Скочила цијена злата на далекоисточноме тржишту

Цијена злата за тренутну испоруку јутрос је на далекоисточноме тржишту скочила на изнад 1.670 долара за унцу (31,1 грама), док је злато за испоруку у децембру продавано по цијени од 1.671 долар и 40 центи.

На повећање интереса за овим племенитим металом утицало је неповјерење инвеститора након што је словачки парламент одбио да прихвати повећање издвајања у фонд за финансијску стабилизацију кризом погођених земаља Европске уније.

Аналитичари истичу да је наставак неизвјесности око рјешења дужничке кризе Грчке, Португала, Ирске, Италије и Шпаније катализатор раста цијена злата и сребра, будући да се племенити метали међу улагачима сматрају најсигурнијим уточиштем.

За разлику од нафте, чија је цијена од почетка године снижена за готово седам процената, злато је у истом периоду поскупљало за чак 17 одсто, што је показатељ неповјерења улагача у опоравак свјетске привреде.

Однос цијене барела нафте у односу на цијену унце злата у посљедње двије деценије био је просјечно 14,5, што значи да се за једну унцу злата могло купити 14,5 барела нафте. Тај однос данас је на нивоу од 19,5, с тиме да је када су цијене племенитих метала досегле врхунац у љетном периоду тај однос био и више од један на према 22.

И цијена сребра је у порасту. Сребро за испоруку у децембру продавано је по цијени од 32,22 долара за унцу, што је за око један одсто више у односу на цијену претходног дана.

Платина се и даље продаје по нижој цијени од злата и креће се у распону између 1.510 и 1.530 долара за унцу.

Европска централна банка јуче је саопштила да је укупна вриједност њених златних резерви пала за 181 милион евра и сада износи 419 милијарди и 824 милиона евра. Смањена је и вриједност резерви страних валута за 100 милиона евра – на 191 милијарду евра.