Скупштинска разгледница с мора: Пељешцем ћу те, Пељешцем ћеш ме

Јучерашња расправа на посебној сједници НСРС, показала је најбоље колико је далеко успостава политичке свијести о виталном интересу Српске, око којег стају сви као један. Са обе стране супротстављеног гласа се може идентификовати неодговорност. Можда и зачеће нове странке на политичкој сцени.

петак, јул 19, 2019 / 14:01

Пељешки мост је инфраструктурни пројекат, чија је суштина изразито против интереса уласка Државне заједнице БиХ у ЕУ. Уколико до тога икада дође, односно брекситовани Бриселски савез опстане до тада. Тај мост бајпасује смијешни, титоистички излаз Социјалистичке Републике БиХ на море у Неуму, односно ствара територијални континуиетет погодан за царине, блокаде и слично.

Хрватски Неум, српски безум

Уколико Хрватска направи Пељешки мост прије него што БиХ буде примљена у ЕУ, апсолутно неће бити ни једног озбиљног начина да БиХ захтјева нешто од Хрватске, већ ће Хрватска (а то је сасвим извјесно) уцјењивати БиХ питањима која јој тада буду од значаја. При тим уцјенама, иде се традиционално највише на черупање Српске, те ће савези са њеним челницима бити раскинути истог тренутка када више не буду неопходни.

Неум, само на папиру, припада Државној заједнци БиХ, док је у стварности то општина суштински интегрисана у Хрватску. Како конкретно, привредно и комуникацијски, још и више идеолошки, односно национално, обзиром на апсолутну хрватску већину, која исто тако апсолутно има дупле пасоше.

Но то су проблеми Ефбиха, односно тзв. БиХ, а нас занима Република Српска. Неум није наша територија по Дејтонском мировном споразуму, али смо заиста безумни око идентификације стварних националних интереса око којих се требамо ујединити. Рецимо, око стварања услова за подјелу Дистрикта Брчко по ентитетској линији, када за то дође вријеме, или бар стварања повољних услова за излазак на море, у смислу трговине привредних субјеката у Српској.

Суторина за Превлаку, Костајница за шта?

Сличну хистерију муслиманских политичких представника (укључујући и Комшића), имали смо и око ратификације границе са Црном Гором, што је други појас мора који је БиХ још на основу граница Дубровачке Републике добила АВНОЈ-евским границама. То никада није било ратификовано, те је тај појас морске обале избрисан из републичких граница СФР Југославије.

Било би много корисније, далековидије и паметније, да се од стране Сарајевске чаршије разматрала нека врста размјена територије, гдје би за територијални континуитет који би добила са Неумом, Хрватска негдје друго дала БиХ излаз на море.

Но, ово је све у домену тешких маштарија, будући да Хрватска никада не би дала Превлаку или било који дио своје територије. А ни Сарајево неће да се ломи за нешто, гдје је очигледно да би излаз на море припао Српској. То се најбоље види у ситуацији око Костајница. Оне које се данас зове само Костајница, а звала се Босанска, па онда Српска Костајница, те оне која се данас зове Хрватска Костајница, а некада се прије рата звала само Костајница. (Исто тако и у граничном спору са Србијом на Дунаву око Апатина.)

Управо је Алија Изетбеговић, уз подршку Живка Радишића из Коалиције Слога, Хрватској препустио спорни дио ријечне аде у Српској Костајници, на којој се налази средњовјековни замак. Хрвати су извјесили своју заставу, те граничним прелазом чак прешли на другу страну Уне. Тада је интерес био да се Српској покаже како се њеном територијом влада из Сарајева, што је у поређењу или изравнавању са Суторином доцније, чиста дневнополитикантска представа. Никаквих ту конкретних добити за Српску нема. А ни за Ефбих. Само су губици конкретни.

Интерес Српске или Интеграла?

Потпуно је јасно да је СНСД, односно њен врх, до лаката у добрим односима са Хрватском. Како подржавањем хрватског, «Трећег ентитета», у сукобу унутар некадашње Муслиманско-хрватске Федерације направљене у Вашингтону 1994. године, као обновљени савез везаних застава против Срба; тако и у конкретним пословима, која предузећа блиска СНСД имају у Хрватској самој.

Мало је познато код нас, да је још почетком прошле године Интеграл инжењеринг избацио Хидроелектру из посла реновирања пруге Дуго Село – Крижевци, што је један од највећих инфраструктурних пројеката у Хрватској. Око којег се, природно, врте огромни новци.

Почетком прошле 2018. године, хрватски медији су пјенили «зашто се нико не буни» што фирма из Српске и то још у вези са Додиком, ради посао умјесто њиховог предузећа. Добро што није њихово, али зашто предузеће из Српске?! Средином године је то и озваничено. Осим кашњења Хидроелектре, наводио се и дил који је у Рафинерији нафте Брод, без расписивања тендера, добила фирма бившег генерала Хрватске војске, Ивана Чермака, за снадбдијевање рафинерије гасом. Одмах послије посјете предсједнице Грабар-Китаровић Москви.

Кадрови СНСД су нападно уочљиво одбијали да се Хрватска условљава статусом Срба, поготово потјерницама Интерпола против бораца Војске Српске Крајине, али и отете имовине протјераних, као и многих других наталожених и још отворених питања, одбијала прилично неубједљивим аргументом да ће то «кочити изградњу моста на Сави». А то траје предуго.

Добродошли у капиталистичко уређење

Национални интереси Срба су потискивани до нивоа званичних састанака са Туђмановим Хрбином Милорадом Пуповцем, да би се два дана пред посебну сједницу НСРС око Пељешког моста, у овај мотив коначно и по први пут укључила и званична Хрватска. Након готово деценију одлагања, брзопотезно потписују (16.07.2019.) уговор око премошћавања Саве, у којем је, дакако, међу подизвођачима и име предузећа Интеграл инжењеринг из Лакташа.

