Слика БЕЗ стика: Вађење Драгичевића из нафталина

Дакако, његов повратак није својевољан, већ принудан. Добровољан и смишљен је био одлазак.

Вријеме је показало како је само једна ствар у његовим најавама, оцјенама и изјавама тачна. У прилог тврдње Давора Драгичевића да "не постоји држава", јесте што је све оно због чега је био тражен, суд под контролом странаца у међувремену одбацио. Али он се свеједно није враћао. До посљедњег тренутка измишљајући да му се спрема хапшење и чак убиство.

То можда звучи добро пред имиграционим официром, приликом интервјуа за политички азил, али је у стварности само још једна патетична лаж.

Не само да га нико није ухапсио због нелегалног преласка границе БиХ у вријеме кад је тражен, што је кривично дјело, већ га нико није ухапсио ни након прецизно најављеног и медијски испраћеног уводног и завршног излагања на "међународној конференцији" у Бањој Луци.

Дошао си, сарму проб’о ниси

Главна карактеристика свих тих медија који су прво најавили, па онда пратили ток његовог поласка из Беча, до доласка у столни град Републике Српске, није само да су финансирани од влада земаља НАТО, или су просто из Ефбиха или Хрватске.

У њима раде непрофесионални, неморални, па и отворено безобразни људи. Од уредника до новинара. Ником од недеље, 07.04.2019. године, па до данас, недеље 31.10.2021. године, не пада на памет да га пита:

ГДЈЕ ЈЕ ОБЕЋАНИ, СПОРНИ СНИМАК НАДЗОРНЕ КАМЕРЕ од 18.03.2018. у 02:32?

Да подсјетимо, на ФТВ2 (БХТ) Давор Драгичевић је уживо у Дневник из Аустрије поручио да је предсједавајући предсједништва (дакле на "државној телевизији" исте те земље), убица његовог дјетета и шта су његови наредни кораци (цитирамо):

-Ја се не борим за истину. Истину зна и Милорад Додик и Драган Лукач, убице мог дјетета. Дарко Илић, тужиоци Врећо, Лепир, треба само да процесуирају све да дође до правде. Моје дијете ће добити правду. Ако не дође до правде, Давор Драгичевић ће ово пустити у јавност и вратити се у Бања Луку.

У Бању Луку се вратио, али снимак није пустио.

Ћорак, лажњак, фолирант

Ни један од самопрозваних "независних" и "слободних" новинара, поред читавог серијала Фронтал.РС у осам наставака, није добио истраживачког духа и правдољубиве храбрости да се сјети поставити ово питање "ћаћи који никад неће остати сам". Њему, да икаква част и жеља за истином станују у том несрећном човјеку, не би требало никакво подсјећање да одржи обећање. Поготово не у осам наставака, без овог сада.

Пошто од Драгичевићевих предизборних најава типа "тог и тог датума објављујем имена убица", или "тог и тог датума ако не буде правде испричаћу јавно све", није било апсолутно ништа; његов лик и дјело се свело на једно велико "останите са нама и након рекламних порука".

А рекламира искључиво себе и оно што му спонзори напишу. Његове изјаве, које често чита са папира, маркетиншки воде рачуна о рекламним секундама у етеру, написане са јасном агендом кога треба поменути и кад. Осим што говори о себи пуним именом и презименом у трећем лицу, као да је Гај Јулије Цезар, подсјетимо шта је још рекао у то недељно вече на ФТВ2, четвртога травња двијетисућедеветнаестога љета:

…Давор Драгичевић ће ово пустити у јавност и вратити се у Бања Луку. Послије тога нека буде шта хоће. Давидов гроб је овдје. Ево га. (У руци показује УСБ меморијски стик.) Ово је глед’о Милорад Додик, и Лукач, и сви тужиоци.

Затим, на питање водитеља о боравку Јоханеса Хана у Сарајстану, његову најаву доласка Рајнхарда Прибеа, те да ли очекује нешто од тога у смислу истраге, као неко ко управо по сопственом свједочењу крије доказе о наводном убиству свог сина, он још једном обећава:

-Ја нисам човјек који у животу прави компромисе. У саопштења, изјаве, писана форма, ја не вјерујем. Док се не деси нешто конкретно, мене не интересује. Као што је рекао и мој адвокат, Ифет Ферагет, ми истину знамо, знамо ко су убице Давида Драгичевића, знамо ко су убице Џенана Мемића, требају нам конкретни потези.

