Сјеверни пол бјежи према Русији

Наиме, тај сјевер, према којем се и подешавају безбројне справе за одређивање географске ширине и дужине, није увијек на истом мјесту. Помјера се. Полако, али дефинитивно. Управо стога, а како би се избјегле могуће забуне, сваких пет година врше се нове провјере и одређује стварни положај четири стране свијета.

Оно, међутим, што је новост јесте то да се наведена помјерања дешавају много брже него до сада. Управо стога, стручњаци "Америчке националне службе за океане и атмосферу” планирају да период између два "штеловања компаса” смање на четири године. Неки сматрају да је и то предуго.

Како се испоставило, Земљин сјеверни магнетни пол тренутно излази из предјела канадског Арктика и креће се према просторима руског Сибира. И то брзином од 55 километара за годину дана. Колико 2000. та брзина је износила свега 15 километра по години.

Објашњавајући ову појаву, Фил Лајвермор са универзитета у Лидсу, у Енглеској, наводи: "Простор сјеверног магнетног пола колеба се између два јака магнетна поља која се налазе између Канаде и Сибира. Тренутно, побјеђује сибирско.”

Како казују енциклопедије, магнетно поље се генерише из растопљеног језгра гвожђа, никла и других метала дубоко у унутрашњости Земље, што производи изузетно јаке електричне струје које поменуто поље и стварају. Тај простор назива се магнетосфера, простире се неколико десетина хиљада километара у свемир и штити Земљу од штетног дејства Сунчевог вјетра.

Мада озбиљни научници нису спремни да помјерању магнетних полова припишу најаву катаклизме, вриједи поменути да се 2011. у америчкој држави Арканзас десио прави природни помор хиљада птица и риба, што су научници објаснили управо изузетном осјетљивошћу ових бића на поменуто помјерање.