Слика стика 3: Повријеђена женскост тенкисте Дајане

Колико је медијска сцена у Српској страним новцем потпуно упропаштена са становишта објективног информисања, најбоље показује случај физичког сукоба војника по уговору, Дајане Дангубић, са засад непознатим починиоцем, који је хибридно-медијски кулиминирао готово седмицу дана по догађају.

уторак, јул 9, 2019 / 16:33

Ова ефбиховска ујудурма, подржана је страним новцем који се улаже у „оснаживање слободе медија“, али и крајње лако утврдивог географског поријекла. Очитог недипломатским доспиновавањем од стране амбасада Велике Британије и САД. Овај спин, својеврсна је комбинација три претходно једнако изведене монтаже (наводимо хронолошки):

Напад на Сашу Тривића и пословање његовог предузећа „Мања“ у Ефбиху

Слика стика Давора Драгичевића на ФТВ2 (БХТ)

Политизација убиства Славише Крунића исти дан по смрти

Методологија рада

Апсолутно за објаву вијести није више битно шта се десило, кад се десило, шта су надлежни саопштили, а шта оштећена; већ је битно да је у питању дјевојка, да је она командир (или возач) тенка М-84, да скаче са Старог моста у Мостару, да носи кратку косу и да је за то што јој се десило „крива трула држава“. Наравно, не ова НАТО бомбама наметнута Државна заједница БиХ, код које је Дајана запослена, већ искључиво Република Српска.

Потпуно исто као у случају Саше Тривића, којем се након годину дана извлачи „грешни твит“, и овдје је масовна хистерија из Ефбиха отпочела готово седмицу дана након немилог догађаја. Прихватили су је апсолутно исти актери, без икаквих доказа за такве тврдње.

Идентично као у случају Драгичевића, који на „државној телевизији“ тврди да је предсједавајући у предсједништву те „државе“ убица његовог сина. Та квазиновинарска каста у Ефбиху, пушта наслове да Давор то доказује из видеа који (ти исти медији кажу) посједује, док он у стварности показује само УСБ стик.

Затим су, уз помоћ јединственог фронта медија из Ефбиха (гдје се рачунају и домаћи подизвођачи са формалном редакцијом у Српској), наметнули овај спин као догађај од ванредног значаја. Данас се испоставља да је то једна најобичнија лаж, али ти медији не истрајавају на подсјећању на ту своју вијест, или макар најаву. Не јављају се новим сазнањима, које дају изневјереној публици. Снимка нема.

Метод рада је да се личним ставом и квалификацијом догађаја од стране неколико сајберисламистичких ботова, у јавности покрене тема чије коментарисање је онда полигон за иживљавање над Бањом Луком као заједницом и Српском као државом. Идентично као у случају Славише Крунића, када су се укључили чак и неки политички представници са неурачунљивим медијским иступима (Драган Мектић).

Наравно, нико није, нити ће, утврђивати одговорност оних који су се својски потрудили да (уз помоћ цитата Викиликса, чијег оснивача, иначе, САД гоне као терористу и желе утамничити), утврде јавност у мисли како је Крунић убијен по налогу власти. И то зато што је Сенад Хаџифејзовић истог угостио у својој емисији, у којој је он рекао пар љубавних ка Државној заједници БиХ.

Кога брига за доказима…

Мина са упаљачем одложеног дејства

Овај пут иницијална каписла није Ардуана Прибиња, али се веза платног списка са Ал Џазиром и програмски јој блиским медијима може лако утврдити. И то одмах постаје вијест, која се цитира и преноси таква. Као невијест. Нечији лични став и виђење објективне стварности, постаје чињеница за публику која мрзи Републику Српску и Бању Луку толико, захваљујући чак и образовном систему сусједног Ефбиха.

Координисано реагују амбасаде земаља које су бомбардовале Српску, медији са њиховог платног списка утврђују корелације и повезују неповезиво. Чак и кад сама Дангубићка спушта лопту, они то не виде као пљуску самима себи и свом памфлетизму.

Одложена медијска употреба је за посљедицу имала да и МУП РС да нетачне податке медијима, како такав догађај није пријављен полицији, па да је након тога демантује и појасни о чему се ради. Службеници МУП РС су се руковододили по стартној позицији хајке, односно датумима медијске објаве о новим неподопштинама из зле и ксенофобичне Бање Луке. Ту се, наравно, није наводило да се ради о нечему што је хефту дана фришко.