Хрватска правцем Градишка – Купрес тешко профитира трасом која дијели Српску, као аутопут «Братство и јединство» Западну Славонију прије првомајске агресије Хрватске из 1995. године, познате као «Бљесак». Али, на страну расправа око тога да ли мост преко Саве има исту тежину и стратешки значај за Српску (и БиХ која плаћа пола цијене), као мост преко Неума за Хрватску, ово је знак да смо дубоко загазили у капиталистичку демократију каква влада на Западу. Само уз страну војну окупацију и много крхкије и партијски киднаповане институције државе. Оне би морале да воде рачуна и о случајевима када се интереси партијских предузећа, не поклапају са државним интересима.

Због таквих послова изабрани представници САД и Велика Британије, рецимо, доносе одлуке о вршењу агресије на суверене државе мимо Повеље УН (Србија, Ирак, Либија, Сирија). Код нас би због капиталистичко-партијских интереса, што је још опасније, могла страдати и питања битна за сам опстанак своје, а не рушење и смрт у другој земљи.

Смије ли се допустити прегласавање српског члана Предсједништва БиХ?

Наравно да не смије. Шта ћемо сутра, ако Џаферовићу и Комшићу буде наумпало да опет прегласају став представника којег су изабрали Срби? Рецимо око њихове жеље да признају од стране НАТО отето Косово и Метохију, наметање закона о забрани негирања тобожњег геноцида у Сребреници, генерално у случају спорова са Србијом, или било којег другог политичког питања око којег сигурно 99 одсто становника Српске не дијели мишљење ова два јастрепчића?

Јасно је да Милорад Додик редовно манипулише националним интересима, у сврху рјешавања и образлагања својих политичких/пословних интереса. Још увијек је свјеж случај расписивања референдума о Дану Републике непосредно прије локалних избора, али је још свјежији и нови партијски вођа СДС.

Он је на својој кожи, лично, искусио савезе које је тада СНСД склапала са високим представницима окупационих трупа, односно муслиманским партијама, приликом његове смјене са мјеста предсједника Српске, у циљу утапања Војске Републике Српске у тзв. ОС БиХ. То је, уз подршку СНСД у парламенту, обавио његов замјеник Драган Чавић. Лично је осјетио Шаровић и смјену са мјеста првог човјека Министарства трговине у Савјету министара, када је СНСД опет због избора 2014. године, годину дана раније избацио СДС из коалиције на нивоу Сарајстана.

Страначка политика СДС: Шаровић зна за јадац

Сада Мирко Шаровић води искључиво страначку политику, надајући се и испитујући могућност прављења коалиције у ПС БиХ, која би његовој странци омогућила останак у власти на нивоу државне заједнице. Истина је да са оба најављена моста, који се тек требају изградити (онај на Сави за најмање три године) добија искључиво Хрватска. Српској треба аутопут Јасеновац – Приједор – Бања Лука – Добој – Модрича – Брчко – Бијељина – Рача. И исти такав правац од Раче ка Требињу.

Истина је и да би евентуалним допуштањем прегласавања српског члана Предсједништва тзв. БиХ, огромна и преседанска штета била нанесена Републици Српској. Младен Босић је својевремено, једнако као Додик, из личних и партијских интереса заступао трасу аутопута Београд – Сарајево преко Брчког и Бијељине, а не преко Вишеграда и Ужица. Што је само природна траса која одговара Србији и витална је за деблокаду изолованог истока Српске, али је и на заласку каријере и повратку Босића на локалну моћ у Брчком, те медијском помагању Мићићу у Бијељини, згодан спин у јавности.

СДС неће више да оставља утисак како Додик има моћ да због «виших, националних интереса», укључује и њих у своје одлуке. Да је он централна личност која уједињује све Србе кад му треба, а да СДС мора да му се придружи јер је национално одговорна. То је оно на шта је у пропагандном смислу редовно насједао Младен Босић, те колико год то било одговорно према Српској, није било баш добро по партију.

Шаровић је био потпуно свјестан да ће, поготово уз став већине ПДП, на гласању бити двотрећинска већина оних који ће подржати Пељешки мост као Додиков национални интерес Српске, па је ту негласањем, много кориснија порука јавности како су му бескомпромисна опозиција. Уздржаност је мјера која задовољава патриотизам, како год он био растегљив појам у странкама.

Но, и Шаровић треба добро да одвага потенцијал који тиме ствара код муслимана, а колики губи код Хрвата и свог бирачког тијела, које без већег гњева гута СНСД-ову «акцизну коалицију», којом су Ефбиховци забили нож у леђа СДС и ПДП. И то пред изборе.

Овим је најјасније до сада искристалисана и страначка политика СДС, која никако није успјела да капитализује непатриотске потезе СНСД (на првом мјесту према себи самој), па се логично рачуна да ће се и ово до краја љета заборавити. А и хоће.

Гласање мимо партијске директиве

Политички најзанимљивија ситуација јучерашње посебне сједнице НСРС, било је издвојено гласање два посланика ПДП у односу на већину клуба. Може се рећи да је ово и досадашњи политички догађај године у НСРС, ако не и шире. Ријетки су званични гласови мимо одлуке партијске већине.

У условима тешке партократије, која своје одлуке протеже на државне институције свих нивоа (и код власти и код опозиције једнако), занимљиво је било видјети да барем два посланика могу имати другачије мишљење од своје странке. И ту се ПДП, као једна од озбиљних странака у историји Српске, уписала у анале вишепартијске демократије.

ПДП је прва странка која је, макар формално, замијенила свог партијског вођу, а да исти није ухапшен, одузетих грађанских права од стране ОХР, или избачен из странке основао нову. СДС, која је плански уништена дјеловањем земаља НАТО, ту судбину је дочекала тек са Вукотом Говедарицом умјесто Младена Босића. Мало је зато отужно што неки чланови СДС, као Драган Мектић, отворено показују свој спонзорушки менталитет према истим онима који су ту странку урнисали.

У капиталистичким демократијама које смо већ помињали, различити гласови посланика у односу на њихову политичку опцију није толико необичан, али по правилу ни уобичајен. Дешава се углавном због заступања личних економских интереса, односно финансијера, а рјеђе када је у питању дослиједност према бирачима, какву су исказали Саша Лазић и Мирна Савић-Бањац, иступањем из Чавићевог НДП када је ушао у власт. Овдје то није случај, а желило би се послати поруку да јесте.

