Службено-гласно: Проко Драгосављевић у заслуженој пензији

Oдржана je историјска сједница Владе Републике Српске.

Пише: Жељко Свитлица

Низ важних ствари усвојен је на 44. сједници Владе Републике Српске, а међу њима издвајамо сљедећу: Влада Републике Српске разријешила је дужности директора Јавне установе Службени гласник Републике Српске Проку Драгосављевића (због испуњавања услова за одлазак у пензију, и за в.д. директора именовала Драгана Веселиновића до избора новог директора ове јавне установе)

Недајмо да нас завара што је ова информација објављена на дну саопштења које је стигло из Владе. Проко није било ко и Влада Републике Српске је достојно дочекала новог уваженог пензионера доносећи Одлуку о одређивању износа најниже пензије, због побољшање материјалног положаја најугроженије категорије корисника права из пензијског и инвалидског осигурања, односно корисника којима се исплаћује најнижа пензија.

Иако Проко с овима нема ништа, потез је улио сигурност Драгосављевићу и повјерење да се Влада брине и да ће пензионерски дани протећи у миру, гдје ће заслужни грађанин Српске, Проко Драгосављевић, уз камин, у некој од својих некретнина мирно приступити писању капиталног дјела које би могло носити назив:

у мом министарству

Проко Драгосављевић је бивши министар породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске и једини министар Републике Српске који је саслушан пред Одбором за ревизију НСРС због ревизорског извјештаја који је утврдио да је 2010. године министарство пробило буџет за 2,6 милиона КМ, потрошивши преко 10 милиона марака, 34% више него што је било предвиђено, уз рекордан број тзв. релокација средстава. Буџет за спорт је пробијен дупло, и још пола од тог.

Прокино усправно држање током саслушња и данас препричавају посланици из опозиционих странака, тврдећи да су Прокина леђа била толико јака да је Одбор испао смијешан и немоћан и поред живог негативног извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора РС. Играо је добро, кажу, као Игокеа у АБА лиги касније.

Министар Проко Драгосављевић и министарство којим је управљао, због лакоће и омладинске безбрижности са којом је расипан буџетски новац, прославили су се и у годинама прије 2010.

Док си рекао Типисаревић, 2009. године је без јавног позива додијељено око 460.000 КМ чувеним невладиним организацијама, Центру за комуникацију и Центру за друштвена кретања. Злобни и данас причају како је то једна организација, наводећи сасвим неважну чињеницу да су у обје организације били исти људи. Те године, за сва национална спортска одликовања дато је 100.000 КМ мање.

Позната научна институција из Бање Луке, Центар за друштвена кретања добила је стотине хиљада КМ за израду својих публикација у оквиру пројеката: „Потребе, мобилности и учешће младих у афирмацији омладинског рада и организовања у РС“ и „Подршка омладинским организацијама и рад на стандардизацији омладинског рада“ . Постоји непровјерена легенда која каже: Онај ко је напамет знао поновити назив ова два пројекта, добијао је бонус од 1000 КМ.

Немјерљив допринос ових публикација сагледавању наше стварности осликава се у чињеници да је у оба пројекта наведено како су истраживање радили анкетари Статистичког завода РС, а из Завода су тврдили да немају ништа са тим истраживањем. Али то је све безазлено.

Присјетиће се Драгосављевић у спорим пензионерским данима те 2009. године – у хороскопу Републике Српске познате и као Година Рафтинга – када је Главна служба за ревизију јавног сектора утврдила низ неправилности у финансијском пословању министарства. Новац је по многим ставкама трошен ненамјенски, за финансирање спортских пројеката, дијелило се нетранспарентно и супротно законима. Сви извјештај о утрошку новца били су непотпуни и нејасно је шта је плаћано. Прекршени су редом: Колективни уговор, Закон о платама запослених у органима јавне управе, Закон о раду… За постдипломски за осам запослених радника Минисарство спорта је исплатило 30 хиљада КМ, за интелектуалне услуге 117 000 КМ. Уговори су закључивани са истим извршиоцима више пута у години, а сви извјештаји шта је урађено за тај новац нису достављени.

Ко каже да није било пара – лаже! – узвикнуће Проко, са благим осмјехом гледајући на зид и златни боксерски појас са чувене и непоновљиве Ноћи шампиона из времена када је министарство Кик бокс клубу Драженко Нинић, за двије године исплатио 830 хиљада КМ. Никад у историји забиљежен догађај, једини који се са пуним правом може назвати породично-спортско-омладинским (какво је и министарсво) плаћен је новцем из буџета, у рингу су пјевале Лепа Брена и Цеца, а пошто ово није вријеме самоуправног социјализма, улазнице су наплаћиване по цијени од 10 КМ! За сваког понешто.

Ко каже – Службо за ревизију – да је то ненамјенски?

Срећом, покушај ове службе да унизи и блати рад једног доктора и писца епохалне књиге о спортовима србачког краја, сада је давна прошлост, као и вакат злгогласног ревизора Бошко Чеке.

Проко се достојанствено склонио са министарског мјеста, али како једном заслужном спортском, породичном и омладинском раднику приличи – 26. маја 2011. године постављен је у не мање удобну фотељу директора Службеног гласника РС.

Остали су гласови и лавеж иза њега, али храбро се Драгосављевић прихватио функције, није побјегао без трага и, недај боже, постао амбасадор у другој држави као многи директори и министри прије. И послије њега.

Не тугуј Црвена земљо

Непролазна слава Проке Драгосављевића уписана је у трибине и зелени тепих фудбалског стадиона у Новој веси код Српца. ФК Црвена земља је од 2007. до 2011. године, када се такмичила у нижим лигама Српске, добила 164.505 КМ из буџета. За исто то вријеме ФК Борац из Бање Луке изборио се за 277.500 КМ. И то им је пуно, јер су у том периоду потпуно непромишљено освојили првенство и куп БиХ.

Уз бившег директора Шума Републике Српске, Неђу Илића, Проко Драгосављевић је најзаслужнији за славне и берићетне дане фудбалског клуба из Прокиног родног краја.

Џајић и Цветковић подручног лигашког фудбала; Галијани и Берлускони замало-прволигаша са вјештачког травњака у Новој Веси.

Данас док је засиједала Влада и пензионисала Проку, Центар јавне безбиједности Бања Лука поднио је тужилаштву извјештај против Неђе Илића и још 13 руководилаца Шума РС. Да ли ћемо за који мјесец или годину – умјесто са Моратијем, Флорентином Перезом, Бекенбауером – поредити некога од поменутих фудбалских радника са Драганом Ђурићем? Тужилаштва и судови Србије и Српске и даће одговор.

Срећни мирни пензионерски дани.