Слиједећи Левијатан: Француски новинари нису нашли стереотипе по које су дошли у Русију

Новинари француске телевизије Телерама запутили су се Русију, како би се уживо сусрели са мјестима на којима је сниман руски филм који добија бројне награде и одушевљене оцјене критике. Након гледања филма, чије снимање је иначе подржало министарство културе Руске федерације, новинари су били престрављени руском стварношћу, и реаговали онако како се од новинара очекује […]

петак, јануар 16, 2015 / 15:01

Новинари француске телевизије Телерама запутили су се Русију, како би се уживо сусрели са мјестима на којима је сниман руски филм који добија бројне награде и одушевљене оцјене критике.

Након гледања филма, чије снимање је иначе подржало министарство културе Руске федерације, новинари су били престрављени руском стварношћу, и реаговали онако како се од новинара очекује – запутили су се на мјесто дешавања радње филма, како би видјели руски ужас изблиза, својим очима.

Екипа Телераме кранула је пут Кировска у Мурманској области на сјеверу Русије, како би видјела умирућу руску провинцију, огрезлу у корупцији, насиљу и пијанству, који је редитељ Звјагинцев приказао у Левијатану – пише у репортажи на сајту Телераме.

Слика стварног мјеста једнако је поразила телевизијску екипу.

-Све се окренуло и било како нисмо очекивали – пишу новинари. Мислили смо да ћемо се наћи у страшном граду, чијим улицама ходају неуљудни, пијани националисти, а нашшли смо се у малом пријатном граду од 20.000 људи, на обали језера.

Град не одаје утисак умирућег: Први утисак је пут који води у град, добро асвалтиран и који не заостаје за западним. У Кировску нисмо видјели ни пусте улице, ни бескућнике који се по њима спотичу. Видјели смо људе који иду на посао, журећи, као и у сваком европском градићу. Проширили смо зону истраживања, отишли на једну свадбу, разговарали са новинарима Кировска. Посјетили смо рудник и цркву. Нисмо сретали пијанце и просјаке, већ младе људе који су били љубазни и спремни да разговарају са нама – дијеле своје утиске француски новинари.

Није све идеално. Осјећа се криза, све је мање младих, а срезан је буџет за културу. Описују и рибарски градић Терибејку, који је готово угашен јер "није преживио транзицију". Има много напуштених зграда, блата, и одговара стереотипима које странци очекују од Русије. Но ово пропадање није описивао Звјагинцев, већ се више окренуо приказивањем лијепих сцена природе, моћних таласа…

На крају, закључују новинари оно што је Звјагинцев прије њих схватио, подучен Достојевским. "Руска душа је преширока, покушавам да је сузим".



Оставите одговор