Словенци истраживали: Аленка, Српска, трговци оружјем и рафинерија у Броду
Словеначки Центар за истраживачко новинарство објавио је текст у којем описује како је Словенија тајном дипломатијом покушала да заради преко препродаје оружја у БиХ за вријеме рата. Према ријечима бившег амбасадора Словеније у Аустралији, Милана Балажица, словеначка премијерка на одласку Аленка Братушек је преко свог савјетника за вањску политику Петра Грка и уз помоћ тадашњег […]
Словеначки Центар за истраживачко новинарство објавио је текст у којем описује како је Словенија тајном дипломатијом покушала да заради преко препродаје оружја у БиХ за вријеме рата.
Према ријечима бившег амбасадора Словеније у Аустралији, Милана Балажица, словеначка премијерка на одласку Аленка Братушек је преко свог савјетника за вањску политику Петра Грка и уз помоћ тадашњег предсједника Социјалних демократа Игора Лукшића била упозната с неуобичајеном понудом трговца оружјем Николаја Омана и чак у разговору с њим, преко свог савјетника, давала упутства.
Словенији је Оман, како пише ЦПНС, понудио "дар" у облику хипотеке над земљиштем на којем стоји рафинерија у Броду, преноси Индекс.хр.
Записи о разговорима између кабинета премијерке Братушек и других актера из документације Милана Балажица, коју је послао медијима, не разликују се много од кореспонденције између финских, аустријских и словеначких актера у афери "Патриа", али неуобичајен "дар" који је Словенији наводно понудио Оман је без сумње повезан с трговином оружјем.
Руске ракете за 60 милиона долара
Налази страних истражилаца и тужилаца, књиге и чланци објављени у иностранству показују да се заправо радило о послу између Омана и Радована Караџића, који се састојао од набаве руских бацача ракета и ракета типа БМ-30 Смерч, као и нуклеарног материјала вриједног 60 милиона долара. У замјену за оружје је наводно заложено земљиште у Палама.
Уговор између Оманове фирме Орбал Маркетинг Сервисес Лтд, регистроване у Либерији, и владе Републике Српске, коју је заступао премијер Душан Козић, односи се на зајам од 60 милиона долара, а потписан је 28. фебруара 1995. у Палама. Оман је, према уговору, "посудио" Републици Српској 60 милиона евра на раздобље од 45 дана, без камата, а износ од 60 милиона евра Оману је Влада Републике Српске требала отплатити у натури и роби, уз писмену сугласност вјеровника, односно Омана. Као гаранцију за отплату кредита Влада Републике Српске је наводно понудила хипотеку над рафинеријом Брод.
Неколико дана касније, 3. марта 1995, представник Републике Српске је потписао потврду да је дио робе већ испоручен, а као свједок се потписао Оманов сарадник, италијански трговац оружјем Лоренцо Мазега. О цијелом случају су још 1996. извјештавали страни медији.
Руски ракетни систем није испоручен, тврдио је 2004. Душан Козић, који је с Оманом потписао уговор о кредиту у висини од 60 милиона долара. Он је потврдио да је рафинерија била под хипотеком 1995, али само на мјесец дана. Тако да је на крају цијели посао пропао, а Оман се никада није успио уписати на земљиште у Броду.
Оман преварио Србе
Како пише ЦПНС, Козић је тврдио да Омана нису хтјели одмах одбити те да су му понудили хипотеку над нечим што представља вриједност. Према писању Медине Делалић и Сузане Шачић из БиХ, након што је ухапшен 1996. италијански трговац оружјем Лоренцо Мазега је потврдио да је између Омана и владе Републике Српске био договорен посао вриједан 60 милиона долара, а да му је Караџић на првом састанку у Палама уручио предујам од 6 милиона долара.
Истовремено, Оман му је предао ковчег у којем се наводно налазило руско оружје, али је преварио Караџића – у ковчегу се налазио козметички гел.
Највјеројатније се ради о догађају од 3. марта 1995, када је Мазега у име Омана потписао потврду о дјеломичној отплати кредита.
Балажицева документација о тајној дипломатској активности владе Аленке Братушек с међународним трговцем оружјем потврђује да се радило о Омановом послу с Радованом Караџићем.
Највишим представницима Словеније ратни плијен није сметао
Словеначки дужносници и дипломатски врх, те њихове обавјештајне службе документе које је доставио Оман, и други јавни извори који говоре о позадини цијеле приче око "дара", очигледно нису провјерили.
Или им је разум помутио "дар" вриједан неколико милиона долара у облику хипотеке над "нафтом богатим земљиштем" који им је Оман нудио.
Одушевљење "поклоном" који је Словенији нудио Оман, а које је видљиво у преписки између Игора Лукшића и Милана Балажица, открива да словеначке дужноснике није сметала чињеница да послују с међународним трговцем оружја, који је већ неколико пута био оптужен за разна кривична дјела.
Умијешаност у цијелу причу сада негирају и Аленка Братушек и министар спољњих послова Карл Ерјавец.
Ипак, како пише ЦПНС, према кореспонденцији између премијерке Аленке Братушек, предсједника Социјалдемократа Игора Лукшића и тађашњег амбасадора Милана Балажића, чини се како је Словенија и данас држава чија влада не види проблем у зарађивању на рачун крвавих ратова на подручју бивше Југославије.
У случају да је посао између Радована Караџића и Омана био успјешан и да се Оман уписао на земљиште у Броду, Словенија би примањем његовог "дара" постала власница поменутог земљишта, односно остварила би ратну добит од трговине оружјем и то у вријеме ембарга Уједињених нација.