Случај Мектоуф и Дамјановић против БиХ и шамари домаћем правосуђу

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да је одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" директан шамар Суду БиХ, Уставном суду БиХ и правосуђу БиХ за све што су радили претходних десет година.

"Ово имплицира да ће сви судски поступци у којима су прије свега лица српске националности пред Судом БиХ, али и другим судовима суђени за ратне злочине ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ ићи на ревизију", рекао је новинарима Радојичић, нагласивши да би, због наведене одлуке, најодговорнија лица у правосуђу БиХ, а прије свега предсједник Суда БиХ Медџида Кресо требали поднијети оставку.

Он је истакао да је све оно што је Српска говорила у протеклих неколико година о пристрасности, неспособности и непрофесионалности Суда БиХ и неких других институција добило потврду након данашње одлуке.

Радојичић је напоменуо да је у наведеном случају утврђена повреда члана седам Европске конвенције о људским правима, што је изузетно ријетко у пракси Европског суда.

"Причу о структурисаном дијалогу смо покренули са питањима која се тичу ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, неселективног изузимања предмета, неефикасности и дискриминације. У свим разговорима са ЕУ речено нам је да смо од четири тачке били у праву у три, а са овом пресудом се показује да смо у потпуности били у праву", додао је Радојичић.

Он је апеловао на све да се финансијски помогне Фонд за помоћ оптуженима и њиховим породицама, који ће омогућити ревизију суђења која су неправично вођена пред Судом БиХ.

"Суд БиХ је за десет година потрошио стотине милиона КМ грађана ове земље, али и различитих донација да би се доказало да није радио у складу са законом", закључио је Радојичић.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је данас одлуку у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

У данашњој пресуди Великог вијећа у предмету "Мактоуф и Дамјановић против БиХ", која је коначна, Европски суд за људска права је једногласно одлучио да је дошло до повреде члана седам /кажњавање само на основу закона/ Европске конвенције о људским правима.

Ирачанин Абуладхим МактоуФ одслужио је петогодишњу казну, на коју га је Суд БиХ осудио због почињеног ратног злочина примјењујући Кривични закон БиХ, који није постојао у вријеме када је почињено кривично дјело за које је осуђен.

Златковић: Има више разлога за оставку Медџиде Кресо

Министар правде Републике Српске Горана Златковић изразила је задовољство због одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

"Имала сам наду да ће неко у правосудним институцијма прихватити наше тврдње да починилац кривичног дјела може да одговара само по оном закону који је важио у вријеме извршења кривичног дјела", рекла је новинарима Златковићева, напоменувши да има више разлога за оставку предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо.

Она је истакла да је структурални дијалог о реформи првосуђа БиХ започео како би се престало са ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.

"Вјероватно ће се поставити питање шта чинити са оним предметима гдје су починиоци кривичних дјела осуђени по Кривичном закону БиХ. Сваки појединачан случај сигурно ће ићи у ревизију", закључила је Златковићева.

Којић: Потврђена трулост правосудног система

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" потврђена је "трулост" правосудног система на нивоу БиХ, изјавио је Срни вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Милорад Којић.

Којић је истакао да је овом одлуком потврђено да је исправно све оно што су заступали представници Републике Српске о структуралном дијалогу.

"Показало се да је исправно све оно што смо до сада заступали и због чега је и покренуто питање референдума, а једно од основних питања била је управо та ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, а касније и структурални дијалог", додао је Којић.

Напомињући да има много Срба осуђених по ретроактивној примјени Кривичног закона БиХ, Којић је истакао да очекује у наредном периоду да ће бити извршена ревизија тих пресуда, којима су нарушена основна људска права.

"Наредни битан корак је да се покрене одговорност предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо, јер она заступа тај суд и мора да сноси одређене посљедице", истакао је Којић.

БОРС: Доводи се у питање постојање Суда и Тужилаштва БиХ

Након данашње пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" поставља се питање даљег постојања Суда и Тужилаштва БиХ, као и ко ће сносити одговорност за моралну, материјалну и нематеријалну штету која су претрпјела лица пресуђена пред Судом БиХ, саопштено је из Борачке организације Републике Српске.