И, опет понављам: Не буде ли, има ово! (Опет у руку узима УСБ стик и уз драмску паузу га показује у камеру.) А онда ће у Босни и Херцеговини да буде крвави рат.

Крвави рат за донације

Прарелигиозни покрет "Правда за Давида" је испунио све оно због чега је направљен и помаган. Зато данас више никога озбиљно не занима. Чак је и за БН ТВ, као сувереног произвођача и спонзора ове хибридне друштвене појаве, долазак "тате лава" друга вијест у централном Дневнику.

Народски речено: испухао је.

Он је сада искључиво конкуренција другим Невладинићима, односно страним агентима, који немају медијску платформу, да га користе као повод за производњу испразних и лажних вијести. Односно најава и тлапњи.

Напримјер Оштра нула, небитна организација за јавност Републике Српске, коју одликује изузетна непримјетност и мизеран утицај на друштво, од 2011. до 2019. године добила је скоро пола милиона марака само од Владе САД (442,657.033 КМ). Они служе да се потпишу на саопштења и дешавања којим се фалсификује повијест и лажима изазива мржња према српском народу, као што је Дан бијелих трака у Приједору, а да, ето, као то "подржавају и Срби".

Можете мислити, онда, колико новца добија, званично од страних влада и незванично од приватних хуманитарних фондова са Запада, некакав тамо Покрет правде; који је у стању не само да још увијек добаци до ефбиховских дневника, већ и да изађе на изборе. Додуше на њима крајње неславно пропадне.

Главна тековина овог покрета чије заштитно лице, Давор Драгичевић, по сопственим ријечима не жели да покаже снимке "са Рајфајзен банке" и тако омета и ускраћује истрагу о смрти свога сина, а да га Тужилаштво БиХ са чијим се челницима састајао није зовнуло на саслушање или то јавно поменуло, јесте једна фондација у Сарајеву, друга у Бечу, са политичком партијом у Бањој Луци.

Крвави рат за донације је дошао овдје да остане.

Лимфна жљезда на тржишту афера: Пренос надлежности

Осим нападања опозиције, прије и послије изборне пропасти Драгичевићеве партије засноване на неријешеној смрти његовог сина, још је разлога за његову небитност и медијску скрајнутост. (Мисли се на БН ТВ.)

Као прво, најважнији циљ је остварен уз квислиншки колаборационизам актулене власти, која је врло радо пренијела судску надлежност Републике Српске. Случај Давида Драгичевића без икаквог законског основа сада води тзв. Тужилаштво БиХ. Са једнаким успјехом као и Тужилаштво РС, па није згодно подсјећати на то, јер је сам нелегалан пренос био себи сврха. И он је испуњен.

Судска је, уз пристанак политичке власти Српске, то омогућила по принципу "муко моја пређи на другога", а да нико сем Фронтал.РС није то ни примјетио, а камоли правилно квалификовао као издају.

У условима дјелимичне промјене локалне власти у Бањој Луци, те дневног формирања других тема за окупацију јавности (афера са уцјењивањем снимцима градоначелника Приједора која доводи до оставке, изазивање опште панике тврдњама да је кисеоник у здравственим установама отрован, скупљање "помоћи" за породицу Додик), које се избацују на дневној бази, након самосталног и прилично добро испраћеног митинга под отвореним заставама опозиције; самољубиви и очигледно исфолирани Давор Драгичевић апсолутно није користан.

Напротив.

Колико је Војислав Шешељ, рецимо, Томиславу Николићу и Александру Вучићу био кориснији у Хагу, толико је и Давор Драгичевић кориснији његовим хендлерима био у Бечу.

У локалним условима он и његово окружење ће се још брже и дјелотворније разоткрити као фејкњузери, којима коначан одговор на питање: Ко је убио Давида?, заправо штети и угрожава егзистенцију.