Иванић гласао за: ПДП се подијелио на скретању за Пељешац?

Младен Иванић, у вријеме свог предсједниковања у Сарајеву (плус Изетбеговић, Човић), гласао је за одобравање изградње Пељешког моста. Тако да је став странке сасвим досљедан, обзиром на ранији став почасног предсједника. Такође, ПДП је изашао и са конкретним приједлозима шта треба условити Хрватску, да би јој се дао пристанак на Пељешки мост који Српској не значи готово ништа, уколико би се одлучивала на борбу за самосталност.

Јелена Тривић и Драшко Станивуковић су, пак, гласовима мимо своје партије наставили кампању коју воде у Бањој Луци, у циљу што већег истицања самих себе у јавности, а најприје Станивуковића као кандидата за градоначелника идуће године.

Обзиром да су Перицу Бундала опозициони медији прогласили издајником, јер су се појавиле фотографије како сједи и разговара у скупштини са Цвијановићком и Додиком (као да сви они не сједе и разговарају једни са другима на дневној бази), а да је у истом пакету прошла и прича о његовом физичком нападу на посланика СДС Небојшу Вукановића (такође једини из своје посланичке групе гласао против), увиђа се да је то дио једног озбиљнијег процеса који се контролише изван ПДП, али и СДС.

Вукановић формално није члан СДС, али је један од троје «младих и активних посланика», који су у два наврата одржали митинг у Парку Младен Стојановић у организацији ГрО ПДП. Из СДС се овој екипи, из неког разлога, није придружио Давор Шешић, који је годинама и изборном јединицом у којој наступа, на то готово па обавезан. Можете калкулисати да га нису звали или да он неће, а можете и да у опозиционом блоку постоје паралелне структуре.

Нажалост, наше партије, па и ПДП, тешко трпе одступања од јединствене команде, па је овакво гласање увијек потенцијална опасност од подјеле унутар странке. Поготово у земљи која још увијек у политичкој сфери трпи више непосредним утицајем новца страних влада на изборни процес, у односу на утицај домаћих капиталиста. Њима је на првом мјесту њихов капитал, а можда на претпосљедњем Српска. Ипак, овим потезом се јуче више причало о начину гласања ПДП, него о негласању СДС, што је првоспоменутој партији опет донијело медијске поене, на рачун потоње.

Неумска безидејност српске политичке сцене

Закључак је, како је поред стабилне већине којој се придружио и дио опозиције, било потпуно очекивано да ће НСРС подржати ставове члана Предсједништва БиХ из Српске, па је представа пред камерама искориштена за ловљење политичких поена. Једним оком гледајући у објектив, а другим у датум локалних избора.

Та препуцавања су неповратно заробљена у спочитавању гријеха из прошлости или садашњости, увлачење у приче о породици и приватним пословима, а без икаквих бољих рјешења. Ако се и појаве, заглушени су политичким таблоидизмом који је идентичан естрадном из домена Задруге или Парова. Осим што то још више гласачкој публици уживог преноса гади политику у глобалу, те утиче на раст апстинената, показује да у Српској ни једна партија не води превише рачуна о стратешким интересима земље. Искључиво о личним и страначким.

Наши гласачи немају механизме да их се подсјећа, односно да политичари буду кажњени на изборима за своје предизборне или постизборне лажи, посебно око огрешења о виталне националне интересе. За то се побринуо страни фактор, стварајући читав низ тзв. Невладиних организација (и њихових медија) које у јавност пласирају теме без икакве везе са интересима Српске. Свему овоме помаже и оштро подијељена медијска сцена, која пројектује паралелну стварност из два правца, те у читавој овој политичкој епизоди у вријеме одласка на море, указује на крајњу системску и друштвенополитичку незрелост Српске.

Наша држава након  27 година постојања, чак ни у сукобима са јасним такмацима као што је Хрватска или Ефбих, не може изнаћи минимум националног интереса, који би подразумијевао јединство и искључивање страначке политике, макар она и не била дневна, већ оперативно-стратегијска. Да бар постоји јасан списак око онога што тражимо кад нешто усупамо.

Свако друштво које не може да се уједини око таквих ствари, односно не може да дође до компромиса који би задовољио све, друштво је које ради против себе самог.



44 КОМЕНТАРА

  1. Прво о овом назови спору око Пељешца. Већ сам написао надругој теми, у питању је измишљен проблем и подваљена прича. Хрватска није никад била загријана за овај пројекат (скупо брате), и то је пројекат ЕУ (која „де јуре“ кешира све то 85%, „де факто“ 100%, и коцкасти ту кажу, када већ кеширају, добро), ЕУ је та адреса, права адреса.
    То је и порука БиХ да нас не виде у ЕУ дуго, дуго времена. Но иако је очигледно то мало ко у БиХ има муда и да каже.
    Није посебно битно, Српске се све то и не тиче.

    И ту се Додик могао солидарисати са она два грла у овом лажном спору, може заузети став, то су препуцавања вас у ефбиху и лијепе њијеве, над*ебавајте се, али без нас, а и реално зашто би се солидарисао са овом двојицом који само подлости према Српској раде.
    У сваком случају, прегласан је, и потегао је за ветом (у покушају) зарад заштите виталног интереса Српске. Да ли су у питању још неки мотиви, послови око изградње моста код Градишке, питајте Додика.

    У тексту се подсјетило како то некад бјеше, и пасивност овог Радишића који је нанио огромну штету Српској. Не само око одкуке око Костајнице и отимачине територије Српске. Тада, том одлуком федерално Сарајево је добило тапију да се пита око свих одлука у БиХ, да је њихова коначна, а Српска је добила статус подстанара.
    Може ли се то промијенити? Може али тешко, јер усаидови портали у Српској ће сваки покушај српског члана у предсједништву БиХ да ради у корист Српске, бројним текстовима покушати компромитовати, а помоћи ће и неки „тројанци“ политичари.
    У сваком случају, српски члан код будућих наума ова два грла да неки спор покрену, треба заузето став, може али да се паралелно уради нешто и за Српску, па и по питању границе код Костајнице, или да се ријеши граница са Србијом. Гдје већ постоји сагласност Српске и Србије. Само тако и никако другачије.