Оно што данас са сигурноћу знамо, јесте да се физички напад на Дајану Дангубић десио (по њеном сопственом свједочењу) у ноћи 29./30. јуна 2019. године у периоду између 23:00 и 24:45 часова, те да је пријављен полицији. Знамо и да је она са сликом свог подливеног десног ока, те статусом у којем је за то што јој се десило крива „трула држава“, изашла у јавност шест дана касније.

Хефта за припрему нове „жртве због просарајстанских ставова“

Сама Дајана, пола сата након поднева, и то након ноћи у којој је нападнута и напад пријавила полицији, објављује један уопштени џендеристички статус о томе како се може бити дјевојка и особа, чак и ако се носи кратка коса, те да јој се често обраћају са „дечко“.

Тек 05.07.2019. (према нашим сазнањима) она објављује свој портрет са повријеђеним оком, а брзопотезно већ реагује и Метју Филдс. Дајана је 02.07.2019. године објавила на друштвеној мрежи Фејзбук и своју исповијест са политичким тоновима, у којем „воли и ћирилицу и латиницу“. Она је још, ето, пишући искључиво латиницом, утврдила да је пробосанка, да воли Босну и Херцеговину, да „ради, живи и дише“, под жутоплавом крпом коју је као заставу наметнуо високи представник.

Навела је још да је штета што су „многи изгубили компас шта је домовина“, те да прима пријетње зато што је наводно америчка плаћеница, а заправо је она „разумна грађанска прича“ у „лијепој нашој“. Још се додало мало приче о љубави, па је онда кроз три дана услиједила и објава гдје је домовина „трула држава“.

Исповијест тенкисте меког срца

На све ово поново се појављује „државна“ БХТ (ФТВ2) која има „ексклузивну причу“ са Дајаном. Што је бесмислено таблоидисање, јер је потпуно логично коме ће војник дати изјаву, обзиром на дјеловод тзв. Министарства одбране БиХ и ове медијске куће. Ту нам је објашњено Дангубићкиним ријечима шта се уистину десило:

„Жао јој је, каже, што је на основу њеног статуса на Фацебооку (оригинал са ФТВ2, јер се ћирилична варијанта не може наћи) инерпретирана погрешна информација у писаним медијима. Напад се, навела је, десио 29. на 30. јуни око 23 сата навечер па до отприлике 15 минуа иза поноћи.

Дајана је испричала како је с пријатељицом сједила на клупи када им је пришао младић који је, како је рекла, био видно изнервиран, пијан и дрогиран. Након неколико размијењених реченица, младић ју је, каже Дајана, посуо пивом и ударио шаком. Како је рекла, стекла је дојам да су оне биле “колатерална штета” јер је младић који их је напао у парку очито желио да изазове проблем.“

Дајана, дакле, није реферисала у изјави за ФТВ2 о „ксенофобији, женомрштву, кршењу људских права у Бањој Луци“, као што су то уредно навели ефбиховски медији и њихови помагачи из Српске. Штавише, Дајана и њена колегиница, одбиле су да кривично гоне нападаче. (Наравно, полицијо и тужилаштво, то даље иде по службеној дужности.)

Јесте да је мало чудно шта је онда ту држава крива, односно трула, ако га ни не траже лично да буде кажњен, али свакако није онако како су то Ефбиховци напумпали. Дриљива је, и надасве мотивски илустративна, фотографија која се понавља у два текста о госпођици Дангубић на ФТВ2, гдје је њен лик невјешто фотошопиран да замијени амблем тзв. ОС БиХ. (Можда је у питању изворна фотографија рамена припадника Српског пука?)

Пијан и дрогиран појединац, очигледно погођен тиме што његово удварање дјевојкама на клупи није прихваћено; није никакав амбасадор Бање Луке, што би рекао Мет Филд, већ један класични комплексашки силеџија. У исто то вријеме, у Великој Британији се десио напад на један геј пар у јавном превозу. Треба утврдити зашто се амбасадор БиХ у овој земљи није се огласио саопштењем, са кратком косом на души?

Боље да носим кратку косу и слушам тај кеш

Све што је остало на крају од кривице „труле државе“, јесте Дајанино незадовољство реакцијом полицијских службеника у надлежној полицијској станици. И то је њено право.

Такође, колико год свакодневна, и једина озбиљна ствар у овој причи. Нема шта полицијски службеник да дијели савјете о физичком изгледу, уколико је то уопште урадио, него да узме изјаву и одмах се да на проналажење починиоца.

Али није ово ни за медије, већ за Унутрашњу контролу МУП РС! Од ње би прави медији захтјевали (ако је већ до њих дошло) имена полицијских службеника који су „на папиру хемијском оловком“ узели изјаву. Затим да се МУП РС очитује шта су рекли ти службеници и шта је Унутрашња контрола предузела.