Хиџра из Беча у Бању Луку, преко ратнохушкачког Сарајстана

Праћењем медија клипинга овог случаја, може се видјети коме је још увијек стало. Односно, ко су медијски спонзори иделогије и човјека који је двије године и десет мјесеци био у добровољном бјекству, а од тога двије године и седам мјесеци УПОРНО ЗАМАЈАВА ЈАВНОСТ И ОМЕТА ИСТРАГУ О СМРТИ РОЂЕНОГ СИНА, ЛАЖУЋИ У КОМЕРЦИЈАЛНЕ И ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ.

Њима, како све то вријеме понављамо, не пада на памет да га правдољубиво и непристрасно питају што се па то одједном ушутио? И то око изношења тобоже кључних доказа, који су по његовим ранијим најавама тако увјерљиви и скандалозни, да ће због њих "почети крвави рат".

Медији који подржавају овог 31 мјесец потврђеног лажова, данас отворено звецкају оружјем и заговарају оружани напад муслиманских снага на установе Републике Српске и српски народ. Драгичевићев "крвави рат", данас су се одлукама ОХР, који овај политички покрет зазива и у његове овласти гледа као у политеистичко божанство, претворио у стварне позиве на рат.

Како опскурних персона као Харис Силајџић, или актуелних политичких лидера и дужносника као Бакир Изетбеговић, тако и најшире јавности. Само због одбијања да се прихвати сарајстанска хегемонија над Бањом Луком.

Ту су у првом стрељачком таласу: ФТВ2 (БХТ), Н1, ФТВ, Фејс ТВ, Хајат, Аваз, Радио Сарајево, као најистакнутији из Ефбиха, док су међу домаћим сарадницима оних који су нас бомбардовали 1995. године, Герила и Бука, уз наглашено уздржаније, али за Српску кључно медијско покровитељство БН ТВ, од које на терену све и зависи.

"Тужилаштво БиХ" да се огласи, иначе је саучесник у лажи и политизацији

Они сви заједно настављају да врше политизацију његовог случаја, док Драгичевић сам најављује свој "озбиљнији политички ангажман". Преносе његова директна обраћања изабраним представницима у Републици Српској, као да им је по било чему раван. Најновије небулозе су да "Додик није убио његово дијете, али је створио режим који јесте".

Након манија величине, у којем су Додик и Бакир спремни изазвати рат да прикију своју одговорност за два убиства (Драгичевић, Мемић), он наставља да таблоидизира јавност. Укључујући се у медијско "бацање коске" између српског члана Предсједништва БиХ и министра унутрашњих послова Српске, Драгичевић распреда како му се "преко посредника обратио Додик".

Он се, ето, боји Лукача који "има оружану силу". У измаштаном прогону против њега као гастарбајтера, не само да је руководство Српске утицало на Аустрију да му не да политички азил, што се као непотребно потврдило колико јуче, него су га прогонили и "специјалци из Србије" које је "послао (највјероватније лично предсједник?) Александар Вучић".

Пошто ово све опет изазива узнемиравање јавности од стране једног неодговорног појединца, којег је и суд огласио као некога ко не зна шта говори јер је "отац жртве", Миланко Кајганић и Озренка Нешковић, из тзв. Тужилаштва БиХ, који су са Драгичевићем и Ферагетом обавили разговор, морају јавно рећи да ли су га питали зашто сакрива доказе о убиству рођеног сина, односно да ли ти докази уопште постоје или су проста лаж?

То јавност мора знати.

Ми смо (Фронтал.РС) необично заинтересовани да видимо шта има на том снимку, без обзира што се Драгичевић прави као да никад није ни поменут, нити је постојао.

Без одређивања по овом питању, макар писменим саопштењем, уз оволико медијско-политичко-ратнохушкачко употребљавање овог трагичног појединца за слику без стика у медијској сцени Ефбиха, тужилаштво из Сарајева ће се идентификовати не само као саучесник, већ као један од креатора свега тога.

Давор Драгичевић је, самодоказано, само пијун у овој причи.

.

.

.

.

Фотографије производа, али и друге врсте пропагандне галантерије у тексту, узете су са званичне Фејсбук странице политичке организације Покрет правде регистроване у Сарајеву, односно Хуманитарних организација из Аустрије и ФБиХ, односно неформалне групе из Бања Луке.