    Аутор поставља питање. Смије ли се допустити прегласавање српског члана предсједништва БиХ? И даје одговор. Једини нормалан. Не смије. Додао бих, и онда када можда није у праву, или када глуми увријеђену младу.

    Неке партије код подршке Додиковом вету су се подијелиле. Тачније ПДП. Да ли је ту и неки раскол, њихова ствар.
    Ипак када је ова тема у питању, нема ту суздржаних, или оних који ће ескивирати, побјећи од гласања. Или ћете подржати вето, или ћете подржати она два грла у предсједништву што су прегласала члана предсјетништва из Српске. Тиме трасирати пртину да такву праксу прегласавања наставе када год им се ћефне. Или, или.
    И ту су јасне ствари. Можете бити опозиција власти у Српској, љута опзиција, прозивати власт за гријехе и непочинштва. Али нико нема право бити опозиција Српској.
    А ако подржите оне који су прегласали члана предсједништва из Српске, управо то сте, опозиција Српској, заузели сте страну оних који Српској подлости чине, а Комшић и Шефик чине и чиниће.

    Но добро, ваљда ће се и Срби дозвати памети, надајмо се.

  2. Потез два представника муслимана у Босни и Херцеговини, господина Џаферовића и Комшића, штети дипломатским односима како са ЕУ тако и Хрватском. Мостови (не пељешки), као и остали пројекти БиХ би били угроженим, кандидатски статус за улазак у ЕУ одложен, зато што су један алкохоличар којег Сарајевски шејтан држи у шаци и Зенички кољач и Абу Абу свих зала харања по Озрену довели у питање напредак, какав такав, према ЕУ и наравно угрозили изградњу кључне инфраструктуре, путева, који могу да поспијеше економију ионако ослабљену бирократским апаратом који гута буџет БиХ. Па ту је и питање формирања СМ-ара.
    Кад смо код поморских закона и они су јасни да нема повреде изласка БиХ на отворено море.
    Сарајевска кухиња је у фулу за пуну конфронтацију на штету свих јер тако СДА одржава статус кво, задржава кључне функције у државним ресорима.
    Потез Милорада је само један дио мозаика на већем плану политичких игара унутар ионако пропале државе зване БиХ!
    Ко не види не зна.

  3. Ја и даље тврдим да се после ових избора у Сарајеву погрешно приступило формирању скупштинских тијела и састављању савјета министара.

    Свакако да поштујем „добре“ односе са хрватима, али је Додик превеслан од муслимана, па и хрвата, на вријеме сам на то упозорио, одмах после формирања владе Српске.

    Писао сам овдје шта предлажу зелени за Сарајево, упозорио на обавезан и искрен српски консензус у Сарајеву, писао то и овдје одмах по формирању владе Српске, упозоравао да се ни на шта не пристане, све док се све не договори, па онда стави у споразум и потпише јавно, све уз гаранције странаца, мислио сам наравно, американаца.

    Неко Додиков је овдје тада мој приједлог подржао, наравно, неко је мислио да је договор око посланика у дому народа све, да су се договорили, да је састављање савјета министара техничко питање.

    Е па испоставило се да није, нити ће бити, сад поготово не, напротив.

  4. С што се ти, Симићу, не кандидујеш за предсједника Српске? Што не направиш странку и урадиш нешто конкретно за Србе и Српску? Само паламудиш и пискараш писаноја која допиру до 0,0001% становништва. И немају никакав ефекат… На жалост… Већина људи и не зна за Фронтал… На жалост. Јел ти не видиш да људи напуштају Републику Српску, одлазе да живе у иностранство… Влада бијела куга, школе се затварају… Да ли си свјестан реалности?

    1. Ниси далеко,видио сам Бореновића када га је Иванић довезао у Брчко на задњем сједишту аута Предсједништва БиХ.
      Дашак свјежине кад тад мора произвести нови дашак свјежине.

      1. @Младен,
        ?

        @аутор текста,
        Граматика и правопис ти нису јача страна? Не каже се: „Обзиром да су…“, правилно је: „С обзиром на то да су…“

  5. Igraju se prljave igre, a na kraju cemo mi Srbi glavom platiti cehove. Politicari i mafija rade na tome da sto vise pokradu i popljackaju, a karta na koju krkan MiloKrad Dodik igra je nacionalizam, srbovanje, moto bande iz Rusije, klosari iz tzv. srbske casti, likvidacije, propast banaka, telekoma, rafinerije…

    Mladi odlaze, stari umiru, vlada bijela kuga, ratni veterani, rvi, porodice poginulih boraca, nemaju nikakva prava…

    Nas narod je osudjen na diktatora i kriminalca koji ce istrijebiti Srbe zapadno od Drine… Republika Srpska se gasi… Seoski narod i partijski uhljebi glasaju za glavnog krkana… Borci sute, svi anestezirani, dal je moguce da smo mi Srbi toliko jadan narod???

    Bosnjaci dobijaju na vremenu, brojniji su od nas, ekonomija i sve je u njihovim rukama, masa Srba iz RS radi u Sarajevu i Federaciji, Hrvata nema u BiH ni 200.000.

    Mi smo kao narod dosli na rub provalije, drzimo se jednom rukom o kamen iznad provalije, do kada cemo izdrzati?

    Jedini spas je dizanje ekonomije i privrede, bez toga nema nista. Mi nemamo ni turista, zasto? Pita li se iko? u Sarajevu je more turista iz cijelog svijeta, turizam obrce milione, ljudi jedu, piju, spavaju, trose, taksisti trljaju ruke, hoteli, ugostitelji, trgovci, svi zaradjuju od turista, a kod nas nema nikog. Sve je to unistio Dodik i lopovska politika.

    Romanija – raj nebeski, nema turista, a ni sta da im ponudimo po pitanju smjestaja, sadrzaja…
    Zar je nas domet Jagnjijada na Vucjoj Luci gdje svi pijani hodaju… Kako da nam dodju turisti i ostave pare, a prelijepa priroda, prirodni resursi, ali zjapi pusto sve.
    Dodikovanje je za nas atomska bomba… Srpskom narodu su se na vlast natovarili krkani, idioti i mafija…

  6. Романија,

    што се тиче Романије, сигуран сам да ти знаш ко годинама нуди рјешење за исток Српске, посебно за средњу дио, или Сарајевско-романијску и Горњо-подрињску регију.

    Вјерујем да јеси, али прочитај још једном колумне Николе Лазаревића, „Ко то тамо на истоку Српске неће, или не зна?“, објављену прије скоро шест година, као и колумну „Да ли су влада и Вишковић последња шанса средњег истока Српске?“, објављену прије седам мјесеци на Фронталу РС.

    Поздрав

  7. Симо,

    што ми ништа не одговори за Сребру?

    Како најавих да ће ЗЕЛЕНИ тражити да оде, максимално је форсирате, могу вам одмах поручити, џаба кречите, она иде макар се са Милом и Вишковићем због ње закачио, тачка.

  8. Е овакав линк може.

    Хајде ти сад фино своме Ниџи реци да ли је Сребра заслужила да оде, па наведи разлоге, или наведи разлоге зашто треба да остане?

  9. ГраЏанистиЋки „аналит’ћар“ Енверага Казаз за N1 (:NATO1:) „далековидницу“… у тренуцима искрености.
    ———-
    Enver Kazaz: -„Dodik je pokazao što znači moć, druga dvojica članova Predsjedništva BiH su amateri…

    Dodik je pokazao što znači moć i on im je održao lekciju iz političkog pragmatizma. Na drugoj strani je samo puki i jeftini kvazipatriotizam

    – Milorad Dodik je jedini dobitnik krize u Bosni i Hercegovini. Njemu ide na ruku amaterizam Željka Komšića i Šefika Džaferovića u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine i očita neobrazovanost i nedoraslost za dužnost na kojima se nalaze, kazao je profesor Enver Kazaz koji je gostovao u Newsroomu na N1.

    “Zbog dvotrećinske vlasti u Republici Srpskoj Dodik upravlja procesima, njemu kriza odgovara, njemu ide na ruku amaterizam Željka Komšića i Šefika Džaferovića u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine i očita neobrazovanost i nedoraslost za dužnosti na kojima se nalaze”, kategoričan je bio Kazaz.

    Dodao je kako član državnog Predsjedništva iz reda srpskog naroda u ovom trenutku protiv Bosne i Hercegovine ima višestruk pozitivan rezultat…

    “On je ojačao poziciju RS-a odbijajući odluku ovih amatera u vezi sa Pelješkim mostom. Dodik je pokazao što znači moć i on im je održao lekciju iz političkog pragmatizma. Na drugoj strani je samo puki i jeftini kvazipatriotizam”, kazao je gost Newsrooma.

    —–

    Сарај’во… још увијек грозничаво у потрази за „српским Комшићем“…
    Можда Злобо „У$АИД-блогер“ Ва$ковић умјесто монтипајтоновског БНТВ дрекавца Вукановића?
    Или мајданов$ки активи$та $танивучко… познатији као ДРОЊАК 2.01?

  10. Биће да ипак „неу$тра$иви“, „робинхудовски“ бабукин МУЛТИМИЛИОНЕР са Петрићевца, „борац“ за сиромашне, демокраЦИУ, љуЦка права, мајданов$ку $лободу (о)($)купљања… предњачи у трци за СРПСКОГ КОМШИЋА…

    Препознао је то и „србољубиви“ БиБиСи, и меЏународна западна НАТО „заједница“, и У$АИД, и Злобо Ва$ковић и дебели Аца U$AID/NED BUKA и Ми$тер Три$а БНТВ, али и Реуф Бајровић (и невјенчана ханума му Ивана Цветковић, програмски савјетник америчког НЕД-а у БиХ, кључна личност за додјелу америчког новца, грантова, стипендија за NVO „пројекте“ – Правдe за Давида, Дејвида и Џавида“ и сл. – и васколики НВО сектор у Српској и БиХ); а препознала је и сарајевска „ћаршија“… и браћа Ћулум…
    —-
    https://www.bbc.com/serbian/lat/47903052

    https://infosrpska.ba/stanivukovic-versaci-trosjed-i-bbc/

    — STANIVUKOVIĆ, “VERSAĆE TROSJED” i BBC —

    Mladi banjalučki tajkun, politički manipulant i provokator Draško Stanivuković, čedo Partije demokratskog progresa, čiji je i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske, dao je intervju za engleski BBC.

    26/02/2019

    Zavaljen u trosjedu od nekoliko hiljada eura marke “Versaći” u svojoj “holivudskoj” vili u Banja Luci, koju je promovisala lično Goga Sekulić, turbo-folk starleta u spotu za jednu njenu pjesmu koja je snimana u toj vili, sa mladim tajkunom razgovarao je novinar BBC-a Pol Mos.

    Samozvani borac protiv siromaštva i ljudska prava, egzibicionista željan javne promocije novo je čedo engleske obavještajne službe, njenog isturenog odjeljenja u BiH, koje personifikuje gospodin Robert Kort koji je glavni režiser destabilizacije Republike Srpske od protesta grupe “Pravda za Davida” pa do “slučaja Stanivuković”. Zbog toga i BBC u Banja Luci na “Versaćijevom” trosjedu, u vili tajkuna Stanivukovića.

