Скупштинска пијаца: Требињске ласте са изборних листи

Након читања овог текста сви чланови Централне изборне комисије требали би размислити да уопште не расписују локалне изборе у херцеговачкој општини Требиње.

Пише: Радован Паповић

Јер смисао избора је да народ својом вољом, већином гласова, демократски изабере своје представнике који ће заступати народне интересе. Међутим, у Требињу су избори одавно изгубили смисао и представљају само квалификације за главну трку. Воља грађана исказана на изборима представљала је само стартну позицију за странке да отворе тржницу мандата и покрену кампању „купи одборника“.

Наиме, посматрајући резултате локалних избора у Требињу из 2008-е године и данашњи сазив општинског парламента, човјек помисли да је погријешио, да гледа старе податке или да не зна да рачуна. Јер се састав локалног парламента у међувремену драстично промијенио након што су се страначки дресови мијењали по систему „Ко да више?“.

РЕЗУЛТАТИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА

Локални избори у општини Требиње одржани су петог октобра 2008 године када је од укупно регистрованих 27 630 бирача гласало њих 14 819 и бирало начелника општине и 31-ог одборника у Скупштини општине.

На изборима за начелника општине учествовала су и четворица кандидата и то независни кандидат Станко Буха (данас члан Демократске партије Драган Чавић), кандидат Покрета за Требиње Никола Секуловић, кандидат Српске демократске странке Слободан Шараба (данас члан Демократске партије Драган Чавић) и кандидат Савеза независних социјалдемократа Доброслав Ћук. Користећи разједињеност опозиционих снага које су истакле више кандидата, у мртвој трци неизвјесној до краја у којој су се користила сва дозвољена и недозвољена средства, побиједио је кандидат СНСД-а Доброслав Ћук.

Ћук је освојио 6 484 гласа испред Шарабе који је освојио 5 815 гласова док је Секуловић освојио 1 954 гласа а Буха 906 гласова. Побједом на локални изборима и освајањем још једног мандата начелника, Ћук ће себи омогућити позицију главног трговца у куповини одборничких мандата у постизборном периоду.

На изборима за Скупштину општине Требиње након пребројавања гласова и кориштења Донтове методе подјеле мандата дошло се до следећег броја одборничких мјеста: СНСД – 10, СДС – 7 (шест редовних и један из реда националних мањина), ПДП – 5, Покрет – 3, СП – 2, СРС РС – 2 и ДНС – 2 што је укупно 31 одборничо мјесто.

Посматрајући састав локалног парламента након одржаних избора било је очигледно да је владајућа коалиција окупљена око СНСД-а доживјела пораз, односно да има мање мандата од опозиције и да је извјесна промјена власти. Наиме, СНСД са својим коалиционим партнерима ДНС-ом и социјалистима могао је рачунати на укупно 14 одборника док су СДС, ПДП, СРС и Покрет заједно имали 17 одборника и стабилну већину.

Али…

ПОСТИЗБОРНА ТРГОВИНА

Побједа Доброслава Ћука за начелника општине Требиње биће последњи адут у рукама СНСД-а за останак на власти, а састав локалног парламента сигнал да се нешто мора хитно урадити. Свјесни да СДС-ПДП-СРС нипошто неће у коалицију са Ћуком, последња нада био је Никола Секуловић и његов Покрет за Требиње који је имао респектабилну подршку у бирачком тијелу. Међутим, високи апетити Секуловића и негативно искуство сарадње са Ћуком из претходног периода утицаће да СНСД остане без партнера.

И онда у тренутку када је опозиција на салвети требињског хотела „Платани“ исцртала нову шему власти, Ћук и требињски СНСД приступају добро познатом систему куповине одборника. Прелијетањем одборника из других странака у СНСД владајућа коалиција је прво успоставила какву-такву скупштинску већину а онда је и из дана у дан, додатно ојачавала.

Тако смо дошли до садашње ситуације у којој СНСД има 17 одборника у локалном парламенту, СДС има шесторицу (рачунајући и оног из реда националних мањина), ПДП и Покрет имају по два одборника, социјалисти и ДНС по једног а дјелују и двојица самосталних одборника.

Дакле, у четверогодишњем периоду различитим методама трговине ради обезбјеђивања већине и опстанка на власти СНСД је број својих одборника увећао са изборних 10 на данашњих 17. Увећање од седам одборника на изборима је било пропорционално освајању око 3000 грађана Требиња, чија је изборна воља потпуно поништена и обезвријеђена промјеном страначких дресова. Опозициони СДС је у међувремену изгубио једног одборника, ПДП је изгубио тројицу а Покрет, СП и ДНС по једног док су српски радикали потпуно нестали из скупштине општине, јер су оба њихова одборника конвертовали увјерења.

ЛАСТАВИЦЕ

Још док се формирала општинска власт разбуктао се сукоб у ДНС између одборника Петра Иванковића и Веселка Сенића који су се сукобили око потпредсједничке фотеље, обећане ДНС, у коју су обојица засјела. Након што је Иванковић изабран за потпредсједника, Сенић напушта ДНС и дјелује опозиционо као независни одборник. Годину дана након избора у тренутку када су два скупштинска засједања одгођена јер начелник Ћук није имао неопходну већину, одборник Сенић напрасно из опозиције прелази у позицију и постаје одборник СНСД.

Окрњио је СНСД и свог другог партнера, социјалисте, од којих је преотео њиховог одборника Манојла Ћука чиме је ова странка остала само са једним одборником. Манојло Ћук изабран са листе социјалиста, али га је страначко руководство искључило и затражило да врати мандат. Међутим, он наставља дјеловати као самостални одборник који подржава начелника Ћука а прошле године, када је опет запело у скупштинским клупама, Манојло Ћук приступа СНСД-у и прикључује се јату свог имењака Доброслава.

Након што су своје коалиционе партнере свели на ивицу цензуса, у СНСД-у су се обрушили и на опозицију. Највећа жртва били су свакако радикали који данас нису парламентарна странка иако су на изборима освојили двојицу одборника. Прва ласта требиња свакако је некадашњи шеф требињских радикала и њихов одборник Марко Спаић који је био и најжешћи критичар локалне власти. Међутим, након што му је 2 новембра 2009-е године запаљен аутомобил, девет дана након тога он напушта радикала и дјелује као независни одборник. Ипак, пошто је у првој половини 2010 године локални парламент засиједао само једанпут због непостојања кворума, одборник Спаић приступа СНСД-у тврдећи „ја ово не радим из личе користи већ за добробит народа“.

Марко Спаић – Некадашњи радикал

У међувремену радикали су остали и без другог одборника Васа Милића званог Кеш који је у септембру 2011 године напустио радикале и постао члан Српске напредне странке, док у локалној скупштини дјелује као самостални одборник. Међутим, након што је нестанак напредњака са домаће политичке сцене постао очигледан Милић се у политичким ставовима поистовјетио са Николом Секуловићем, лидером Покрета за Требиње. Није још увијек Милић званично постао члан Покрета али његово појављивање на њиховим страначким скуповима говори довољно. Ако ништа, у питању је „коалиција“.

И Покрет за Требиње је у међувремену ослабљен након што их је напустио један од високих фунцкционера странке и одборник др Данило Милишић који дјелује као самостални одборник али је, у међувремену, постао члан ДП-а. Тада је устврдио да никада није био ни у једној странци већ да је изабран као незавнисни кандидат на листи Покрета, а да ће у будуће заступати ставове Демократске партије.

Ни СДС није могао остати имун на издашне понуде начелника Ћука одборницима ове странке, па су и они ослабљени. Странку је прво погодио одлазак првог човјека Слободана Шарабе који је са још 20-ак чланова општинског одбора појачао Чавићев ДП али се то није одразило на промјену снага у локалном парламенту. Али, у тренутку када је на једном скупштинском засиједању начелнику Ћуку недостајао један глас за доношење одлука у помоћ је прискочио Александар Којовић из СДС-а. Он је, правдајући се неслагањем са страначким руководством, у марту 2011 године приступио СНСД-у чије ставове сада заступа у локалном парламенту.

Највећи дебакл у скупштинским клупама доживио је требињски ПДП који се одмах послије избора подијелио и поцијепао. Непосредно након избора када је била извјесна побједа опозиције, очајничким покушајима опстанка на власти начелник Ћук успио је себи обезбиједити подршку ПДП-а. Унутар странке дошло је до сукоба око учешћа у скупштинској већини да би тројица одборника ПДП-а Веселин Савић, Веселин Крунић и Предраг Шкоро напустили странку и формирали „Клуб Центар“. Овај одборнички клуб био је дио скупштинске већине, Савић је изабран за предсједника Скупштине општине а њихови кадрови именовани су и јавним предузећима. Али ни то им није било довољно па су у фебруару 2011 године тројица одборника Центра приступили СНСД-у а исто су урадили и њихови кадрови Жељка Краљевић – начелник одјељења за привреду, Александар Куртовић – директор Агенције за мала и средња предузећа и Тихимор Делић – директор Дома младих.

ЕПИЛОГ

Тако се, четири године послије избора, дошло у ситуацију да је састав локалног парламента потпуно промијењен. И увијек, као по обичају, кад год би начелнику Доброславу Ћуку понестало рука за изгласавање одлука неки од одборника других странака би прилетио у помоћ и придружио се СНСД-у. Све под изговором бриге о народу, док би напрасно умјесто пјешице, као раније, Требињем почели возити скупоцјене аутомобиле а трошне сеоске куће мијењали великим становима на ексклузивним локацијама.

Крајем прошле године у јавности су се појавиле шпекулације и нагађања о могућој коалицији СНСД-а и СДС-а, па нас не треба изненадити ако послије следећих локалних избора СНСД буде уживао подршку свих 31 одборника.

Али, хоће ли то бити воља грађана Требиња?