручковима, сваконоћним брачним обавезама, шта је за њих универзитетско знање? Мачији кашаљ.
Док су биле дјевојке, док су им мајке кувале, очеви зарађивали за живот, а оне имале млађе и свјежије мозгове, већина тих жена су имале проблем да положе колоквијум, а камоли испит. Сада те освјешћене женице уписују „болоња“ факултете и полажу испите лакше него што праве недјељне ручкове. Зезнути су ти ручкови. Дође судија у виду свекрве, па дȃ слабу оцјену, а неће ни укућани свашта да једу.
Међутим, није испит ручак, па да ти га нека баба разбуца к’о свиња масну врећу. Супа, главно јело, дезерт, понекад и предјело. Има тога. А воли та маса и да поједе.
Елем, свега тога нема на болоњском испиту. Уплатиш, купиш скрипту, књигу, одеш у топлу, чисту учионицу (све мирише на нов намјештај и уплатнице!), сједнеш, испричаш шта знаш и положиш. Ништа лакше и љепше. Машеш индексом пуним добрих оцјена, весела, самопоуздана. Чудо је та „болоња“. Чим јој допустиш да завуче руку у твој џеп знање некако лако долази. Као никада до сада. Све што је са деветнаест и двадесет било тешко и неразумљиво сада постаје лако. Као са ТВ реклама. Замажеш мајицу кафом, ајваром, крвљу, земљом… А онда убациш чудотворни детерџент и флеке нестају. Тако је са „болоњом“. Само уђеш и видиш како незнање нестаје, а памет надире као прољетна поплава. Од проналаска точка бољи изум није измишљен.
Чудо је та „болоња“. Шта она уради од живота? Некада су људи старили, теже памтили, чак они који су били добри ђаци и студенти са четрдесетим би почели да заборављају… А „болоња“ је направила да се све то окрене наглавачке. Данас свака нормалана жена која није била глупача да се мучи по државним факултетима устане, нашминка се, обује штикле и мини сукњу (главни алат свих „болоња“ интелектуалки), остави доручак дјеци, оде осам сати на посао, врати се, скува ручак, опегла веш, прегледа дјеци задаћу, попије кафу са комшиницом, па оде у тоалет да испразни цријева (то иде послије кафе).
И да не би дангубила у свом савршено организованом животу без празног хода, понесе са собом скрипту са великим словима (иако је памћење побољшано техником „болоње“, вид је ипак почео да слаби). И док доживљава смирај у топлини свог мокрог чвора, погледа шта су велики професори са још већих „болоња“ факултета написали. Како је њено памћење методом „болоње“ постало фотографско („болоња“ чуда чини), она као копир-апарат све прегледа, попамти и готово. Инстант техника учења доведена је до савршенства, па је жена-мајка-краљица спремна за испит. Проблем наступа код оних које имају лоше варење, па немају довољан број пауза за одлазак у тоалет. Оне теже постижу то са науком.
Тако један испит, тако два испита, па све до краја. А онда диплома.
А болоњска диплома не може без капице и кецеље. Ако узмемо у обзир да су ове женице на почетку приче имале кецеље, испаде да су све оне силне уплатнице имале само један циљ: добијање капице. Па нека је и коцкаста, али толико пара за капицу стварно је превише.
Врхунској интелектуалки не приличи да пише о пражњењу цријева.
Још нисам прочитао ауторски текст неке од болоњских глумица у коме се овако глат и обашка каки по свему и свачему у етеру.
Ваљда и то нешто говори.
Не видим сврху овог текста.
Да ли је потребно побити те женице зато што се на оваквом вакту (како-тако) боре за своју дјецу и за себе?
Одличан текст Љиљана.
Описали сте само један сегмент тог чуда, али јако важан и упечатљив.
Tekst je karikatura. Provocira. Pretjeruje.
Fenomena smo svi svjesni. Podijelićemo se po pitanju krivice. Ne mislim da su bolonjašice i bolonjci posebno krivi niti mislim da su to ljudi za osudu. Podsmijeh je dobro došao.
Za osudu je proces licenciranja visokoškolskih ustanova a to je opet pitanje za naše političke elite i njihove koledže i fakultete.