    Politička karijera koju, ne žaleći para, gradi mladi tajkun Stanivuković, željan liderstva u PDP-u koje mu se smiješi, očigledno će preuzeti ne samo PDP već i još neke nadležnosti koje je imao osnivač PDP-a Mladen Ivanić, poznat i kao otac britanskih vrijednosti na ovim prostorima i doajen i poslušnik engleskih obavještajnih službi iz reda srpskog naroda

    “Draško ima moju punu podršku” izjavio je za N1 Mladen Ivanić, dodavši “da ima vrlo dobre, temeljne vrijednosne sisiteme”. Da li je pri tome Ivanić pominjući “temeljne vrijednosti” mislio na “Versaći” namještaj u vili Stanivukovića ili na samu višemilionski vrijednu vilu, nedoumica je. Uglavnom, držeći se one narodne “Gdje ja stadoh ti produži” Ivanić se napokon otvorio. Dobio je budućeg naslednika na čelu PDP-a i novog promotera engleskih vrijednosti koji će ga zamjeniti i biti odani poslušnik engleske obavještajne službe iz reda srpskog naroda i drag mladi prijatelj šefa sarajevske kancelarije Roberta Korta.

    Zbog svega navedenog Mladen Ivanić je ustvrdio da je mladi tajkun, manipulant i politički provokator Stanivuković “istinski posvećen demokratiji”. Izgleda da demokratije nema bez engleske obavještajne službe, Roberta Korta, Mladena Ivanića i njegovog naslednika iz “Versaći” trosjeda i sa talasa BBC-ija Draška Stanivukovića.

    1. Машала па да неко убоде!

      Једини прави проблем је Бореновић.

      Наиме, послије Вукоте који се самопрогласио Предсједником РС, недавно се и Мирсо сАмопрепоручио за предсједавајућег СМ.
      Мехтић је већ увео сарајстански систем “један ћоек-један аваз“ и каже да ће предсједавајући бити онај ко скупи 23 гласа у ПСБиХ.

      Мехтић наравно заборавља да постоји и други дом парламента и да тамо Додик води са 4:1. Па чак и да неким чудом Мехтић пређе све препреке очито му није јасно да на исти начин на који Сејдо и Џафер блокирају Тегелтију и Додик може блокирати Шаровића.

      Др Аган Мехтић зна, а неће да каже да Шаровић већ има та 23 гласа у том дому парламента, али нема 5 из РС. Тај пети је Бореновић.

      У том грму лежи зец.

      Миско и Аган су добили задатак да обезбиједе 5 посланика из РС и да је ствар завршена. Остало ће се урадити завртањем руку.

      1. Вјерујем да знате да без 1/3 посланика из РС нема доношења одлука.

      2. А једна трећина је 5 посланика.
        СДС је освојио три, али их је напустио Омер Петровић. Остали су Аган и Мирсо.

        ПДП тамо има Црнадка и Бореновића, а из РС је и један из СДА.

  11. Једна $тара вије$т…

    Принцип је и$ти – $ве $у о$тало нијан$е… српски комшић и српски мајдан у БЛ
    Од ЈМБГ протеста… преко Дроњка … Станивучка и „правде“ за Давида, Дејвида и Џавида…

    — Ко је финансирао ЈМБГ протесте? — (23. јул 2013.)

    Неке од организација које су организовале и подржале једномесечне демонстрације пред заједничким институцијама у Сарајеву директно је финансирао NED (National Endowment for Democracy – Национална задужбина за демократију), америчка непрофитна организација која је до сада на Балкану врло често играла улогу продужене руке администрације САД из Вашингтона…

    У изузетно замршено клупко финансирања појединих невладиних организација у БиХ, што је посао у којем се врте на стотине хиљада америчких долара, директно и индиректно упетљани су неки од најгласнијих невладиних активиста и коловођа недавних демонстрација у Сарајеву, које су за резултат имале и такозвану „талачку кризу“. Један од њих је и Дарко Бркан, председник Удружења грађана „Зашто не“, које је од НЕД-а само у 2012. години добило близу 150.000 америчких долара за своје пројекте. Према подацима доступним на веб-сајту НЕД-а, ова организација је од свог настанка до 2012. године Бркану и његовом удружењу донирала још 420.000 долара. Дакле, „Зашто не“ је од НЕД-а укупно добио око 570.000 долара.

    Подсетимо, Бркан је био један од најгласнијих активиста током такозваних „ЈМБГ протеста“, а био је и један од десетак Сарајлија који су дошли у Бањалуку са транспарентима, како би наводно показали да се у највећем граду Српске осећају сигурно. У међувремену је отишао на тронедељни одмор у Сан Франциско, што је изазвало буру реакција, чак и у Сарајеву, са питањем откуда му паре за одлазак на ту дестинацију.

    Они који су упућени у финансирање невладиног сектора у БиХ откривају да се у тој области ништа не дешава случајно и да се новац донира по разним линијама, а готово по правилу одлази на пројекте који се тичу наводне борбе за једнакост, толеранцију, људска права, али и политичке циљеве, углавном усмерене ка унитаризацији земље.

    – Програмски саветник НЕД-а у БиХ и једна од кључних личности за поделу тог новца је ИВАНА ЦВЕТКОВИЋ. Она је невенчана супруга РЕУФА БАЈРОВИЋА, а сам Бајровић је један од кључних сарадника ЕМИРА СУЉАГИЋА у пројекту „ПРВИ МАРТ“. Ако се то има на уму, активан Суљагићев ангажман током демонстрација није никакво изненађење, као наравно ни деловање Бркана и још неких активиста, али и медија који су добили новац.

    НЕД је организација која је била укључена у различите процесе широм света. Ти „спонтани“ токови су у наводно слободним медијима, такође наслоњенима на стране јасле, проглашавани за демократизацију друштва, борбу против једноумља, нетолеранције и диктатуре. НЕД је тако делом финансирао и „Отпор“ у Србији, као и одређене организације које су учествовале у „арапском пролећу“ на северу Африке пре две године.

    Списак организација и медија који су аплицирали и добили новац од НЕД-а је дугачак. Донације од њих добили су и „Бука“, и „АТВ“ (прим. . Док је Срби нису приватизовали) и „ЦИН“ и Савет за штампу, „Оштра нула“ из Бањалуке те друге невладине организације чији су чланови учесници разних грађанских протеста са сумњивом позадином и циљевима.

    Безбедносни органи у БиХ и даље нису заинтересовани да разоткрију праву позадину демонстрација пред зградом институција БиХ, а нарочито да испрате токове новца уплаћеног на рачун организација које су у тих месец дана испливале на површину….