У саопштењу се наводи да је овом пресудом потврђена чињеница на коју БОРС годинама упозорава – да Суд БиХ суђењем према Кривичном закону из 2003. године намјерно крши људска права, а посебно права Срба.

У БОРС-у напомињу да се по овом закону пресуђује само Србима, а не Хрватима и Бошњацима. "Данашња пресуда је потврдила да је Суд БиХ политичка институција која није направљена да суди према закону већ према потребама појединих политичких кругова из Сарајева који су правосудним средствима и пресудама Суда БиХ покушали потврдити своје ратне циљева, а то је да су Срби агресори, геноцидан народ и лоши момци који су починили бројне злочине и заслужили дуготрајне казне, а сви остали су невини и жртве", наглашава се у саопштењу.

У БОРС-у кажу да, након данашње пресуде, очекују да ће Суд БиХ поништити све пресуде изречене Србима пред његовим судским вијећима, те да ће руководство Суда БиХ, на челу са његовим предсједником Медџидом Кресо, поднијети оставке јер су радили мимо Устава и незаконито.

"Нажалост, вријеме ће показати да Суд БиХ није једина накарадна институција која функционише у сложеној државној заједници званој БиХ, него да су и бројне друге институције формиране с циљем да Србе прикажу јединим кривцима за протекли рат, а све остале жртвама", истичу у БОРС-у.

Симић: Очекивана одлука

Адвокат Крстан Симић изјавио је Срни да је, са стручног аспекта, очекивана одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

Симић је оцијенио да ова одлука садржи више димензија, од којих се прва односи на случајеве који су били предвиђени законодавством од 1991. до 1995. година, па је Европски суд закључио да се треба примјењивати домицилно, односно предвиђено право.

"Посебно наглашавам да се то ради само у оним дјелима која су била предвиђена Кривичним законом СФРЈ, а који су преузели Република Српска и Федерација БиХ", нагласио је Симић.

Он је додао да се друга димензија односи на питање ретроактивне примјене прописа, односно Кривичног закона из 2003. године.

"Када се говори о ретроактивној примјени прописа, ријеч је о увођењу нових дјела која у кривично-правном систему нису постојала у вријеме извршења кривичног дјела. У том правцу Кривични закон БиХ из 2003. године увео је ново кривично дјело – злочин против човјечности и два принципа одговорности – такозваног злочиначког подухвата и командне одговорности", рекао је Симић.

Он је навео да се у том правцу суд у Стразбуру изјаснио да се Кривични закон БиХ може примијенити на случајеве оптужења за дјела која нису постојала по старом систему, јер не постоји забрана ретроактивне примјене кривичних прописа ако је ријеч о дјелима која су постојала у међународном праву или принципима установљеним у том праву.

Симић је истакао да одлука суда у Стразбуру има и трећу димензију, која наговјештава да је закон бивше СФРЈ блажи, те да би Мактоуф и Дамјановић по њима добили мање казне, али није дала директан одговор.

"Требали би добити одговор на питање који је блажи закон када се појави предмет у којем је предвиђена затворска казна дужа од 20 година. Мислим да је Европски суд за људска права послао и поруку из које се без потешкоћа може ишчитавати да је блажи закон из бившег система и да се у сваком случају, гдје год било прописано извршење кривичног дјела, он мора примијенити", истакао је Симић.

Симић наводи да адвокати и осуђени сада имају могућност да у форми разних ванредних правних лијекова захтијевају понављање поступка и пресуде покушају ставити ван снаге, те покушају доћи до новог суђења, гдје би одлуке биле усаглашене са данашњом пресудом.

Суд БиХ: Пресуда из Стразбура неће имати утицаја на раније наше пресуде

Суд БиХ оцијенио је да данашњом одлуком Европског суда за људска права нису укинуте правоснажне одлуке у предметима "Мактоуф" и "Дамјановић", као и да ова мјера неће утицати ни на остале раније пресуде.

