Славе ли Кинези српску или јулијанску кинеску нову годину?

Тражећи на интернету кад Кинези прослављају нову, годину овце, негдје је писало да смо у њу ушли већ 7. фебруара, а негдје да почиње тек 19. Пише Марко Шикуљак Па зар Кинези имају своју међународну и српску нову годину, са десетак дана луфта, развеселих се доскочицом. Мозак ради нон стоп, па се сам надовеза на […]

четвртак, фебруар 19, 2015 / 04:35

Тражећи на интернету кад Кинези прослављају нову, годину овце, негдје је писало да смо у њу ушли већ 7. фебруара, а негдје да почиње тек 19.

Пише Марко Шикуљак

Па зар Кинези имају своју међународну и српску нову годину, са десетак дана луфта, развеселих се доскочицом. Мозак ради нон стоп, па се сам надовеза на оно шта би ми многи чистунци рекли на ово “српска”:

Није то СРПСКА нова година, то је православна нова година. Тачније, јулијанска година, јер ју је наручио Јулије Цезар, и колико је он Србин, толико је и нова година српска.

Одмах сам помислио, зашто неко не буде коректан, па не каже да кинеска нова година није кинеска, јер је слави пола Азије, и то по лунарном календару. Има ли на кинеским друштвеним мрежама Тенсент Веибу и Сина Веибу, интернет инквизитора који ће рећи: Колико је Мјесец (Луна) кинески, толико је и лунарна нова година – КИНЕСКА!?

Вјерујем да у земљи најстарије непрекинуте цивилизације немају тај проблем. Ако ништа, отварају се свијету, па знају колико је битан имиџ и позиционирање у свјетским оквирима.

Чиме би се Срби могли представити у свијету? Могу рећи: Ми имамо најсавршеније писмо! (Мисли се на ћирилицу) Ми имамо СВОЈУ Нову годину! (инквизитори је зову Јулијанска) Ми имамо најстарији календар! У Србији је настала прва цивилизација (Винчанска културура).

Могу. Али неће. Срби ће рећи: МИ ИМАМО ЂОКОВИЋА!

Имати тениског шампиона је сасвим добра ствар, али гледано цивилизацијски, небитна. Прије су били Сампрас и Агаси, па Федерер, па Надал, биће и после Ђоковића много шампиона. Говоримо о стварима које нису забава милиона, већ остају изван периода од једне деценије.

Ако бројите крвна зрнца, мојим поменутим примјерима можете лако оспорити Српство. Па ћирилицом пишу толики народи. А и измислили су је Ћирило и Методије, а колико су они Срби, ето толико је и она српско писмо. И тај календар, то смо ми преузели од Византије. И та Винча, одатле су потекли сви Индоевропљани, она практично припада свима.

Наравно. Наравно.

Замислите само да Французи имају неки документ датован по старом келтском календару. Или да не пишу латиницом, него да им је неко оставио другачије писмо. Замислите да је Винча поред Сене?! Гарантујем да би вам службеници царине Републике Француске уз враћен пасош и осмјех обавезно морали рећи: Добродошли назад, сви сте ви одавде отишли прије неколико хиљада година.

И то није никакав шовинизам. То је, ако ћете савременим рјечником, брендирање.

Хрвати се брендирају како изумитељи кравате. Кравата је од Кроата. Грци имају озбиљније полуге. Питате Грка да ли зна за Волтера. А ко је он? Филозоф. Па добро, не вјерујем баш да је битнији од Сократа, Платона, Аристотела… Ми, ми смо измислили филозофију. Ми смо измислили демократију. Ми смо измислили античку драму. Ми мо измислили Олимпијаду.

Ми, ми, ми. Ми смо битни.

Дакле, национално самопуоздање. Поносно реците сваком странцу кога сретнете:

Ми пишемо најсавршенијим писмом!

Душанов законик је први у коме се помиње порота. Датиран је најстаријим календаром који постоји на свијету (кад се њиме није датирало ни у Цариграду). Имамо и најсавршенији календар, који је направио Србин, Милутин Миланковић!

Сви сте ви одавде! На нашим просторима је први пут истопљена руда, а од метала направљено оруђе. Прва, сасвим прва, индустријска револуција!

Ми имамо и своју нову годину. Знамо да могу да је славе сви који имају везе са јулијанским календаром, али ХЕЈ, само Срби излазе на улице у ноћи између 13. и 14. јануара (по грегоријанском календару) и славе нешто!

Не бојте се. Неће мислити пуно лошије о вама, неће стећи неки лошији утисак од оног који им је набацио СиЕнЕн од деведесетих наовамо.

Имиџ је битан. Историја нас (у нашим школама не) учи да су западне силе почетком 19. вијека биле спремне да се боре за положај Грчке у Османском царству, јер је то, забога, земља филозофије, демократије, драме… Тако су им говорили њихови најученији људи. Србе, који су се увелико клали са Турцима, нико није имао у виду. Превођење српских народних пјесама и Вуково дружење са Гетеом имало је тешко измјерљив утицај на пољу меке дипломатије. Сви су видјели да то није неки дивљи народ, већ неко чије политичке интересе треба имати у виду.

Да не идемо даље у историју. Морамо се изборити да нас више цијене у свијету, а за почетак морамо поћи од себе. Морамо видјети шта учимо у школама и шта нас уче путем медија. Не треба нам вулгаризовање типа “ми виљушком боц”. Не требамо се стидјети ничег српског, па ни Српске нове године. Иначе, ушли смо у нашу кинеску годину.

Годину оваца.



Оставите одговор