    1. Left lane shupak, sta je poenta tvog sranja? Da ukazes na placenike koji rade za prljavi zapad i urusavaju ovaj „raj“? Tlo placa za tvoj izuzetni napor i zalaganje u huskanju i satanizaciji drugacijih? Majcica srbija place zbirove zapadno od drine, uplate ponekad kasne zbog srednjeg kursa rublje koja se pretvori u evro na tvom dlanu. Zato pali u kurac, huljo lazljiva. Gore navedeni su svez vazduh u odnosu na tvoje ustajale gazde kojima virus iz chmara. Prick.

  12. Опељешити ћу те , опељешити ћу вас , …

    Прича ми скоро , један тапетар из Лакташа :
    Пошао он на спавање када га трзну звоно на вратима. Није му све једно. Ноћ је. Ко је то тако касно , пита се он? Ипак одшкрину врата кад оно пред вратима „велики баја“.
    Рече му „бајан“ : „Извин’ те што овако касно долазим ал’ стид ме комшилука да виде како ти носим стари кауч на поправак. Излизало се платно и искочила опруга а нема се пара за нови. Све паре ми узеше амери за разгледање носача авиона. Битанге једне наплатише све па и чачкалицу којом сам чачкао зубе послије ручка у мензи. Скупа тура , брате , никако да се ископрцам из дуга.
    Помагај ако Бога знаш и , молим те , нека не буде скупо.“

  13. Распућине,

    е јебо га ти…

    Симо,

    како мислиш завртање руку, па зар храбри и честити српски посланици у Сарајеву могу бити уцијењени, или препаднути?

    П.С. Видиш, овако како сте на овом посту урадили на опозицију није коректно, али има смисла.
    Оно твоје тамо са линковима-пјевачима нема смисла и тачка.

    1. Шта није коректно?

      Зар је коректно да се проводи воља четири посланика (без Бореновића три), а да се попљује воља остале десеторице?

      Зар је коректно да се попљује воља четворице у Клубу Срба, а испоштује воља једнога?

      Зар је коректно да се не поштује воља српског члана Предсједништва, а поштује воља друге двојице?

      Гњурац, ствар је у томе да је српски народ изабрао своје представнике и да се већинска воља српског народа мора поштовати.

      Зар је битније кога од Срба бира Бакир него српски народ?

      Немам ја ништа против да Мирсо буде предсједавајући СМ, али имам да то буде вољом Бакира Изетбеговића.

      Српски народ није СДС-у дао мандат да нас представља у Сарајеву.

      Ако ти то није јасно и ако је некоректно ово што сам написао онда ниси ништа бољи од Агана и Мирсе.

    2. Гњурац,

      ако је могао Иванић, чија странка у просшлом сазиву није имала ни једног посланика у ПСБиХ, рећи да је он тај који одређује ко ће бити легитимни српски представник у СМ, какав образ треба имати да се то право оспори Додику чији СНСД има шест посланика?!

      https://avaz.ba/vijesti/bih/143190/ivanic-ja-cu-odrediti-ko-ce-u-vijece-ministara-iz-rs

  14. Симо,

    не мораш ти мени ништа објашњавати, поготово не математику и права српских посланика у Сарајеву, ја ти својим коменртарима дајем шлагворте да пишеш о блоди опозицији, те да се ретерираш на „супер поштену и национално освјешћену позицију.“

    Ево, питам те и тражим да ми јасно одговориш?

    Значи, реци ти мени кога то могу од тих десет „ваших“ национално одговорних српских посланика у Сарајеву препасти, коме могу завртати руке, или, не дај Боже, кога могу уцијенити због свијетле прошлости?

    1. Очито је да под „завртањем руку“ подразумјеваш уцјењивање посланика.

      Завртање руку је много шири појам који не укључује само посланике него и привреднике, предузећа, токове новца, медијску манипулацију, лагање као што већ раде Аган и Мирсо.

  15. Духовито?
    Није духовито него једна јако тужна прича.
    Тамо нека Гога Секулић спустила своје дупенце у „Версаћи“ тросјед од неколико тисућа-хиљада новаца а СРПска мајка Светлана мора сједати на стари издрндани и похабани кауч. Можда ју је онај федер и убо о’здо ал’ је стојички издржала и оћутала.
    То је равно националној срамоти да „велики баја“ не може приуштити таквом дупенцету , као што је Светланино , ништа боље а онај тамо неки то приушти Гогиној.
    Ово је пропаст и под хитно треба организовати хуманитарну акцију и дати број за прилоге како би се „баја“ ратосиљао дуга и отплатио америма оне .ебене чачкалице. Жао ми га је , не могу да вам објасним колико. Још га и друг Шпирке преварио па је своје чачкалице ставио на његов рачун. Бараба једна дрварско-„U“ДБА-шка и комунистичко-радикалска.

  16. Симо,

    добро си ти написао и искрено,постоји сумња да ће бити завртања „нашим“ посланицима.

    Какви приватници, каква предузећа, какав курац, не сери сад, усрао си, не вади се, него напиши на кога сумњаш?

    Значи, овдје се ради о чистој математици, односно могућности да неки од ваших посланика, САД и то“добровољно“ подржи неки други савјет министара, без обзира на то да ли је, или није та уцјена у интересу Српске, наших предузећа, приватника……….

    Ја хоћу да вјерујем да немају чиме завртати руке нашим-вашим посланицима, али се бојим да ти нешто више не знаш?

    1. Већ сам рекао, али да подсјетим.

      И у прошлом сазиву СМ који је сада у техничком мандату Додик је преко Дома народа имао механизам да спријечи избор тог СМ, да блокира све његове одлуке, али тај механизам није користио.

      Свој потенцијал је у овом мандату увећао јер је он тај Баја који, попут Иванића може рећи, ја бирам ко ће у СМ.

      У преводу Додик има два механизма блокаде умјесто ранијег једног.

      По редоследу потеза орви механизам је Додик лично.
      И то је добро.
      Баш бих волио да видим аргументе Мирсе, Агана и Вукоте који би натјерали Додика да пидржи Мирсу.

