Слово о Чернобиљу

Коментари читалаца на сајту Б92 на чланак о наводном "руском одговору" на серију "Чернобиљ":

Rusi su se uvek plasili istine.
Rusi jadni ste do bola.
Ovi Rusi su postali komedija
eh koliko su srećni poljaci, česi, rumuni, bugari, … što su pobegli od rusa…
klasicno ruski, agent cia.e odgovoran sto ovromnom stopom umiremo od raka vec 20 godina… to su nasi uzori.. braca
Rusi su narod koji je sam sebi zagorcavao zivot kroz istoriju
Rusija je zlo

Ово су само најдовратнији међу коментарима, у којима се Руси и Русија вређају чак и невезано за тему чланка. Има још сијасет мање отровних, али такође русомрзачких.

Прво, не верујем да би на Б92 икада прошли овакви коментари о другим народима. Само о Русима и наравно Србима.

Друго, ето чему је послужила серија "Чернобиљ". Да подгреје укорењене стереотипе о СССР/Русији. Зато је у Србији серија наишла на плодно тло, јер су овде ти стереотипи посејани и заливани још у Брозово време.

Само за наших живота, Запад је нас Србе клеветао, ударао нам санкције, бомбардовао нас са обе стране Дрине, помогао протеривање Срба из Крајине, заробио Републику Српску у БиХ, окупирао Косово и Метохију, помогао и помаже противсрпску хистерију у свим земљама окружења па и Црној Гори и Македонији, довео нас на корак до погубног одрицања од КиМ… У нечему од набројаног Запад је имао бесрамну помоћ званичне Србије, и пре и после 5. октобра, али се не може порећи да је у свему што сам навео Запад имао покретачку, пресудну и најодговорнију улогу.

Русија и Руси, са друге стране, нису учествовали ни у једном од ових злочина, изузимајући санкције деведесетих које Јељцинова Русија јесте спроводила (мада ни ту наравно није била ни близу одлучујућег чиниоца). Чак и да се Русима пребаци што нам у овом или оном тренутку нису довољно помогли (а и они сами себи много замерају на томе), остаје чињеница да, изузев санкција, ниједан једини пут нису нанели ни посредну ни непосредну штету нашим националним правима, циљевима и потребама.

При чему није реч само о Србији. Не постоји држава у свету против које је Русија применила ма и делић онога што Запад ради нама Србима већ 30-ак година. Понављам, то се све дешава за наших живота, пред нашим очима, у крајњем случају нама самима.

И онда се јављају "мудраци" који нас убеђују да су све те велике силе исте и да међу њима нема неке разлике и кад је већ тако онда би нама ипак било најпаметније да се приклонимо Западу јер иовако у међународним односима нема емоција већ само интереса а и шта фали Пољацима или Румунима па забога НАТО је иовако свуда око нас па докле ћемо да живимо у прошлости…

Све ово око серије "Чернобиљ" поново ми је потврдило да су антисрпски и антируски наративи нераскидиво повезани. Запад оволико кидише на нас баш због наше блискости са Русима. Зато што наши прадедови нису хтели да буду "као Пољаци", него су стварали Србију која је држала до себе, па самим тим и до своје браће.

Моја покојна баба се школовала у Енглеској, као ратно сироче после Првог светског. На крају школовања нудили су јој да остане тамо да ради, па ће још да јој нађу и мужа Енглеза. "Само кад на свету више не би било Срба", одговорила им је, љубазно се захвалила и вратила се у Србију. Увек нам је лепо причала о свом времену проведеном тамо, али никада и ни у ком смислу није изразила било какве жаљење што је напустила Енглеску. Кео детету из свештеничке породице, а после и као жени доказаног антикомунисте (мог деде), живот јој је у Брозовој страховлади био далеко од цвећа, али ни на крај памети јој није било да уопште размишља о томе да ли је требало да прихвати да остане у Енглеској.

И њој, и другој баби која је била чак и огорченија на Запад (и нарочито на Броза), а наравно и родитељима, дугујем вечну захвалност на томе што нисам заражен изгледа најрадиоактивнијим отровом данашњице – западном, махом антируском пропагандом. Онаквом каква избија из већине коментара на сајту Б92.