Сјеверни поморски пут скраћује руту до Кине за седам хиљада километара

Након прокопавања Суецког канала у 19. веку и Панамског канала у 20. веку, Сјеверни морски пут у 21. веку настаје сам од себе.

Руси већ годинама причају о искористивој рути уз своју сјеверну обалу, пролазу који за седам хиљада километара смањује пут од сјеверне Европе до Кине, уз велике уштеде на гориву и осигурању.

Док је пролазак рутом преко Суецког канала условљен уговорима с бројним, често нестабилним државама, а бродове у Црвеном мору и другдје опсједају пирати, руски Арктик готово је ненасељен, а отапање леда у љетњим мјесецима омогућава му пуну проходност за раздобље од два мјесеца до пет мјесеци годишње.

Русија је, чини се, врло озбиљно схватила могућност да отвори пут који би био реална конкуренција Суецу. Засад се обистињују њене најаве, па би тако у овој години Сјеверним морским путем требало да прођу 204 теретна брода. Прошле године их је прошло 46, а у 2010. години само четири.

То су још увијек мрвице у поређењу с прометом Суецког канала, али руска државна агенција Росатомфлот обнавља флоту својих јединствених ледоломаца на нуклеарни погон како би у ближој будућности покушала да држи руту отвореном током цијеле године.