Случај Охридске цркве: Срби тихују, Бугари сматрају да их Цариград напада

Мало шта је јасно након што је цариградска патријаршија одлучила да обнови литургијско јединство са Македонском православном црквом, која је у расколу са СПЦ.

субота, 14 маја, 2022 / 12:59

У Сјеверној Македонији вијест је прво дочекана са радошћу, али се већ јављају гласови незадовољства. Наиме, одлуком Фанара потврђено је да МПЦ више није у расколу са цијелим православним свијетом и да њени свештеници могу да саслужују са свештеницима из других православних цркава.

Са друге стране, црква је именована као Охридска, избјегнуто је име Македонија, а подручје дјеловања је ограничено на данашњу Сјеверну Македонију, не и на расијање. Српској православној цркви остављено је право да регулише административна питања између ње и цркве у Сјеверној Македонији.

Оно чиме су у Скопљу задовољни, а то да је потврђен континуитет између древне Охридске архиепископије, настале за вријеме Ромејског царства, и како они тврде "обновљене МПЦ", узбуњује Бугаре.

– Васељенска патријаршија је својим признањем такозване цркве Северне Македоније као православне објавила рат Бугарској православној цркви – сматра бугарски новинар, експерт у области међународног права Велизар Енчев, преноси Спутњик.

Бугарска православна црква се сматра насљедник Плисковске архиепископије, Преславске патријаршије, Охридске архиепископије, Трновске патријаршије и Бугарске егзархије, па је "додјељивање" Охридске архиепископије Македонцима виђено као задирањем у бугарску историју.

Један од епископа БПЦ сада је подсјетио да је синод МЦП прогласио Бугарску Патријаршију као Мајку Цркву. Није том приликом тражио да се садашња легализована МПЦ припоји БПЦ, већ нагласио да СПЦ има право да МПЦ додијели аутокефалност, или да то право препусти Свеправославном сабору.

Прије СПЦ реаговала је Руска православна црква, која је саопштила да овај потез Цариградског патријарха "представља грубо и политички мотивисано задирање у јурисдикцију Српске православне цркве".

– Легитимну одлуку о статусу Православне цркве у Републици Сјеверној Македонији може донијети само Српска Патријаршија преко свог Архијерејског Сабора. Било која одлука, донијета без учешћа аутокефалне Српске православне цркве неће бити призната од Руске православне цркве. Надам се да то неће признати ни друге помјесне православне цркве – саопштио је замјеник предсједника Одјељења за спољне црквене везе Руске православне цркве Николај Балашов..

Важно је подсјетити да је СПЦ 2002. Нишким договором покушала да ријеши раскол, понудивши македонском свештенству најширу аутономију, која предвиђа да тамошњег архиепископа бирају владике са тог подручја, а да га српски патријарх формално потврђује. Споразум је прихваћен, па по повратку у Скопље објављено да се не прихвата. Дио свештенства које је остало при договору је СПЦ прогласила Православном Охридском архиепископијом, на челу са владиком Јованом (Вранишковски). Све помјесне црвке су то признале, док је у тада БЈРМ тој канонској цркви забрањен рад због имена.

Овим потезом Цариград је оспорио Православну Охридску архиепископију СПЦ (на једној територији не могу бити двије канонске цркве) али се чини да то није урађено безобзирно као у случају Украјине, већ се чак дају назнаке да треба доћи до помирења СПЦ и Охридске цркве.

Занимљиво је да је за Ђурђевдан, владика Зворничко – тузлански Фотије у говору споменуо да је састанка делегација СПЦ и тада још увијек расколничке цркве у Сјеверној македонији дошло у Нишу, оптимистично оцијенио те разговоре и најавио да ће доћи до "зацјељења" споменувши чак мајски сабор као вријеме и мјесто на коме ће се то званично десити.

Новинар Јован Јањић, који је близак СПЦ, оцијенио је одлуку Цариградске патријаршије као реметилачку за те договоре. Македонци су раније тражили арбитражу Фанара, а у децембру прошле године су први пут имали пријем у Цариградској патријаршији.

Украјински сајт Савез православних новинара преноси податке грчке Православне новинске агенције, која цитира изјаве македонског званичника који тврди да ће прва заједничка молитва поглавара Охридске и Цариградске цркве бити уприличена на Педесетницу (Силазак Светог Духа на Апостоле) који се ове године празнује 12. јуна.

Да ли је то тако, и да ли ће ови потези ићи у корист помирења са СПЦ, или ће охрабрити Охридску цркву да максимализује своје захтјеве, остаје да се види.