У саопштењу Суда БиХ подсјећа се да је у данашњој одлуци Европског суда за људска права у предмету "Мактоуф" и "Дамјановић" против БиХ, Суд у Стразбуру утврдио да је примјеном Кривичног закона БиХ из 2003. године у конкретним случајевима против апликаната, дошло до кршења одредаба Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

"Улога Суда у Стразбуру није била да на општи начин цијени да ли је примјена Кривичног закона БиХ у предметима ратних злочина као таква противна Конвенцији, већ да ли је она у конкретним случајевима апликаната, резултирала кршењем конвенцијских права", истичу из Суда БиХ.

Европски суд је истакао да се ово питање, како се наводи, може цијенити само појединачно, имајући у виду специфичне околности сваког случаја.

"Приликом одлучивања Суд је узео у обзир околности случајева Мактоуф и Дамјановић у којима су оба апликанта оглашена кривим за ратне злочине против цивилног становништва који нису имали за резултат губитак људских живота", пише у саопштењу.

У саопштењу се наводи да је Суд, међутим, нагласио да његова одлука не треба да буде схваћена тако да значи да су апликантима требале бити изречене блаже казне, већ само да су у њиховим конкретним случајевима требале бити примијењене одредбе о кажњавању из Кривичног закона СФРЈ.

Европски суд за људска права је посебно нагласио и то да се са сигурношћу не може рећи да би било који од апликаната заиста и добио блажу казну да је био примијењен Кривични закон СФРЈ из 1976. године.

"Другим ријечима, повреда се састоји у томе што апликантима нису биле пружене ефикасне мјере заштите од изрицања теже казне, што је у супротности са одребама Конвенције за заштиту људских права и основних слобода", оцијењено је саопштењу из Суда БиХ.

Суд је констатовао да увијек када је ријеч о злочину против човјечности и Суд БиХ и ентитетски судови морају примјењивати Кривични закон из 2003. године, додаје се у тексту.

"Такође, из одлуке Суда у Стразбуру произлази да када је ријеч о тежим облицима ратних злочина примјена Кривични закона БиХ из 2003. године није противна Конвенцији", каже се у саопштењу.

У реаговању се наводи да је Суд истом одлуком прогласио неприхватљивим наводе апликанта Мактоуфа које се односе на наводне сумње у независност суда, због учешћа међународних судија у доношењу одлуке.

"Напротив, Суд је истакао да је именовање међународних судија у Суд БиХ имало за циљ јачање независности Одјељења за ратне злочине Суда БиХ и успостављање повјерења јавности у рад правосуђа", додаје се у тексту.

Наводи се да је Европски суд одбио наводе оба подносиоца захтјева који се односе на наводну дискриминацију због чињенице да су процесуирани пред Судом БиХ умјесто ентитетским судовима.

"Европски суд сматра да овакав третман `није био заснован на било каквој личној карактеристици, односно националној припадности, религији или етничком поријеклу`, већ да је Суд БиХ на основу објективних и разумних критеријума у сваком поједином случају одлучивао о томе да ли ће сам расправити неки предмет или ће га упутити ентитетском суду", истиче се у реаговању Суда БиХ.

У дијелу пресуде у којем је Суд одлучивао о захтјевима за накнаду штете, како се наводи, сви захтјеви апликаната су одбијени јер је Суд оцијенио да је само утврђивање повреде Конвенције довољно задовољење за нематеријалну штету коју су подносиоци захтјева евентуално претрпјели.

У саопштењу Суда БиХ каже се да је БиХ дужна сваком од подносилаца накнадити трошкове поступка у износу од 10.000 евра.

Суд БиХ напомиње да ће као и у својој досадашњој пракси, овај суд и у будућим предметима у сваком конкретном случају цијенити који закон је блажи за починиоца, имајући у виду околности случаја.

"Поступајући на такав начин, Суд БиХ је до данас у укупно осам предмета ратног злочина примијенио Кривични закон СФРЈ", истиче се се у реаговању.