Школе на арапском и образовање у БиХ

Почетком седмице појавила се вијест да у ФБиХ постоје школе које раде по наставном плану и програму исламских земаља. Слична прича била је актуелна и почетком фебруара када је изведена полицијска акција у Горњој Маочи, те је откривено да је основна школа у том селу, наводно, радила по наставном плану Јордана. Није требало дуго да […]

петак, март 12, 2010 / 10:51

Почетком седмице појавила се вијест да у ФБиХ постоје школе које раде по наставном плану и програму исламских земаља.

Слична прича била је актуелна и почетком фебруара када је изведена полицијска акција у Горњој Маочи, те је откривено да је основна школа у том селу, наводно, радила по наставном плану Јордана.

Није требало дуго да реагују државни органи па ће се ова тема наћи пред Комисијом за безбједност Парламента БиХ. Реакцију државних органа прате и коментари различитих појединаца како је ово покушај исламизације земље, чин усмјерен ка сегрегацији и нарушавању етничке, вјерске и језичке равноправности.

Укратко, просјечан човјек би могао закључити да је чињеница да се наставни програм изводи на страном језику или према правилима стране земље управо оно што чини нашу земљу заосталом, а наш образовни систем ретроградним.

Ствар је управо обрнута! Образовни систем у Босни и Херцеговини представља највећу опасност како за генерације младих људи у овој земљи, тако и за било кога из иностранства ко се нађе у вези са њим.

Најбољи показатељ стања у образовању једне земље су њене високошколске установе. Постоје различити системи рангирања универзитета у свијету а свима је заједничко да се позиција на листи доводи у везу са одређеним објективним критеријима, који се једнако примјењују на сваки субјекат. Пресудно је да оцјену врши тјело које је издвојено од установе коју оцјењује, дакле, могућност саморекламе је елиминисана.

Бањолучки универзитет не постоји на листи

Према најрелевантнијем европском систему оцјене квалитета високошколских установа Вебометрикс (webometrics), универзитети у БиХ, у просјеку, заузимају убједљиво најгоре мјесто. Ова чињеница је тим више поражавајућа што се ради о листи која обухвата Европу у географском а не политичком смислу.

На листи су боље рангирани универзитети у Албанији, која се сматра урушеном државом са одсуством јаке централне власти или универзитети у Бјелорусији, која је избачена из Савјета Европе због кршења људских права. Тако се Сарајевски универзитет налази на 2293. мјесту, Универзитет у Тузли на 4410. мјесту а Универзитет у Бањој Луци уопште није рангиран, него само његов Електротехнички факултет који је на 4892. мјесту. Дакле, према анализи примјењивој на европско високо школство, Бањолучки универзитет се не може сматрати високошколском установом.

У Сједињеним Америчким Државама, најпопуларнија међу студентима а и послодавцима је листа коју сачињава и ажурира часопис УС Ворлд енд њуз рипорт (USWorldandNewsReport), o чему објављује резултате сваке године. Иако постоји посебно поглавље посвећено школама ван САД, ниједан универзитет из БиХ није регистрован као високошколска установа на тој листи. Ово је нарочито поражавајуће у свјетлу чињенице да се ту налазе универзитети из, рецимо, Бугарске или са Кајманских Острва.

Глобална ранг листа ‘Академско рангирање свјетских универзитета’ састављена је првенствено с циљем да се упореди квалитет наставе у западним земљама и земљама у развоју. Ово је нарочито битно кад се има у виду да су потребне године развоја и новчаних улагања да би се подигао квалитет наставног процеса, нешто што земљама у развоју представља велики изазов. Нити један универзитет из БиХ не налази се ни на овој листи, прилагођеној особеностима земаља у транзицији, са искуствима честих криза и оружаних сукоба.

Цитирање преписаних доктората

Чињеница је да већина професора на нашим универзитетима тешко може оправдати титуле које носе. Докторски радови, на основу којих су изабрани у звања су или преписани, или су у доброј мјери ирелевантни са становишта праксе. У сваком случају, евидентно је одсуство помјерања научних граница, што би требала бити основна претпоставка и мотив сваког научног рада. О овоме најбоље свједочи чињеница да је готово немогуће наћи професора из БиХ, који је цитиран негдје у иностранству.

Неријетка је појава да се академска звања додјељују међусобно, многи од професора су докторирали у рату, у одсуству правилних процедура и одговарајућих критерија за изборе у звања. Посљедице њиховог незнања трпиће генерације данашњих стдената а будућих академских грађана и носиоца најбитнијих друштвених процеса.

Ударајмо у националне струне

Да би се прикрила ова црна рупа у нашем образовању прибјегава се методи убијања критичке мисли код студената путем испирања мозга, односно учења књига напамет. Ради се о књигама чија је научна вриједност у најмању руку сумњива, а усклађеност с временом на нивоу свијести јапанског поручника Хиро Оноде који се крио у шумама Окинаве до 1979. године, незнајући за крај 2. свјетског рата.

У циљу превенције здраве критике и евентуалне акције усмјерене против аномаличног система, врши се утицај на етнички сензибилитет код шире јавности. Овај циљ се постиже пласирањем приче да је пар школа, организованих на основи добровољног уписа, са егзотичним програмима и наставом на страним језицима, пријетња нашем образовном систему и дрштву у цјелини.

Суштина не може бити даље од истине.


Предраг Раосављевић

магистар Правних наука, Колумбија Универзитет, САД



Оставите одговор