Ljiljana, svaka čast… Od „Bolonja intelektualki“ više ne možeš doći ni do posla, a bogami ni do riječi…
Хиперпродукција академаца са дипломама приватних и све „,тањих“ ,државних факултета убија наду да ћемо моћи према горе када ускоро додирнемо дно. Људи који једва завршише основну дођоше до звања магистара и доктора наука. Да академик Винко и доктор Мастило не написаше јавно писмо никад не бисмо сазнали да су неписмени. Да је ово озбиљна држава, њихова учитељица би аутоматски била ухапшена. И ових дана актуелни доктор Миле Радишић је од возача битног политичара брзо догурао до доктората.
Предсједник Српске Додик је, према ријечима професора из Пољопривредне школе, требао понављати први разред месарског заната. Бивши Предсједник Јелић је до доктората дошао преко суботичког Економског факултета, који је завршио и бивши Премијер Микеревић.
Веома је поучан текст о Микеревићевом успону „Преко купуса до звијезда“.
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=218
Годинама предлажем да се као услови за кандидовањр на изборима уведу писање диктата и психо тест. Ко зна шта бисмо све још видјели да су и други писала писма јавности?! На ју тјубу је био, па избрисан видео са министром Ковачевићем из којег сазнадосмо да он појма нема гдје се на географској карти налазе Сава и Дрина.
Хиперпродукција академаца са дипломама приватних и све „,тањих“ ,државних факултета убија наду да ћемо моћи према горе када ускоро додирнемо дно. Људи који једва завршише основну дођоше до звања магистара и доктора наука. Да академик Винко и доктор Мастило не написаше јавно писмо никад не бисмо сазнали да су неписмени. Да је ово озбиљна држава, њихова учитељица би аутоматски била ухапшена. И ових дана актуелни доктор Миле Радишић је од возача битног политичара брзо догурао до доктората.
Предсједник Српске Додик је, према ријечима професора из Пољопривредне школе, требао понављати први разред месарског заната. Бивши Предсједник Јелић је до доктората дошао преко суботичког Економског факултета, који је завршио и бивши Премијер Микеревић.
Веома је поучан текст о Микеревићевом успону „Преко купуса до звијезда“.
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=218
Годинама предлажем да се као услови за кандидовањр на изборима уведу писање диктата и психо тест. Ко зна шта бисмо све још видјели да су и други писала писма јавности?! На ју тјубу је био, па избрисан видео са министром Ковачевићем из којег сазнадосмо да он појма нема гдје се на географској карти налазе Сава и Дрина.
Иначе, кад се прочита текст, три су најјаче асоцијације:
1. Гђа Душанка Мајкић, снсд ведета у ПСБиХ, која се сјетила, баш како је описано у тексту, да заврши приватни факултет у касним четрдесетим или раним педесетим,
2. Ријечи проф. Ђорђа Вуковића поводом смрти проф. Гуге Лазаревића:
„Ипак, не стаје у калуп СНСД-а, СДС-а, друштва дипломираних примитиваца, челиначког академског ганга, мркоњичког бизнис клуба, мрчајевачког дипломатског кора, бањолучког моралног легла.“
Кад већ помињемо „мркоњићки бизнис клуб“, чини ми се да је и министар Тегелтија на неком факултету браће Карић дошао до звања магистра, а не знам гдје је докторирао.
3. Проф. Младен Иванић је добро рекао да „највише замјера властима што су од полусвијета направили елиту“, мада је и он сам суботичког научника Микеревића инсталирао на чело Владе РС, а 2015. некомпетентног, али оданог човјека поставља за министра вањских послова.
Drugar mi nije uspio završit srednju. Kupio diplomu neđe u Banjoj Luci. Mnogo godina kasnije – upisao državni austrijski fakultet. Završio i eno ga radi kao neki socijalni radnik u Beču… marginalne grupe, kurci palci, objavljuje naučne radove, magistrirao čovjek. Pravi je stručnjak za svakojake delikvencije, doktoriraće na navijačima. B-)
ex-1978, 12.03.2015. 06:51:13
Moj je drugar završio osnovu i srednju sa odličnim uspjehom, završio fakultet (tehnički, državni) sa prosjekom iznad 9. Magistrirao na državnom (Beogradskom), Doktorirao kao najmlađi doktor nauka (normalno, ako izuzmemo „instant“ doktore)… i radi kao profesor za 1700 KM.
Molim te, ne pravi se pametan… Spas je u znanju, a ne u snalaženju.
@ novo_vrijeme, 12.03.2015. 08:06:21
Nisam imao na umu snalaženje. Potencirao sam činjenicu da se ljudi mijenjaju. Nekom iz guzice u glavu dođe prije, nekome kasnije a nekome nikad. Ako je neko bio mangup u srednjoj, bježao sa nastave, vodao cure i svirao u lokalnom bendu – ne znači da je glup. Ne znači da deset ili 15 godina kasnije ne može pisati ozbiljne naučne radove. Tako i naše bolonjašice, ako im je sa 18 duvao vjetar kroz glavu i divljali hormoni kroz tijelo – ne znači da sada u ranim tridesetim ne mogu dati doprinos „akademskoj zajednici“. Individualno je to a svaka generalizacija puna predrasuda.
95% „bolonjašica“ nikada ne bi završile bilo kakav državni fakultet.
Па генерално, нам је образовање у амбису. Кадар који вриједи и који зна одлази да своје знање примјењује тамо гдје се то адекватно плаћа и гдје су услови много бољи.
Пошто сам активан у студентским представничким тијелима, познато ми је „спровођење“ болоње у пракси и све потешкоће и неправилности.
75% студената студира тек онако, због родитеља, фамилије, нема се посла па дај да се студира бар. Огромна је хиперпродукција кадра, економија је на кољенима, реални сектро постоји у траговима. Правници, економисти, филозофи, социолози и слично се покушавају увалити на државне јасле и тако обезбиједити егзистенцију.
Али не кривим толико ни власт, било коју до сада, па ни ову.
Ми смо кукавице. Зашто се сви уписују на факултете, зашто не „пеку“ занате који су дефицитарни и добро плаћени (па и тренутно добро плаћени и перспективни). Зашто се бјежи од села, од производње, од тога да се засучу рукави и створи нешто.
Омладино, не можемо сви у велелепну зграду Владе или неку другу институцију. Нисмо сви за директоре, министре и друге друштвено „повлаштене“ функције!
Нек’ ми неко каже да није овако.
Direktor rtrsa-a bio voditlj sa srednjom skolom u jednoj lokalnoj stanici.DJ. Ozenio se cerkom prijatelja i kolege pokojnog Jelica, itd, itd.
Agronome, kako ne krivis vlast, pa ona je apsolutni i iskljucivi krivac ovoga haosa, doslovno, sve je rezim raskomadao, kao kad cop
tor gladnih vukova upadne u tor.
jbt, ona dusanka Majkic, koja ne zna da kaze ni prostu recenicu, nije ni za prodavacicu na pijacnom standu, da vodi politiku.
Pa onaj Ajneseri je birao takve budaletine da nam kroje sudbine, sto iz neznanja, iz gluposti, ali i zbog toga da nam se izruga , da nas ismije stavljajuci takve kao ona da vode Srpsku.
Али то је легитимно иѕабрана власт, Мајкићка, колико знам легалан, а не знам да ли је легитиман представник.
Ако ћемо дуалистички, свако лоше има добро, свако незнање има знање.
Зашто се од рата па на овамо није појавио неко нови, неко ко мисли, ради и тражи другачије. За ово свог живота сам научио да нема недодирљивих, свемоћних и најпаметнијих.
Приједоре, теме не уважавам из једног простог разлога. Ти рафалаш и све је лоше. Ајде предложи како ћемо, пусти критику, дај да радимо на рјешавању. Сви ми мање- више знамо како нам је, а како је неком другом ко се мало боље „снашао“.
Ево, ЗОРА нуди нешто другачије, наизглед поштеније, искреније, обећавајуће.
Доста је било килавих Радована и нејаких Уроша (мислим на оне који су требали бити коректив власти)
Промјенити критериј за избор кадрова у државним службама. Да би неко био изабран за министра или помоћника мора имати беспрјекорну биографију. Значи редовно оновна, средња, факултет итд… а не као ови садашњи у биографији им најчешће пише „…. магистрирао 20.. године“. Па ваљда прије магистарског има још неких школа…
По хитном поступку смијенити: Петра Ђокића, Глухаковића, оног директора Фонда здравства, вд. помоћника министра Милу Банику, Кузановића отјерати у пензију… итд…