То раде прави медији. За сваког грађанина. Чак и у случајевима када жртва напада није само дјевојка, кратке косе, командир (возач?) тенка или сакакач са Моста, пробосанац или филателиста, или орнитолог, или икона Метју Филдса. То је небитан податак и служи искључиво ономе што смо већ навели раније у тексту.

Сви жељни пажње и пара, а који би иступали у јавност, треба да добију поруку. Уколико им се деси нешто у Српској, а декларисали су се за политику Комшића и Џаферовића, одмах ће добити сваку могућу помоћ ефбиховских и иних медија. Има да их подржи Амбасада САД и ВБ, макар се судили око међе или им се десила саобраћајна незгода у којој тврде да нису криви.

Многе дјевојке у Бањој Луци носе кратку косу и због тога их нико не напада. Нити такав дух према женама уопште постоји у Бањој Луци и Српској. Штавише, једна наљепница за комуникациони сервис Вајбер (Овдје је 7:1) спонзорисана од градске управе, изазвала је вал џендер сензитивних критика. Такође била вијест од највећег могућег значаја у поменутим медијима које плаћају иноземци, али и, што је посебно битно, не само у њима. Огласио се и градоначелник.

Докле више озбиљно дискутовати о баснама Невладинића и Ефбиховаца?

Тим смјешније је што погрешно датирану, намјерно лажирану и политички обојену „вијест“ надувавају редакције из доњег тока Миљацке. (Док не додају гас за Поточарски игроказ.)

Тамо се голим оком, без помоћи икакве статистике, да утврдити огроман број жена које ходају покривене (дјелимично и потпуно). Јасно је да та врста неравноправности према женама, у смислу физичког изгледа бар, заиста не станује у Бањој Луци и Српској. Републици чија је предсједница, на крају крајева, такође женско.

У Ефбиху, да подсјетимо, било каква слична прича коју би покренуо неки просрпски оријентисан активиста, исламске вјероисповјести или барем само имена, страни плаћеник или просто егзибициониста; доживио би тако организован бојкот, да се то може успоредити само са Орвеловом 1984. Ако не би могли да изигноришу, онда би га набили на телекомуникациони колац, као у случају Марка Радоје и сувенира у приватном власништву, по имену „цвијет Сребренице“.

Оно што би било најбитније извући као поуку, јесте да они медији којима је стало до повјерења њихових читалаца, нипошто не преносе иступе и оцјене антиратних профитера без икаквог угледа у Српској (еуфемизам), односно да сваку вијест из Ефбиха добро провјере и анализирају, прије него је пренесу.

Је ли то стварно толико тешко?



4 КОМЕНТАРА

  1. Jbg Frontal opet ima histericne napade. Jbt radili smo zajedno, dajte malo sredite se, objavljujte stvari na vrijeme, malo vise kreativnosti, istrazivanja, malo vise Svitlicevskog nasledja 🙂
    Ovi tekstovi su prosto palamu…e, a vi znate bolje.
    Ili radis posao kako treba ili ne radis. Dosta je vise toga samo mi, mi jedini, jedino mi… bez kvaliteta, to samo dodje tra la la.

  2. Ovaj tekst je za razliku od mnogih, sve samo ali ne histeričan i cilj istog nije širenje mržnje i pravljenje negativaca, u duboko nam podjeljeno dejtonskoj BiH (2 ENTITETA + DISTRIKT), ne znam da li će ikada pojedinci moći zapamtiti ovu jednostavnu definiciju.
    Ovaj tekst jasno se zalaže za profesiju i istinu, da ima neke stavove s kojima se ne slažem, ali ONI naglas govore ono što misle i nije ih STRAH. A kako su manjina, naravno da će biti diskreditovani od većine o kojoj piši. Ne može Фронтал.рс horski da pjeva unaprijed napisane priče, jer naprosto imaju svoj identite, a to danas nije dozvoljeno jer u eri „demokratizacije“ što je apsurdno, teži se ka kategorizaciji i identifikaciji s ISTIMA, a potencira se na kobajagi individualizmu. Tako da ljudi, samo naprijed, pišite i obojite ovo napaćeno medijsko nebom nečim što se ne zove JEDNOUMLJE.

    1. Ljiljana postovanje za tvoj stav, ali zadrzavam pravo kritike. Ja sam bila dio Frontala dovoljno dugo, da to sebi dajem za pravo. I uvijek moze bolje, time treba svi da se vodimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *