Слике из Прага

Увијек сам мислио да је Чешка десно, а Словачка лијево, када се гледа одоздо с југа.

Пивски увод

Прво пиво које сам попио у Прагу био је точени Старопрамен, у чаши која је имала стаклом извајан напис бренда. У једној призeмној крчми са дрвеним угаоним намјештајем и након подоста лутања градом по хладноћи. Чекали смо храну, конобар је донио точењак.

Касније, у некаквом латино-кубанском бару гдје је било вече салсе, имали су само флашицу тамног Катовице пива и то од 0.25 литара. На етикети пише да то производи Хајнекен групација, али боље ишта него ништа.

Слиједили су Пилснер уркел, још неке врсте Старопрамена, Гамбринус у конзерви, Гамбринус у њиховој пивници…

Сва прашка точена пива су укусна и лијепа. Постоји могућност да оваквој оцјени доприноси плацебо ефекат и помодарство у смислу: туђе је боље, а поготово пиво у Прагу.

Али у одбрану могу рећи да та иста пива нису сад бог зна шта! Добро, укусно, пиво у лијепој кригли, то је оно што ћете добити шта год да наручите. Извјесна тежина неодређене ароме, пуноћа, осјети се под језиком и међу непцима, за разлику од неких наших пива која осим што су питка, немају никакав укус – ако изузмемо онај кисели или горки укус код неких. Такође, структура пјене је фина као снијег.

Када одете скоро 1000 километара одавде на пиво, важно је знати да оно у Прагу није скупо и велико точено пиво се свуда по граду може попити за цијену у распону од 1 евро до 1,7 евра. (У пабовима у центру Бањалуке точени нектар, домаћи, 3КМ)

Стара Прага

Кроз неке градове се зађе као што се зађе у пољу да се коси или жање, све по реду и све по плану. Онда се то све сложи, разврстава, пребира и складишти, те од тог свог на крају буде мјерљив резултат и добро посложена и садржајна репортажа.

Међутим, не може се тако у Прагу за три дана.

За нас који долазимо из градова и земаља, на којима историја због буре није стигла на остави више од три-четири цијеле грађевине старије од 200 година, Праг је мјесто згуснутих материјалних остатака своје историје.

Зиповано све на једном мјесту, од Карла Великог до данас.

На све стране скамењени виновници миленијума и вијекова, идоли и симболи старији од хришћанста, црне се по Прашком мостовима и зградама.

Ко су сви ти људи, животиње и бића, скулпуре по фасадама, крововима, трговима и мостовима широм Европе?

Занесени, на тргу Малтешких витезова са сиве фасаде сија златни ИХС, којем са центра трга намигује златно свевидеће око.

Гомила Кинеза слика одоздо. Блицеви сметају свевидећем оку, али Кинези шкљоцају ли шкљоцају и не хају.

Да ли ће у вијековима који долазе Европа постати музеј човјечанства и само гомила патине и зграда на једном мјесту? Из огромих супер-градова будућности са контролисаном климом долазиће се у Праг да се виде градови какви су некад били. Као што се данас иде у некадашњи антички свијет. Осим ако, или упркос томе, ове улице не населе људи из трећих земаља.

Јер, на ограду на Карловом мосту нахватали су се љубавни катанци, ко камени црвићи и шкољке на камену у води – али резлтат те љубави нису дјеца.

Многе продавнице по Прагу, не само по центру града, већ по Жижкову и осталим градским насељима држе Вијетнамци. Мјењачнице, понајбоље, држе Арапи – нескривено се зајебавају и смију када замијените "само" 100 евра.

Македонку, власницу хостела питали смо: гдје да одемо на пиво, а да није крцато туристима?

– Нигдје.

Праг је град туриста и младих и тако је још од времена када је био престоница јефтиног пива и лаких дрога што је и данас.

Нуде се класичне туре обиласка старог града и Храдачана, градске аутобуске туре, ријечне туре – крстарење Влтавом, пивске туристичке туре, ноћне туре – клубови и дискотеке, Гвоздена завјеса туре, комунистичке туре, туре из доба Другог свјетског рата, туре страве и ужаса, туре духова, туре по подземљу, бициклом по Прагу и тако даље.

Када откуцава стари астрономски сат, хиљаду туриста упери своје геџете и чека да чувене фигурице изађу.

Славија

Горе на старом замку покушавали смо да се увучемо у улицу у којој се налази кућица гдје је Кафка писао свој Замак. Улаз у тај дио горњег града се плаћа неколико евра, неколико пива, неколико свега. Док размишљасмо наглас шта нам је чинити дјевојке наручише кувану ракијицу на шанкићу испред зграде туристичке организације.

Секунду касније, тета им на енглеском кришом ша’ну: Послије пет је џаба улаз!

Други туристи нису могли чути.

Било је око 16.20. Сјетио сам се: Чeси су, помажући једаном нашем аустро-угарском војнику сачували тајну о пронађеним остацима Његошевог костура, Чех је кришом запамтио гдје је Принцип сахрањен, сјетио сам се…како су неки Чеси, филмаџије и новинари понизили Медлин Олбрајт на промоцији књиге у Прагу.

"Хеј Словени"

Ријека

За разлику од Дунава у Будимпешти, који пролази између добро озиданих обала, Влтава се у Прагу башкари. Понегдје је плитка и приђе јој се пјшеке преко блатњаве плаже гдје се окупљају лабудови. Има и малу аду, један слап. Има тај чувени мост који је велико шеталиште пуно туриста, музичара и сликара.

Праг је уопште, са фасадама и људима шарен, и већи је циркузант од Будимпеште, која иако није превише озбиљна има тај мали сивљи и готски вео, баш због своје чувене панораме са зградом парламента.

Сједити на обали Влтаве и гледати бродове и птице, тамо гдје се окреће точак воденице, као на требињској Ластви. Црвени трамваји и звук клопарања – јаче заигра у уху некога ко долази из земље невеликих градова и села. И то је доста од Прага.

У мрклој ноћи, испод лукова Карловог моста, скривена од свјетла рефлектора на таласима ријеке ћуте и њишу се јата птица. Као војска под зидинама града.

Кроз прсте сликара на Карловом мосту, који угљеном скицира лице насмијаног туристе, тече дим цигарате право на нос статуе изнад њих.

Црна је глава Спаситеља као прсти умјетника, а голубови му скакућу по лицу.

У близини моста, изнад Зида Џона Ленона, који је шарен таман онолико колико језика се говори на овом свијету, прикачена је сурвејлнс камера. На све стране стихови посвећени љубави и слободи, пријатељству, братству и побуни.

Падоше ми на памет Глас Америке и Слободна Европа.

Ж. Свитлица