Смањена добит Централне банке БиХ, мање пара и у државни буџет

Планирана добит Централне банке БиХ у идућој години, која иде у државни буџет, мања је за осам милиона КМ од овогодишње и требало би да буде 10 милиона. У Нацрту буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ, који је 19. новембра усвојен у Вијећу министара, истакнуто је да су смањени приходи из добити од Централне […]

понедељак, децембар 2, 2013 / 10:39

Планирана добит Централне банке БиХ у идућој години, која иде у државни буџет, мања је за осам милиона КМ од овогодишње и требало би да буде 10 милиона.

У Нацрту буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ, који је 19. новембра усвојен у Вијећу министара, истакнуто је да су смањени приходи из добити од Централне банке резултат прелиминарне процјене коју је ова банка доставила у септембру.

Из Централне банке тврде да је планирана мања добит посљедица економске кризе и њеног утицаја на финансијска тржишта, мада су представници Мисије ММФ-а средином новембра у Сарајеву саопштили да су “смањени стресови на финансијском тржишту Европе”.

“Најдужа економска криза у повијести увелико утјече на стања на финанцијским тржиштима, а тренутна ситуација је таква да не омогућује приходе на разини оних од прије неколико година, то јест из времена од прије избијања свјетске економске кризе”, одговорио је Игор Солдо, гласноговорник Централне банке БиХ.

Он је прецизирао да је Европска централна банка спустила каматну стопу на најнижи ниво у историји.

“Узимајући у обзир све наведено, као и читав низ других околности које детерминирају приходовну страну финанцијског плана, приходи су планирани у мањем износу него протеклих година”, истакао је Солдо, додавши да све ово “не значи да ће приходи и бити остварени у планираном обиму, него у овисности о стању наведених параметара могу бити већи или мањи”.

Свјетска економска криза почела је 2009. године, а само годину касније из добити Централне банке БиХ у државни буџет уплаћено је око 19,9 милиона КМ. Наредне двије године та добит је расла, да би дио који у овој години иде у буџет институција БиХ спао на 18 милиона КМ.

Азра Хаџиахметовић, професорица на Економском факултету, сматра контрадикторним податке о мањој добити и њихово повезивање са кризом, јер и Свјетска банка и ММФ говоре о економском опоравку БиХ.

“Нејасно је све то јер су приходи из добити Централне банке били много већи у јеку економске кризе у односу на те који су планирани за 2014. годину. Нисам сигурна има ли то смањење добити везе са подмиривањем већих потреба ентитетских буџета”, изјавила је Хаџиахметовићева, која је и посланик СБиХ у парламенту БиХ, који треба да одобри државни буџет.

Њен колега са Економског факултета Ано Домазет и посланик СДП-а у бх. парламенту каже да приходи Централне банке зависе искључиво од стања на међународним тржиштима новца гдје стално падају каматне стопе на депозите и не зависе од економских показатеља БиХ, који биљеже благи раст.

“Приходи Централне банке БиХ остварују се од пласмана њених резерви, а тренутно у свијету влада политика јефтиног новца, мале су камате како би се стимулисао економски опоравак”, објаснио је Домазет.

Напомиње и да је ЦБ специфична организација са својим приходима и расходима са чијом добити ентитети немају ништа него се њен дио усмјерава у државни буџет, а дио у капитал банке, чиме она јача своју стабилност.

Задатак банке

Из Централне банке БиХ подсјећају да је ово у основи непрофитна организација чија је основна задаћа одржавање монетарне и финанцијске стабилности, а не остваривање добити.

Упркос томе, истакли су, банка је у протеклом трогодишњем раздобљу (2010-2012. година) у буџет институција БиХ уплатила око 68 милиона КМ.

Уплате добити ЦБ у буџет бх. институција

2010. година – 19,91 милион КМ

2011. година – 27,56 милиона КМ

2012. година – 20,48 милиона КМ

2013. година – 18 милиона КМ (план)

2014. година – 10 милиона КМ (план)



Оставите одговор