      И до сада је било слзчајева да мањина из РС представља Србе у СМ, али никада до сада није било случаја да та мањина није у стању да скупи 1/3 посланика из РС, чак и кад у ту квоту од пет потребних укључи и СДА-посланика из РС.

      Ваљда је јасно да је број валидних из РС обрнуто пропорционалан онима из ФБиХ кији такву власт подржавају.

      Или у преводу, није Агану и Мирси проблем 23 у ПСБиХ него како од тих 23 намјестити да њих 5 буде из РС.

      О томе су на кахвендисању у БЛ разговарали Мирсо и Станишојић, а у Сарајеву Злогумџија и Бакир.

      До Бореновића је…

  17. Симо,

    ако буде друге већине, онда је неко одлучио да тако буде.

    Ја сам сигуран у једно, ако ова већина није ваш спин, односно, ако је неко одлучио да тако САД буде, то сигурно неће моћи Миле зауставити, нити ће то остати на само пет посланика подршке из Српске, са једне стране, са друге, та засад имагинарна већина, биће 100% направљена са СДА и ХДЗ, плус разни федерални комшићи.

    Сам си рекао да ће бити завртања руку, наравно, ако се то буде радило, па онда напиши коме ће од десет „ваших“ заврнути руку, напиши ако смијеш?

    П.С. Нисте обратили пажњу на моја упозорења из новембра прошле године, мало вам било што имате члана предсједништва, предсједника Српске, што ћете имати свог предсједника владе Српске, велику већину у НСРС, мало вам било, па успут хтједосте сатрати опозицију, ту се и зајебасте.

    Плус налетисте у Сарајеву, односно, не послушасте мој савјет да се формира програмска влада у Српској, а да се ни на шта у Сарајеву не пристане, чак ни да се мандати не прихвате, све док се у Српској не постигне искрени консензус позиције и опозиције око платформе за заједничко дјеловање у Сарајеву у наредне четири године.

    Да се онда на бази тог договора преговара и договара са федералцима, наравно, уз неминовну асистенцију муслиманских и хрватских ментора.

    Па кад се све испреговара, да се то стави на папир, потпише јавно пред свим грађанима, наравно, уз присуство ментора и њихову писмену гаранцију да ће се споразум провести.

    Значи, ако се формира та имагинарна већина, наравно да нећу бити срећан, мада ће се тиме доказати да ја много даље видим него сви ваши идеолози, савјетници и ментори заједно.

    Наиме, тиме ће се доказати да сте крваво погријешили што сте подржали за Сарајево посланике који имају ораха у џепу, што сте огријешили душу о национално супер одговорне ЗЕЛЕНЕ СРПСКЕ и што сте тиме нанијели штету Српској, али и да сте крваво погријешли по вас саме, тачка.

  18. Симо П. Ороз 26. јула 2019. у 16:23

    И до сада је било слзчајева да мањина из РС представља Србе у СМ, али никада до сада није било случаја да та мањина није у стању да скупи 1/3 посланика из РС, чак и кад у ту квоту од пет потребних укључи и СДА-посланика из РС.

    Savjetnice omakelo ti se?

    Haj sad objasni razliku izmedzu ovog pamfleta

    https://serbzone.com/ja-sam-rodjen-dje-dzamije-nema/

    i tvog komentara?

    Pjesmica je sovinisticka i ogavna,sluzikla samo u ratu.

    Tvoj komentar da glas Sda iz RS nije vrijedan jer je bosnjacki a vrlo dobro znas da po ustavu to nema veze,je nadasve sovinisticki i pravi vise stete nego taj jadan pjesmuljak.

  19. Ево Џасмин потврди оно што сам тврдио.
    Нападају ме караџићевци, напада и балилук.

    Нема боље потврде да сам на правој страни, страни СПО програма.

    1. Simo,niko tebe ne napada.
      Ali govoriti da dva iz SDS + dva iz PDP i jedan poslanik iz SDA koliko je dovoljno po zakonu ako sam skontao za minimalnu podršku iz Republike Srpske predstavlja neku izdaju i bakirovce čist je primjer vašeg režimskog odnosa prema ljudima.
      Dobar je musliman ili hrvat samo ako ga SFOR ulovi helikopterom kako bi se legalizovao režim i izdajnički dvojac koji je u svojoj patološkoj želji za vlašću i pljačkom sopstvenog naroda izvučen iz smeća učestvovao u najgoroj agresiji i otimanju institucija Republike Srpske uprkos volji naroda.

      1. Млађо,
        СМ се саставља, а не бира. Владе се бирају.
        СМ није влада.
        СМ по закону мора имати по три Србина, Хрвата и Бошњка.

        Сав мој екстремизам се састоји у томе што мислим да тројицу Срба требају одредити српски посланици. Исто важи и за Хрвате и муслинане.

        Ајд здраво!

  20. Симо,

    опет ти не одговараш на питање?

    Ево, ја мислим да је чисти спин ово око састављања савјета министара од стране четири посланика СДС-ПДП и петог Адила Османовића.

    Не треба та авантура њима, они већ имају власт у Сасрајеву, односно, они САД чине савјет министара у тзв.техничком мандату.

    Без обзира на то, ја од тебе тражим одговор.

    Значи, тражим пд тебе да напишеш да ли има посланика међу ваших десет, оних који би прешли на други страну, све ако им ментор заврне руку?

    Ето, не мораш имена, одговори бар да ли има и колико их је по теби, односно по Додику и теби?

  21. Симо П. Ороз 27. јула 2019. у 11:07

    Млађо,
    СМ се саставља, а не бира. Владе се бирају.
    СМ није влада.

    Ne seri

    Nije rijec o SM nego petorici iz RS-a,a i Bih nije jedina koja ima vijece ministara…

    Ustav veli petorica a ne koje je ko nacionalnosti,ali znas ti to vrlo dobro…

  22. Симо,

    са овим коментаром си признао да их има, хајде бар напиши колико их је, хајде па ћу ти чика Ниџо дати једну бону.

  23. Талибанија је прва кад треба причати и галамити на бућетлије, а када Миле Контраш блокира прилив средстава бућетлијама, талубанија хоће да га беси.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *