Сјетисмо се дипломатије: Додиково писмо Бан Ки Муну
Они који редакцији Фронтал.РС сугеришу да тзв. обичан народ не воли тзв. дуге текстове, те да ‘њима треба само једноставно и кратко’, доносимо једно писмо Србина (западног) Корејцу (јужном). Поводом предстојеће расправе у оквиру Савјета безбједности Уједињених Нација о Босни и Херцеговини те у свјетлу ставова изнесених од стране Високог представника за БиХ о појединим […]
Они који редакцији Фронтал.РС сугеришу да тзв. обичан народ не воли тзв. дуге текстове, те да ‘њима треба само једноставно и кратко’, доносимо једно писмо Србина (западног) Корејцу (јужном).
Поводом предстојеће расправе у оквиру Савјета безбједности Уједињених Нација о Босни и Херцеговини те у свјетлу ставова изнесених од стране Високог представника за БиХ о појединим питањима у којима се експлицитно оптужују Република Српска и њено руководство за кршење Општег оквирног споразума за мир – Дејтонског споразума, предсједник РС упитио је писмо генералном секретару УН, Бан Ки Муну и члановима Савјета безбједности. Писмо преносимо у цјелости.
Ваше екселенције,
Поводом предстојеће расправе у оквиру Савјета безбједности Уједињених Нација о Босни и Херцеговини , те у свјетлу ставова изнесених од стране Високог представника за БиХ о појединим питањима у којима се експлицитно оптужују Република Српска и њено руководство за кршење Општег оквирног споразума за мир (Дејтонски споразум), осјећам потребу да Вам се на овај начин обратим и скренем пажњу на одређене чињенице које указују на потпуно другачију слику од оне која се покушава представити од стране Високог представника.
На самом почетку, осврнућу се на изнесене ставове Високог представника којима се интерпретирају намјере и природа политичких активности руководства Републике Српске. Ријеч је, нажалост, о потпуно нетачној и искривљеној представи о легитимним политичким активностима. Симптоматично је да Високи представник износи најтеже могуће оптужбе о кршењу Дејтонског споразума, а да при томе не нуди ни једну конкретну референцу на конкретан дио неког од анекса Дејтонског споразума који је наводно прекршен. Изузев у једном случају гдје се реферира на одредбу о међународном и међу-ентитетском криминалу, а на који ћу се накнадно специфично осврнути, у свим случајевима говори се паушално о кршењу анекса 4 и 10, али без указивања на конкретну одредбу која се крши.
Разлог због којег се не помињу конкретне одредбе је веома једноставан: такве одредбе нема, па тиме нема никаквог кршења Дејтонског споразума.
Високи представник својим ставовима покушава да завара СБУН и на тај начин прибави неопходну подршку за наставак свог дјеловања изван мандата који му је дат Дејтонским споразумом и релевантним резолуцијама СБУН.
Управо су те и такве активности Високог представника и проузроковале правни и политички хаос у БиХ, те произвеле ситуацију у којој је готово немогуће домаћим органима да уређују легислативу.
Када је у питању конкретно референдум, јер се евидентно главнина оптужби односи управо на Одлуку Народне Скупштине Републике Српске да распише референдум, покушаћу да Вам представим аутентичан правни и политички оквир који је одредио понашање руководства Републике Српске о овом питању.
Референдум који је расписан није референдум о сецесији, нити о статусу Републике Српске, нити је увертира у неки од ових референдума. Референдум у Републици Српској расписан је потпуно легално и представља легитиман начин да се утврди став грађана Републике Српске о питању која по Уставу Републике Српске, али и анексу 4 Дејтонског споразума јесу надлежност Републике Српске, а то је правосуђе.
Наиме, Дејтонским споразумом је јасно и недвосмислено наведено да све надлежности које нису изричито наведене као надлежности заједничких институција БиХ припадају ентитетима. Устав БиХ не познаје надлежност за правосуђе, правосуђе није изричито у анексу 4 наведено као надлежност БиХ, према томе простора за различиту интерпретацију једноставно нема.
Такође, референца Високог представника на одредбу Устава БиХ по којој у надлежност институција БиХ спада питање „спровођења кривичних закона на међународном плану и између ентитета, укључујући ту односе с Интерполом“, представља покушај да се нетачном интерпретацијом СБУН наведе на криви траг и тиме по сваку цијену обезбиједи основ за оптужбе да је Република Српска прекршила неку од одредби Устава и Дејтонског споразума. Као и у свакој другој земљи, провођење кривичних закона на међународном плану не представља основ за правосудну надлежност, него за безбједносне агенције које се баве истим, а које у БиХ наравно постоје. И конкретно помињање Интерпола у цитираном дијелу Устава БиХ то веома јасно имплицира. Као што из назива и произилази, међународни и међуентитетски криминал је правосудно детерминисан од стране међународних и ентитетских правосудних инстанци, те не подразумијева потребу формирања посебних БиХ правосудних институција које ће се тиме бавити. Устав БиХ познаје искључиво Уставни суд БиХ и ту правосудну надлежност нико из Републике Српске не спори. Међутим, Суд и Тужилаштво БиХ нису дио Устава БиХ и као такви не могу се сматрати категоријом коју познаје Дејтонски споразум. Доказ су и покушаји промјене и допуне Устава БиХ као анекса 4 Дејтонског споразума којима се тек предлаже да се као надлежност БиХ уврсте правосудни органи. Да су они већ сада уставна категорија, како тврди Високи представник, онда не би било потребе да се допуњава Устав БиХ.
Молим Вас да у оквиру Ваших мисија, као и са другим релевантним ауторитетима, провјерите ову тврдњу, те да се и сами увјерите да Вас се на најгрубљи начин покушало обманути.
Надаље, Високи представник оптужује руководство Републике Српске да је самим референдумским питањем довело у питање овлаштења Високог представника која му обезбјеђују Дејтонски споразум, релевантне резолуције СБУН као и Бонска декларација. Ова тврдња је потпуно нетачна. Наиме, неколико пута Високи представник истиче како Република Српска оспорава његово оваштење да намеће обавезујуће одлуке и законе, међутим, мандат који му је одређен Дејтонским споразумом, релевантним резолуцијама СБУН, па чак ни Бонском декларацијом која правно нема статус документа којим се може проширивати мандат мировне и политичке мисије УН-а, не предвиђа могућност да се Високи представник понаша као законодавац. Тај дио мандата Високи представник је обезбиједио сам себи.
Чак и Бонска декларација, чија је, поново наглашавам, правна снага упитна, не предвиђа таква овлаштења Високог представника. У њој се помиње „доношење одлука од стране Високог представника из надлежности Предсједништва БиХ и Савјета Министара БиХ“, али не и доношење закона што је надлежност законодавних органа власти, а не Предсједништва БиХ нити Савјета министара БиХ.
Дакле, реферндумским питањем се не доводи у питање ауторитет Високог представника дефинисан Дејтонским споразумом, релевантним резолуцијама СБУН, па чак ни Бонском декларацијом, већ искључиво чин наметања закона који није предвиђен ни једним од поменутих докумената.
Специфично, референдум тражи став грађана Републике Српске о наметнутим законима од стране Високог представника о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ. Оно што ова два закона чини додатно спорним, поред чињенице да не постоји овлаштење за њихово наметање, јесте и податак да су то једини закони наметнути од стране Високог представника у чијим преамбулама се Високи представник не позива ни на један члан или одредбу Устава БиХ, за разлику од свих других закона које је наметнуо. За свакога ко познаје правне норме потпуно је јасно да је доношење закона који нема уставне основе правно неваљана радња која ствара правни хаос. Управо то је и случај са наметнутим законима о Суду и Тужилаштву БиХ.
Даље, Високи представник тврди да референдумским питањем оспорена законодавна улога Парламентарне скупштине БиХ, чиме се посљедично крши Дејтонски споразум. У случају да један од ентитета доведе у питање одлуке Парламентарне скупштине БиХ (ПСБиХ)о питањима из Уставом дефинисаних надлежности заједничких институција БиХ, ја бих се потпуно и безрезервно сложио са Високим представником да је ријеч о кршењу Дејтонског споразума. Међутим, у конкретном случају не преиспитује се одлука ПСБиХ о питању из надлежности заједничких институција БиХ, већ напротив доношење закона у области правосуђа које према Уставу БиХ није надлежност заједничких институција БиХ, него надлежност ентитета. Управо због тога ентитет, у овом случају Република Српска, и спори право ПСБиХ да доноси законе из области које Уставом нису дефинисане као његова надлежност.
Дејтонски споразум познаје три начина да се надлежности пренесу на ниво заједничких институција, и то:
за послове о којима се ентитети договоре;
за послове предвиђене анексима 5 до 8;
за оне који су потребни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса, у складу са подјелом надлежности међу установама БиХ.
У случају правосуђа ни једна од три могућности није испуњена, нема споразума ентитета, не спада у послове дефинисане анексима 5 до 8, нити у питања која се наводе у трећој могућности.
Према томе, довести у питања Дејтонска овлаштења Високог представника, као и дејтонски капацитет институција БиХ би заиста био дубоко погрешан потез који заслужује критику и казну. Република Српска, међутим, доводи у питање вандејтонско и вануставно дјеловање и управо инсистира да вандејтонско одузимање надлежности од ентитета, представља кршење Дејтонског споразума на исти начин као и оспоравање дејтонских надлежности заједничких институција БиХ.
И поред недвосмислених аргумената, Република Српска ипак није отворила ово питање у жељи и намјери „да оспори све одлуке и законе Високог представника“, јер многе од надлежности које су пренесене Република Српска никада није оспорила и то управо оне које су у пракси показале да функционишу и дају добре резултате.
Међутим, свака критика лошег рада појединих институција креираних на вануставан начин, и покушај да се њихов оквир постојања и рада доведе у сагласност са Уставом и потребама свих у БиХ, био је проглашаван за напад на институције БиХ, а арогантан став Високог представника и његове канцеларије одрицао је било какву могућност да се отвори дијалог за измјене рјешења која су се у пракси показала лошим.
Суд и Тужилаштво БиХ су један од најеклатантнијих примјера те врсте, а било каква могућност да се промијени накарадан оквир постојања и рада тих институција, и поред бројних процедуралних покушаја из Републике Српске, био је одбијен.
Република Српска је, управо због тога, расписала референдум да би прибавила нову политичку снагу да се коначно отвори дискусија и дође до рјешења огромних проблема у раду ових институција које више нико не негира нити може да прикрије.
Према томе, прагматични приступ Републике Српске је присутан и жив. Уколико је могуће доћи до рјешења која ће постојеће институције поправити, онда је могуће и обезбиједити начина да се на Дејтонским споразумом предвиђен начин обезбиједи и уставни основ за њихово постојање.
Република Српска је, међутим, била суочена са ситуацијом у којој неуставне институције дјелују на катастрофалан начин, а да при томе не постоји воља других нити могућност да ишта у томе промијените.
Пут правних аргумента, према томе, није била преференција Републике Српске, већ једини могући пут који је преостао, јер су сви други прагматични начини да се дође до корисних и добрих рјешења онемогућени арогантним и игнорантским односом Високог представника и његове канцеларије.
Осјећам се дужним да Вам скренем пажњу на, према мом мишљењу, кључни дио писма Високог представника из којег се препознаје и главни мотив због којег се тражи подршка СБУН:
„УН, а нарочито СБУН, настављају да играју кључну улогу у вези с БиХ. У том погледу, затражио бих од СБУН да размотри изражавање пуне подршке Општем оквирном споразуму за мир, а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном оквиру БиХ, као и свим званичним актима од стране Високог представника, потврђујући да су ти акти донесени уз одобрење СБУН поступајући у складу са ауторитетом Поглавља ВИИ Повеље УН.“
Молим Вас да будете свјесни да на овај начин Високи представник покушава да прибави покриће за све радње које је предузео, како оне које су заиста у складу са Поглављем ВИИ Повеље УН-а, а које нико у БиХ и не спори, али и за оне које је донио на своју руку, изван свих овлаштења која су му дата Дејтонским споразумом, резолуцијама СБУН-а, па чак и изван Бонске декларације.
Република Српска, њено руководство, и ја лично остајемо у потпуности предани Дејтонском споразуму, свим његовим анексима. Потпуно смо одлучни да ни једним својим актом не доведемо у питање Дејтонски споразум нити резолуције СБУН. У случају да се у неким активностима препознају елементи таквог чињења ми смо спремни на бази аргумената да промптно дјелујемо и отклонимо исте, међутим, када је у питању референдум, све што је наведено у образложењу које је доставио Високи представник, представља груби покушај манипулације при којем се рачуна да у кратком временском року нећете бити у могућности да уђете у меритум проблема и уочите нелогичности и нетачности.
Понављам, уколико су неки од наших потеза у супротности са Дејтонским споразумом, онда би било за очекивати да се предочи конкретно о чему се ради. У овом случају конкретне примједбе нема, све врви од тешких оптужби на уопштеном нивоу, а једина конкретна референца која је дата представља , како је горе образложено, најгрубљи покушај манипулације.
Увјерен да ћете се овом питању посветити на критички начин и донијети исправну одлуку која ће углед СБУН ставити изнад локалних и приземних политичких игара, шаљем Вам изразе најдубљег поштовања.
Искрено,
ПРЕДСЈЕДНИК
Милорад Додик
Ово је смијешно. Зар Додику нико није рекао да су у УН овлашћене особе за овакве ствари председник државе, председник владе и министар иностраних послова. Значи да би писмо било званичан документ и уведено у службене списе и подјељено осалим представницима морао га је послати или Радмановић или Шпирић. Онда би оно имало озбиљну тежину. Додик овдје има велику политичку тежину, али у УН не представља ништа. Зашто су се Радмановић (који је био најављен да долази на сједницу) и Шпирић сакрили? Умјесто да оду у Њујорк, покрили су се пепелом. Шта би урадили Силајџић и Лагумџија да су у њиховој позицији.
Вјероватно нико од сарадника Додику није смио да каже да његово писмо у УН не представља ништа и да се неће ни разматрати.
можда и није за УН писмо већ више, онако, за интерну употребу тј. домаће медије..??
Пре остављања коментара требали би сте нешто и прочитати да би сте знали, а не овако лупате и глумите „паметњаковиће“ где вам се свако имало писмен подмијева на овом порталу.
Надлежности
Предсједник Републике Српске:
представља Републику Српску;
предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе;
предлаже Народној скупштини кандидате за предсједника и судије Уставног суда на предлог Високог судског и тужилачког савјета;
указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној скупштини. У том року предсједник Републике може захтијевати од Народне скупштине да поново одлучује о закону. Предсједник Републике је дужан да прогласи закон који је поново усвојен у Народној скупштини;
даје помиловања;
додјељује одликовања и признања утврђена законом;
обавља послове из области безбједности и односа Републике Српске са другим државама и међународним организацијама;
указом, на предлог Владе, поставља и опозива шефове представништава Републике Српске у иностранству и предлаже амбасадоре и друге међународне представнике Босне и Херцеговине из Републике Српске;
образује савјетодавна тијела и стручне службе за обављање послова из своје надлежности;
може, пошто саслуша мишљење предсједника Владе и предсједника Народне скупштине, да одлучи да Народна скупштина буде распуштена;
може тражити од предсједника Народне скупштине Републике Српске сазивање сједнице Народне скупштине Републике Српске;
има право предлагања закона, других прописа и општих аката;
може, без ограничења, покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости пред Уставним судом;
може да поднесе предлог да се приступи промјени Устава Републике;
сазива и предсједава сједницама Сената као савјетодавног тијела највиших уставних институција Републике Српске;
одређује који ће га потпредсједник Републике замијењивати у случају привремене спријечености да обавља своју функцију;
обавља и друге послове у складу с Уставом.
Није ово први пут да се и предсједник и Влада РС обраћају генералном секратару УН.
Ево вам и писмо у цјелости;
Ваше екселенције,
Поводом предстојеће расправе у оквиру Савјета безбједности Уједињених Нација о Босни и Херцеговини , те у свјетлу ставова изнесених од стране Високог представника за БиХ о појединим питањима у којима се експлицитно оптужују Република Српска и њено руководство за кршење Општег оквирног споразума за мир (Дејтонски споразум), осјећам потребу да Вам се на овај начин обратим и скренем пажњу на одређене чињенице које указују на потпуно другачију слику од оне која се покушава представити од стране Високог представника.
На самом почетку, осврнућу се на изнесене ставове Високог представника којима се интерпретирају намјере и природа политичких активности руководства Републике Српске. Ријеч је, нажалост, о потпуно нетачној и искривљеној представи о легитимним политичким активностима. Симптоматично је да Високи представник износи најтеже могуће оптужбе о кршењу Дејтонског споразума, а да при томе не нуди ни једну конкретну референцу на конкретан дио неког од анекса Дејтонског споразума који је наводно прекршен. Изузев у једном случају гдје се реферира на одредбу о међународном и међу-ентитетском криминалу, а на који ћу се накнадно специфично осврнути, у свим случајевима говори се паушално о кршењу анекса 4 и 10, али без указивања на конкретну одредбу која се крши.
Разлог због којег се не помињу конкретне одредбе је веома једноставан: такве одредбе нема, па тиме нема никаквог кршења Дејтонског споразума.
Високи представник својим ставовима покушава да завара СБУН и на тај начин прибави неопходну подршку за наставак свог дјеловања изван мандата који му је дат Дејтонским споразумом и релевантним резолуцијама СБУН.
Управо су те и такве активности Високог представника и проузроковале правни и политички хаос у БиХ, те произвеле ситуацију у којој је готово немогуће домаћим органима да уређују легислативу.
Када је у питању конкретно референдум, јер се евидентно главнина оптужби односи управо на Одлуку Народне Скупштине Републике Српске да распише референдум, покушаћу да Вам представим аутентичан правни и политички оквир који је одредио понашање руководства Републике Српске о овом питању.
Референдум који је расписан није референдум о сецесији, нити о статусу Републике Српске, нити је увертира у неки од ових референдума. Референдум у Републици Српској расписан је потпуно легално и представља легитиман начин да се утврди став грађана Републике Српске о питању која по Уставу Републике Српске, али и анексу 4 Дејтонског споразума јесу надлежност Републике Српске, а то је правосуђе.
Наиме, Дејтонским споразумом је јасно и недвосмислено наведено да све надлежности које нису изричито наведене као надлежности заједничких институција БиХ припадају ентитетима. Устав БиХ не познаје надлежност за правосуђе, правосуђе није изричито у анексу 4 наведено као надлежност БиХ, према томе простора за различиту интерпретацију једноставно нема.
Такође, референца Високог представника на одредбу Устава БиХ по којој у надлежност институција БиХ спада питање „спровођења кривичних закона на међународном плану и између ентитета, укључујући ту односе с Интерполом“, представља покушај да се нетачном интерпретацијом СБУН наведе на криви траг и тиме по сваку цијену обезбиједи основ за оптужбе да је Република Српска прекршила неку од одредби Устава и Дејтонског споразума. Као и у свакој другој земљи, провођење кривичних закона на међународном плану не представља основ за правосудну надлежност, него за безбједносне агенције које се баве истим, а које у БиХ наравно постоје. И конкретно помињање Интерпола у цитираном дијелу Устава БиХ то веома јасно имплицира. Као што из назива и произилази, међународни и међуентитетски криминал је правосудно детерминисан од стране међународних и ентитетских правосудних инстанци, те не подразумијева потребу формирања посебних БиХ правосудних институција које ће се тиме бавити. Устав БиХ познаје искључиво Уставни суд БиХ и ту правосудну надлежност нико из Републике Српске не спори. Међутим, Суд и Тужилаштво БиХ нису дио Устава БиХ и као такви не могу се сматрати категоријом коју познаје Дејтонски споразум. Доказ су и покушаји промјене и допуне Устава БиХ као анекса 4 Дејтонског споразума којима се тек предлаже да се као надлежност БиХ уврсте правосудни органи. Да су они већ сада уставна категорија, како тврди Високи представник, онда не би било потребе да се допуњава Устав БиХ.
Молим Вас да у оквиру Ваших мисија, као и са другим релевантним ауторитетима, провјерите ову тврдњу, те да се и сами увјерите да Вас се на најгрубљи начин покушало обманути.
Надаље, Високи представник оптужује руководство Републике Српске да је самим референдумским питањем довело у питање овлаштења Високог представника која му обезбјеђују Дејтонски споразум, релевантне резолуције СБУН као и Бонска декларација. Ова тврдња је потпуно нетачна. Наиме, неколико пута Високи представник истиче како Република Српска оспорава његово оваштење да намеће обавезујуће одлуке и законе, међутим, мандат који му је одређен Дејтонским споразумом, релевантним резолуцијама СБУН, па чак ни Бонском декларацијом која правно нема статус документа којим се може проширивати мандат мировне и политичке мисије УН-а, не предвиђа могућност да се Високи представник понаша као законодавац. Тај дио мандата Високи представник је обезбиједио сам себи.
Чак и Бонска декларација, чија је, поново наглашавам, правна снага упитна, не предвиђа таква овлаштења Високог представника. У њој се помиње „доношење одлука од стране Високог представника из надлежности Предсједништва БиХ и Савјета Министара БиХ“, али не и доношење закона што је надлежност законодавних органа власти, а не Предсједништва БиХ нити Савјета министара БиХ.
Дакле, реферндумским питањем се не доводи у питање ауторитет Високог представника дефинисан Дејтонским споразумом, релевантним резолуцијама СБУН, па чак ни Бонском декларацијом, већ искључиво чин наметања закона који није предвиђен ни једним од поменутих докумената.
Специфично, референдум тражи став грађана Републике Српске о наметнутим законима од стране Високог представника о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ. Оно што ова два закона чини додатно спорним, поред чињенице да не постоји овлаштење за њихово наметање, јесте и податак да су то једини закони наметнути од стране Високог представника у чијим преамбулама се Високи представник не позива ни на један члан или одредбу Устава БиХ, за разлику од свих других закона које је наметнуо. За свакога ко познаје правне норме потпуно је јасно да је доношење закона који нема уставне основе правно неваљана радња која ствара правни хаос. Управо то је и случај са наметнутим законима о Суду и Тужилаштву БиХ.
Даље, Високи представник тврди да референдумским питањем оспорена законодавна улога Парламентарне скупштине БиХ, чиме се посљедично крши Дејтонски споразум. У случају да један од ентитета доведе у питање одлуке Парламентарне скупштине БиХ (ПСБиХ)о питањима из Уставом дефинисаних надлежности заједничких институција БиХ, ја бих се потпуно и безрезервно сложио са Високим представником да је ријеч о кршењу Дејтонског споразума. Међутим, у конкретном случају не преиспитује се одлука ПСБиХ о питању из надлежности заједничких институција БиХ, већ напротив доношење закона у области правосуђа које према Уставу БиХ није надлежност заједничких институција БиХ, него надлежност ентитета. Управо због тога ентитет, у овом случају Република Српска, и спори право ПСБиХ да доноси законе из области које Уставом нису дефинисане као његова надлежност.
Дејтонски споразум познаје три начина да се надлежности пренесу на ниво заједничких институција, и то:
за послове о којима се ентитети договоре;
за послове предвиђене анексима 5 до 8;
за оне који су потребни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса, у складу са подјелом надлежности међу установама БиХ.
У случају правосуђа ни једна од три могућности није испуњена, нема споразума ентитета, не спада у послове дефинисане анексима 5 до 8, нити у питања која се наводе у трећој могућности.
Према томе, довести у питања Дејтонска овлаштења Високог представника, као и дејтонски капацитет институција БиХ би заиста био дубоко погрешан потез који заслужује критику и казну. Република Српска, међутим, доводи у питање вандејтонско и вануставно дјеловање и управо инсистира да вандејтонско одузимање надлежности од ентитета, представља кршење Дејтонског споразума на исти начин као и оспоравање дејтонских надлежности заједничких институција БиХ.
И поред недвосмислених аргумената, Република Српска ипак није отворила ово питање у жељи и намјери „да оспори све одлуке и законе Високог представника“, јер многе од надлежности које су пренесене Република Српска никада није оспорила и то управо оне које су у пракси показале да функционишу и дају добре резултате.
Међутим, свака критика лошег рада појединих институција креираних на вануставан начин, и покушај да се њихов оквир постојања и рада доведе у сагласност са Уставом и потребама свих у БиХ, био је проглашаван за напад на институције БиХ, а арогантан став Високог представника и његове канцеларије одрицао је било какву могућност да се отвори дијалог за измјене рјешења која су се у пракси показала лошим.
Суд и Тужилаштво БиХ су један од најеклатантнијих примјера те врсте, а било каква могућност да се промијени накарадан оквир постојања и рада тих институција, и поред бројних процедуралних покушаја из Републике Српске, био је одбијен.
Република Српска је, управо због тога, расписала референдум да би прибавила нову политичку снагу да се коначно отвори дискусија и дође до рјешења огромних проблема у раду ових институција које више нико не негира нити може да прикрије.
Према томе, прагматични приступ Републике Српске је присутан и жив. Уколико је могуће доћи до рјешења која ће постојеће институције поправити, онда је могуће и обезбиједити начина да се на Дејтонским споразумом предвиђен начин обезбиједи и уставни основ за њихово постојање.
Република Српска је, међутим, била суочена са ситуацијом у којој неуставне институције дјелују на катастрофалан начин, а да при томе не постоји воља других нити могућност да ишта у томе промијените.
Пут правних аргумента, према томе, није била преференција Републике Српске, већ једини могући пут који је преостао, јер су сви други прагматични начини да се дође до корисних и добрих рјешења онемогућени арогантним и игнорантским односом Високог представника и његове канцеларије.
Осјећам се дужним да Вам скренем пажњу на, према мом мишљењу, кључни дио писма Високог представника из којег се препознаје и главни мотив због којег се тражи подршка СБУН:
„УН, а нарочито СБУН, настављају да играју кључну улогу у вези с БиХ. У том погледу, затражио бих од СБУН да размотри изражавање пуне подршке Општем оквирном споразуму за мир, а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном оквиру БиХ, као и свим званичним актима од стране Високог представника, потврђујући да су ти акти донесени уз одобрење СБУН поступајући у складу са ауторитетом Поглавља ВИИ Повеље УН.“
Молим Вас да будете свјесни да на овај начин Високи представник покушава да прибави покриће за све радње које је предузео, како оне које су заиста у складу са Поглављем ВИИ Повеље УН-а, а које нико у БиХ и не спори, али и за оне које је донио на своју руку, изван свих овлаштења која су му дата Дејтонским споразумом, резолуцијама СБУН-а, па чак и изван Бонске декларације.
Република Српска, њено руководство, и ја лично остајемо у потпуности предани Дејтонском споразуму, свим његовим анексима. Потпуно смо одлучни да ни једним својим актом не доведемо у питање Дејтонски споразум нити резолуције СБУН. У случају да се у неким активностима препознају елементи таквог чињења ми смо спремни на бази аргумената да промптно дјелујемо и отклонимо исте, међутим, када је у питању референдум, све што је наведено у образложењу које је доставио Високи представник, представља груби покушај манипулације при којем се рачуна да у кратком временском року нећете бити у могућности да уђете у меритум проблема и уочите нелогичности и нетачности.
Понављам, уколико су неки од наших потеза у супротности са Дејтонским споразумом, онда би било за очекивати да се предочи конкретно о чему се ради. У овом случају конкретне примједбе нема, све врви од тешких оптужби на уопштеном нивоу, а једина конкретна референца која је дата представља , како је горе образложено, најгрубљи покушај манипулације.
Увјерен да ћете се овом питању посветити на критички начин и донијети исправну одлуку која ће углед СБУН ставити изнад локалних и приземних политичких игара, шаљем Вам изразе најдубљег поштовања.
Искрено,
ПРЕДСЈЕДНИК
Милорад Додик
@kubadors, 07.05.2011. 10:09:15 [4069]
Немој да се нервираш, чињенице су чињенице, без обзира што ниси упућен у функционисање УН. Немам ништа против што видиш Додика као идола, али његова тежина у УН је минимална. Када РС буде самостална држава послије референдума који је обећао, онда ће писмо Предсједника РС бити званичан документ и онда ће га прочитати. Да је то писмо потписао предсједавајући Предсједништва БиХ Небојшта Радмановић или Савјета министара Никола Шпирић, оно би имало тежину. Они то нису урадили или зато што не смију, или да не би повриједили Додиков его. У сваком случају, то је лоше за РС.
Садржај писма је ок, али је то неко требао рећи на сједници СБ. Овако ће тамо бити Лагумџијин амбасадор који ће одобравати Инцков извјештај. Штета је непроцјењива.
„Референдум који је расписан није референдум о сецесији, нити о статусу Републике Српске, нити је увертира у неки од ових референдума.“
Pa zar na ovaj nacin da svojim biracima (prevarenim) u koje naravno ne spadam, kazes da od otcjepljenja nema nista i da je sve bila prevara, pa zar to Mile da im uradis, ovako, preko Ban Ki Muna B-), ovo je previse, ni pjesma ni volovi, bojim se da nece pomoci iduci put :D. Ni veci sator, ni gola snajka, kraj se blizi, stvari postaju jasne :D.
Бил не Бил, 07.05.2011. 11:23:46 [4074]
Незнам од куд код неких оволики песимизам, љутња, неповјерење.
Ево је се уопште не нервирам као што то написа Бил не Бил, јер сам врло добро упућен у рад и начин како функционишу УН.
Знам да ће то писмо доћи у руке оног на кога је ословљено.
Бил не Бил, да ли ти уопште знаш како функционише трочлано предсједништво или савјет министара???
„“““Садржај писма је ок, али је то неко требао рећи на сједници СБ. Овако ће тамо бити Лагумџијин амбасадор који ће одобравати Инцков извјештај. Штета је непроцјењива““““
Напиши ко је то требао рећи на сједници СБ!!!
Знаш да ће Лагумџијин амбасадор одобравати Инцков извештај, да те питам кад све знаш јел тај амбасадор заступа само „педерацију“ или и РС.
Штета би била непроцјењива да се није написало ово писмо.Прати ток догађајеа па ће ти неке ствари бити јасније.
Nikad kao Bane, dobri sin, 07.05.2011. 13:31:18
Из твог коментара се види једна велика исфрустрираност, заједљивос, пакост, мржња, према председнику.
Приликом изборне кампање 2006. год на слоган СБиХ „100% БиХ“
одговор на тај слоган је био „ако дође до тога онда РС има право на оцјепљење.
Не ради се овде ништа преко УН и наведеног господина. Не ложи читаоце овг портала. И промјени ову слику јер ти открива право лице…
То што пише у писму је на сједници безбједности требао рећи Радмановић или Шпирић. Знам како ради Предсједништво и Савјет министара, али и знам да су раније одлазили са неусаглашеним ставовима бошњачки и хрватски чланови и послије наступа у УН овдје објашњавали да су то њихови лични ставови. А онда је Радмановић писао у УН како су га заобишли и да је то неправда јер није усаглашено. Оно што званичник изнесе тамо се сматра званичним ставом земље у чије име говори, а накнадно кукање се сматра повријеђеном сујетом. Радмановић и Шпирић не смију да износу неусаглашене ставове, али Силајџић, Комшић, Изетбеговић и Лагумџија могу.
Al mi ga spusti sa ovim za sliku, nema sta, veliki momak B-).
Ne mozes cak nekog ni okvalifikovati da valja sa svojih par rijeci, vec koristis predsjednikove, koji sve koji su protiv njega naziva „isfrustriranim marginalcima“. Ti si izgleda Rajkanove lekcije na kursu u Bakincima ucio napamet, iako je cak i Rajkan trazio da se uci sa razumijevanjem B-). Eh streberi, nikakve koristi B-).
E sad ces jos i da nas ubijedis sta nam je Predsjednik obecao, previse je, lijepo je sto pokusavas B-), vidjeces i sam iduci put, opet ces se polomit’ dok podignes sator i ispeces volove, a ono ni pola naroda. Kraj je blizu B-).
А ах ах аха ххххх тужно јеботе, 85% чланова СНДС-а су овакви као овај кубадорс (каква умоболна будала Додикова распале стражњице. Квантитет а нигдје квалитета, као и сам Додик. Овај човјек не зна какво је државно уређење, и са оваквима да се води дискусија, ајте молим вас…
И такви нам одређују судбину…???x-(
Бил не Бил, 07.05.2011. 15:10:28
Nikad kao Bane, dobri sin, 07.05.2011. 15:25:10 [
Да још знате и ово било би лакше разговаат са вама двојицом.
Коме је крај близу и како ће ко да прође има још времена.
Мислим да слични коментари могу још да се виде у „дневном авазу“ само под другим (nickom)
Ово су надлежности предсједништва.
http://www.predsjednistvobih.ba/nadl/1/?cid=6,2,1
Предсједавајући савјета министара
http://www.vijeceministara.gov.ba/ured_predsjedavajuceg/nadleznosti/?id=1731
buddha, 07.05.2011. 15:36:29 [4
Ако ти се жена швалерише и ако те нико не ј..бе 2% није ни ово мјесто где ћеш се некоме на такав начин обраћати. Није 85% наго 100%
Није 85% наго 100%
Могао сам и претпоставити, све 100% кретен до кретена…
ево да се и ја потпишем на то писмо за корпу канцеларије УН, бан ки (мај)муна!
и ја сам исфрустриран, заједљив, пакостан, препун мржње према предсједнику који је показао свима овим писмом да је напокон научио да чита и пише…једно писмо једна суза, Господе где ли проналазе онолику ђубрад и мамлазе, председнике и кубадорсе!?
rammstein, 07.05.2011. 17:38:30
Нека си нам се и ти јавио, шта бих без тебе и твог нивоа образовања.
Не знам да ли имате овјерене здравствене књижице, али колико знам хитни случајеви се примају.
Провјерит ћу има ли мјеста, само за дијегнозу као што је ваша нисам сигуран да ли сте за потпуно лијечење јер су трошкови за такве случајеве енормно високи.
Попушили сте са вашом политиком,размишљању које је на нивоу пасења траве, сигурно да пушите од 2006.године а по свему судећи пушит ће те до краја ваших биједних живота.
Теби (rammstein) ни рођена дјеца ако их имаш су окренула леђа а да не кажем све оне које познајеш. Ти си пошаст, гори си од епидемије. Требао си остат у Федералном Сарајеву, а не долазит у Источно Сарајево, јер са таквима овај народ је увјек имао проблема, болест не напада с вани него изнутра.
kubadors, 07.05.2011. 18:13:16
Jarane mi ako i pusimo, barem pusimo sa stilom, nikom duzni, niciji, samo svoji, bar mozemo reci sta mislimo, pogledati se u ogledalo da se ne stidimo, bar smo sacuvali minimum dostojanstva…a da nam nije lako, nije, ali i ovo ce proci, bar cemo sacuvati ponos, a sta ces vise…
Ali jadno je to sto ti i likovi poput tebe, puse Laktaskom biku, ili jos gore nekom Mazalici ili Bastincu, za neko mjesto kakvog drzavnog sluzbenika, puse i ponizavaju se za trajanje jednog mandata, i sad ste bitni, a vec sutra cete opet biti niko, ljudi bez identiteta, ponosa, poltroni, dajguzi 😀
„Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima…Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju…Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. NIŠTA TU NIJE OSTALO DA UMRE.“ – Bukovski
Fino je to opisao Bukovski, ali treba ponekad nesto procitati, osim Rajkanovih knjiga za maloumne, i radioaktivnog Glasa srpske i Nezavisnih, koje vas cekaju svako jutro, za sve narodne pare 😉
I stvarno vise nemam namjeru da sa tobom polemisem, imas rijetko vidjen talenat da ti je svaki komentar sve gluplji i gluplji, razumijem da moras braniti Vozda po difoltu, ali bolje da nista ne pises, ovako samo pokazujes da ti je koeficijent inteligencije reda velicine sobne temperature, a da je veci onda vjerovatno ne bi ni bio poltron, malo bi razaznao poentu 😛
Pozdrav i svako dobro !
кубардосе,
у праву си за лијечење.. већ сада га може приуштити само мала група људи (уанпријед одаран а видим и ти се бавиш тим бизнисом – ургирања) а ускоро ће бити недостижно за многе…захваљујући напредној политици која се води..
kubadors, 07.05.2011. 10:09:15
Ово је најбољи пост који сам прочитао у посљедње вријеме. Треба лијепо то све таксативно пописати да се види. Гдје је граница Додикове власти?
Миле Бана,Миле Бана,са планине звао…
ovaj kubadors je sitna rogata stoka iz miline ergele.
Razumijem što čoban mrzi svoj narod: plaćen i preplaćen od pape i angele, stvoriti četvrti rajh bez ijednog opaljenog metka , što hitleru nije pošlo od ruke.Prvo nas je opljačkao, prodao, zadužio, oduzeo plate i penzije, dakle, oduzeo nam je pravo na život.Ako nam se oduzima život, daje nam smrt.Ko donosi smrt, on je ubica.Ako nam predsjednik neda da živimo,on nam donosi smrt.Dakle, on je ubica.Ko je masovni ubica svog naroda, on je autogenocidan.
Kubadors je isto poremećen tip, i to teško poremećen, bilo, da ima koristi od ove rabote, ili nije u stanju da razluči dobro od zla.One koji vide šta se radi , one koji zovu u pomoć,on okarakteriše kao mrzitelje predsjednika, a uništitelja RS i naroda, a uništitelja naroda zove čovjekom.
Pobogu, imali smo bar nešto, sada nemamo ništa, zadužio nas je, ubija nas bijedom i sirotinjom,nestaje i nas i onoga zašto su nam komšije, rođaci, braća, djeca izginuli, i ti imaš duše i mozga da kažeš:vi njega mrzite.
Ili si čovjek sa posebnim potrebama, ili si njegov jurišnik.
prijedor, 07.05.2011. 22:48:27
Ne zelim da ulazim u rasprave pukim stilom “za“ i “protiv“.Nemam “poziciju“,da bih bio u poziciji da kritikujem neka desavanja gore u vrhu i baratam informacijama,koje mi u najmanju ruku nisu dostupne.Ali posto vidim da ovdje pojedini “sve znaju“,molicu pojasnjenja;
“imali smo bar nešto, sada nemamo ništa,“
Budi malo precizniji.Na koji period se ova konstatacija odnosi?Sta smo to imali?I ko je to ko je omogucio i na koji nacin “da imamo nesto’?
Nikad kao Bane, dobri sin, 07.05.2011. 20:42:11
Ni ti nisi odredjen uopste.Ko je to “mi“ a ko je to “oni“?Pa kad mi to razjasnis onda mi mozes objasniti to “niciji“,nikom nismo duzni i tako dalje…
Ja razumijem da je ovo caskanje ovdje neformalno i da ljudi ovdje samo iznose svoje misljenje,kakvo god da je, ali mi nije jasno da neko nesto ovdje raspravlja,sa pricom koja izgleda otprilike kao;
Izadjem ti ja tako i tad naidjose…ja lijevo,kad blokiran prolaz.Ja desno i zamalo me ne zgazi auto.Oni idu,ja idem a i kisica rominja a ja eto zaboravi kisobran…
@ jahač
Poslije ovoga rata imali smo kakav.takav budžet, nismo bili kreditno zaduženi, imali smo telekom , imali smo veći natalitet, imali smo nadu u bolji život…
Sada nemamo budžete, svi su netragom nestaliu dužničkom smo ropstvu, nemamo telekom, nemamo posla, penzija,nemamo nade u bolji život.Imamo bijelu kugu, imamo gospodare života i smrti, koji nam se smiluju i bace poneku mrvicu, čiji smo robovi.Imamo milijardere, njihovu pohlepu, kriminal, korupciju, nepotizam.Nije li ironija i ruglo da predsjednikov sin dobije 3 miliona za voćnjak za koji i ne zna gdje je, a kćerka mu šef vladinog kabineta, kod toliko nezaposlenih dr. i magistara?A, da RADMANOVIĆEV ZET BUDE NJEGOV SAVJETNIK?
Prvo su nam omogućili borci, a za uzvrat dobiše siromaštvo, sve će to narod pozlatiti.
Drugo su nam dali ratni profiteri, neljudi, pohlepnici, anacionalni i amoralni ološ.Ovakvu muku naroda svoga mogu da gledaju samo đavoli ljudskoga lika.E, takvi nas vode, oni su nas doveli iznad provalije iz koje nema izlaza.U nju će upasti i oni kada nas i poslednjega gurnu .
kubadors,боље се не петљај у оно што не разумјеш.
Нажалост, морам да констатујем да све што сам овдје коментарисао се показало као тачно. Како медији у РС не смију да објаве објективну информацију о ситуацији са писмом, то је са задовољством објавио данашњи Аваз. Штета је непроцјењива. Ово је била прилика која се неће поновити за много времена. Када ће опет Срби имати и предсједавајућег Предсједништва и Савјета министара, двије највише функције за представљање у УН? Ово је била прилика да се на лицу мјеста изнесе истина о Високим представницима и њиховим понашањима. У овом случају су штету направили са једне стране страх Радмановића и Шпирића да се не замјере, а са друге Додиков его да је он најважнији.
Настави да читаш „дневни аваз“
Мој коментар од 07.05. 16.40 када сам написао да су овде многи дошли са „аваза“ само под другим „nickom“
prijedor, 08.05.2011. 07:43:20
Ja sam bio borac i nisam dobio ni pfeninga ni od one bivse,ni od one sadasnje vlasti.
Gundjao sam i ja dugo,pljuvao po svemu,pa cak i po sebi.Mnogo puta sam pomislio,koji mi djavo bi i zasto niasm kidnuo negdje za vrijeme rata,pa makar morao bjezakati u Beogradu od policije,pomaloo svercati cigare i mozda eventualno zbrisati negdje za Deutchland ili na kraj svijeta,ko zna gdje.
Dugo je to mucenje trajalo dok nisam dosao do zakljucka da necu cekati milostinju ni od koga,niti s emoze opet pobjeci od problema,nego cu se sam pobrinuti za sebe i svoje potomstvo.Nioje bilo lako ali se nisam ni najmanje pokajao.Mozd aje bilo lakse sjediti kod kuce ili u kafani proklinjuci sve i vsakoga(sto sam i ja dugo cinio).
Neko rece ovdje,hvala bogu sto sam zdrav,pa mogu pirustiti porodici nesto a tesko onome ko to nije.Slozicu se svakako da je ova drzava citav period poslije rata zanemarila neke kategorije stanovnistva i to se mora pod hitno promijeniti.Ali za mladjeg zdravog covjeka,ne bih se slozio da nema nacina da se bori za sebe.
Namjerno ne zelim da pominjem nikakva imena niti bilo koje politicke struje,samo cu ti reci da amoralni olos nema vjeru ni naciju a bogami ni partijsku neku pripadnost.
Ovi “partijasi“bivsi komunisti,nacionalisti,profiteri,dmeokrate,globalisti su jedna jedina porodica i skup sljama.
Hajdemo mijenjati kurtu da uzjasi murta i tako dalje i tako dalje,bez kraja i pocetka.
Mozda ovo sve zvuci komformisticki,medjutim,reci cu ti,posto znam.Cak i prije rata je bilo problema,malverzacije,rodbinkso rodjackih zajebancija,jedino je bilo vise novacau opticaju,pa se nekako guralo.Neki su i prije rata zivjeli u stosobnim stanovima,nicim zasluzenim a neki u barakama.Vidi Banjalucko predgradje.To nam je suvenir bivseg lopovluka.
Lopovluk se samo nadovezivao jedan na drugi.
Ali sta je isto tako osobina “Feuda“,to jest osobina potlacenog.Njegova osobina je njegov maleni egoizam i sklonost neradu i iscekivanju “svetog duha“drzave da mu nesto omoguci.To nam je drugi suvenir iz bivseg sistema.
Vjeruj mi u vlastitoj familiji sam na rodjene usi slusao da stariji kaze mladjem;“Nemoj se ti sinko pretgnuti“,cuvaj ledja.Ima ko da radi.
Da me neko pogresno ne shvati,ne savjetujem nikome da skapa od nekakvog “teglenja“ ili pukog fizickog rada ali ne mogu da shvatim,koliko je ta “sklonost neradu“zazivjela kod nas….Dalje,sjecam se jedne slave kod covjeka,taman srcem supu i da pohvalim domacina,kad vidim nesto izgravirano na escajgu.Pogledam i imam sta da vidim;Ime jedne poznate firme prije rata i jos pise“ukradeno“…valjda su na taj nacin htjeli sprijeciti ljude da izvlace escajg iz drustvene firme.
Naravno da se slicne stvari ne mogu porediti sa velikim kradjama ali pristup drustvenoj imovini je isti.
Ljudi,treba shvatiti da je ovo kapitalizam sa feudalnim nacinom poslovanja.I ja svakako vidim neku vrst revolucije u buducnosti ali,kako stvari stoje,dovoljna je jedna isplata penzija i eto glasova.To je druga osobina feuda,potkupljivost.
Prema tome,manimo se fantazija o nepostojecim budzetima,fondovima i slicno.Nama svima je sad zadatak da zavrnemo rukave.Sta koji vastodrzac ima i kako ima,dosada niko jos im nije usao u trag,pa necemo ni nas dvojica.Jos znam i da kod “komsija“ nista bolje nije,ako nije cak i gore.Mi,obican feud smaopostovanje mozemo naci jedino radom i samodisciplinom.A oni koji se skoluju,imace sansu da nesto mijenjaju.
prijedor, 08.05.2011. 07:43:20 [
Ово су послератне владе у Републици Српској;
Састав Владе Републике Српске изабране 18. маја 1996. године
Предсједник Владе: ГОЈКО КЛИЧКОВИЋ
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. МИЛАН НИНКОВИЋ, министар одбране,
2. ДРАГАН КИЈАЦ, министар унутрашњих послова,
3. МАРКО АРСОВИЋ, министар правосуђа и управе,
4. Проф. др АЛЕКСА БУХА, министар иностраних послова,
5. НОВАК КОНДИЋ, министар финансија,
6. НЕДЕЉКО ЛАЈИЋ, министар саобраћаја и веза,
7. НЕДЕЉКО РАШУЛА, министар образовања, науке и културе,
8. СПАСОЈЕ АЛБИЈАНИЋ, министар трговине и снабдјевања,
9. Др МИЛОРАД СКОКО, министар индустрије и енергетике,
10. Др ДРАГАН КАЛИНИЋ, министар здравља, рада и социјалне заштите,
11. ДРАГАН БОЖАНИЋ, министар информисања,
12. Мр ВОЈИСЛАВ РАДИШКОВИЋ, министар за питања бораца и жртава рата,
13. РАТКО МИШАНОВИЋ, министар за урбанизам, стамбено-комуналне послове и грађевинарство,
14. ДРАГАН ДАВИДОВИЋ, министар вјера,
15. ЉУБИША ВЛАДУШИЋ, министар за прогнана и расељена лица,
16. ЂОЈО АРСЕНОВИЋ. министар пољопривреде, шумарства и водопривреде,
17. БОРИВОЈ СЕНДИЋ, министар без портфеља,
18. МИРОСЛАВ ТОХОЉ, министар без портфеља,
19. Проф. др ЉУБОМИР ЗУКОВИЋ, министар без портфеља
Састав Владе Републике Српске изабране 27. новембра 1996. године
Предсједник Владе: Мр ГОЈКО КЛИЧКОВИЋ
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. МИЛАН НИНКОВИЋ, министар одбране,
2. ДРАГАН КИЈАЦ, министар унутрашњих послова,
3. БРАНКО ПЕТРИЋ, министар правосуђа и управе,
4. Проф. др АЛЕКСА БУХА, министар иностраних послова,
5. РАНКО ТРАВАР, министар финансија,
6. НОВАК КОНДИЋ, министар обнове и развоја,
7. НЕДЕЉКО ЛАЈИЋ, министар саобраћаја и веза,
8. Др СТЕВАН СТЕВИЋ, министар образовања, науке и културе,
9. МЛАЂЕН ЦИЦОВИЋ, министар трговина и снабјевања,
10. Др МИЛОРАД СКОКО, министар индустрије и енергетике,
11. ЂОЈО АРСЕНОВИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде,
12. Проф. др МИРКО ШОШИЋ, министар здравља,
13. ЉУБИША ВЛАДУШИЋ, министар за избјегла и расељена лица,
14. СВЕТЛАНА ШИЉЕГОВИЋ, министар информација,
15. ВОЈИСЛАВ ГЛИГИЋ, министар за питања бораца и жртава рата,
16. РАТКО МИШАНОВИЋ, министар за урбанизам, стамбено-комуналне делатности и грађевинарство,
17. БРАНКО СТЈЕПАНОВИЋ, министар за економске односе са иностранством,
18. ДРАГАН ДАВИДОВИЋ, министар вјера,
19. РАЈКО ПАПОВИЋ, министар за спорт,
20. ВИНКО КОНДИЋ, министар рада и социјалне заштите
Састав Владе Републике Српске изабране 18. јануара 1998. године
Предсједник Владе: МИЛОРАД ДОДИК
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. МАНОЈЛО МИЛОВАНОВИЋ, министар одбране,
2. Мр МИЛОВАН СТАНКОВИЋ, министар унутрашњих послова,
3. Др НЕНАД СУЗИЋ, министар просвјете,
4. НОВАК КОНДИЋ, министар финансија,
5. ПЕТКО ЧАНЧАР, министар правде,
6. Др ЖЕЉКО РОДИЋ, министар здравља и социјалне заштите,
7. Мр ВЛАДИМИР ДОКИЋ, министар енергетике и рударства,
8. Мр МИЛЕНКО САВИЋ, министар за пољопривреду, водопривреду и шумарство,
9. МАРКО ПАВИЋ, министар саобраћаја и веза,
10. Др ЖИВОЈИН ЕРИЋ, министар науке и културе,
11. НИКОЛА КРАГУЉ, министар трговине и туризма,
12. ЈОВО БАШИЋ, министар за урбанизам, грађевинарство, стамбено-комуналне послове и екологију,
13. РАЈКО ВАСИЋ, министар информација,
14. МИЛАДИН ДРАГИЧЕВИЋ, министар за избјеглице и расељена лица,
15. ЈОВО ТУРАЊАНИН, министар вјера,
16. МИЛОРАД КАРАЛИЋ, министар спорта и омладине
17. ТИХОМИР ГЛИГОРИЋ, министар за питања бораца, žртава рата и рада,
18. САВО ЛОНЧАР, министар за економске односе са иностранством,
19. ОСТОЈА КРЕМЕНОВИЋ, министар упарве и локалне самоуправе,
20. ЂУРАЂ БАЊАЦ, министар индустрије и технологије
Састав Владе Републике Српске изабране 12. јануара 2001. године
Предсједник Владе: Др МЛАДЕН ИВАНИЋ
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. БИЉАНА МАРИЋ, министар правде,
2. СЛОБОДАН БИЛИЋ, министар одбране,
3. Мр ПЕРИЦА БУНДАЛО, министар унутрашњих послова,
4. Др ГОЈКО САВАНОВИЋ, министар просвјете,
5. МИЛЕНКО ВРАЧАР, министар финансија,
6. Др ПЕТАР КУНИЋ, министар упарве и локалне самоуправе,
7. Мр ПЕРО БУКЕЈЛОВИЋ, министар индустрије и технологије,
8. Др МИЛОРАД БАЛАБАН, министар здравља и социјалне заштите,
9. БОШКО ЛЕМЕЗ, министар енергетике и рударства,
10. Др РАЈКО ЛАТИНОВИЋ. министар пољопривреде, шумарства и водопривреде,
11. Др БРАНКО ДОКИЋ, министар саобраћаја и веза,
12. Др МИТАР НОВАКОВИЋ, министар науке и културе
13. Мр ГОРАН ПОПОВИЋ, министар трговине и туризма,
14. НЕЂО ЂУРИЋ, министар за урбанизам, стамбено-комуналне делатности, грађевинарство и екологију,
15. ДРАГАН ШОЛАЈА, министар за питања бораца, жртава рата и рада,
16. Мр ФУАД ТУРАЛИЋ, министар за економске односе са иностранством,
17. МИЋО МИЋИЋ, министар за избјеглице и расељена лица,
18. ДУШАН АНТЕЉ, министар вјера,
19. ЗОРАН ТЕШАНОВИЋ, министар спорта и омладине
Функцију министра у Влади премијера Младена Иванића обављали су и:
1. ДРАГОМИР ЈОВИЧИЋ, министар унутрашњих послова
2. СИМЕУН ВИЛЕНДЕЧИЋ, министар финансија
3. РОДОЉУБ ТРКУЉА, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
4. ЖЕЉКО ТАДИЋ, министар трговине и туризма
5. БОРО БАБИЋ, министар трговине и туризма
Влада Републике Српске изабрана 17. јануара 2003.
Састав Владе Републике Српске изабране 17. јануара 2003.
Предсједник Владе: Др Драган Микеревић
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. Зоран Ђерић, министар унутрашњих послова
2. Милован Станкови, министар одбране
3. Симеун Вилендечић, министар финансија
4. Милан Богићевић, министар привреде, енергетике и развоја
5. Др Гојко Савановић, министар просвјете и културе
6. Сауд Филиповић, министар правде
7. Славен Пекић, министар управе и локалне самоуправе
8. Марин Кватерник, министар здравља и социјалне заштите
9. Родољуб Тркуља, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
10. Драган Шолаја, министар саобраћаја и веза
11. Борис Гашпар, министар трговине и туризма
12. Мићо Мићић, министар рада и борачко-инвалидске заштите
13. Омер Бранковић, министар за економске односе и кординацију
14. Јасмин Самарџић, министар за избјеглице и расељена лица
15. Проф. др Ђемал Колонић, министар науке и технологије
16. Менсур Шехагић, министар за просторно уређење, грађевинарство екологију
Функцију министра у Влади премијера Драгана Микеревића обављали су и:
1. Др Бранко Крсмановић, министар финансија
2. Дарко Матијашевић, министар унутрашњих послова
3. Хрусто Тупековић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију
4. Ђорђе Лајшић, министар привреде, енергетике и развоја
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Documents/Budzet%202003.pdf
Влада Републике Српске изабрана 15. фебруара 2005.
Састав Владе Републике Српске изабране 15.фебруара 2005.
Предсједник Владе: Мр Перо Букејловић
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. МИЛАДИН ГЛИГОРИЋ, министар привреде, енергетике и развоја
2. СВЕТЛАНА ЦЕНИЋ, министар финансија
3. Др МИЛОВАН ПЕЦЕЉ, министар просвјете и културе
4. ЏЕРАРД СЕЛМАН, министар правде
5. МИЛОВАН СТАНКОВИЋ, министар одбране
6. ДАРКО МАТИЈАШЕВИЋ, министар унутрашњих послова
7. ЗДЕНКА АБАЗАГИЋ, министар упарве и локалне самоуправе
8. ИВО КОМЉЕНОВИЋ, министар здравља и социјалне заштите
9. ГОРАН ПЕРКОВИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
10. ДРАГОЈА ЛАЈИЋ, министар саобраћаја и веза
11. БОРИС ГАШПАР, министар трговине и туризма
12. МУХАМЕД ЛИШИЋ, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију
13. МИОДРАГ ДЕРЕТИЋ, министар рада и борачко-инвалидске заштите
14. ЈАСМИН СЕФЕРОВИЋ, министар за економске односе и координацију
15. ЈАСМИН САМАРЏИЋ, министар за избјеглице и расељена лица
16. ФУАД ТУРАЛИЋ, министар науке и технологије
Функцију министра у Влади премијера Пере Букејловића обављала је и:
1. СЊЕЖАНА БОЖИЋ, министар просвјете и културе
2. МИЛОВАН СТАНКОВИЋ, обављао је и функцију министра без портфеља
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Documents/Budzet%202004.pdf
Влада Републике Српске изабрана 28. фебруара 2006.
Састав Владе Републике Српске изабране 28. фебруара 2006.
Предсједник Владе: Милорад Додик
За чланове Владе Републике Српске изабрани су:
1. МИЛАН ЈЕЛИЋ, министар привреде, енергетике и развоја
2. АЛЕКСАНДАР ЏОМБИЋ, министар финансија
3. АНТОН КАСИПОВИЋ, министар просвјете и културе
4. ОМЕР ВИШИЋ, министар правде
5. БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ, министар за породицу, омладину и спорт
6. СТАНИСЛАВ ЧАЂО, министар унутрашњих послова
7. НЕБОЈША РАДМАНОВИЋ, министар управе и локалне самоуправе
8. РАНКО ШКРБИЋ, министар здравља и социјалне заштите
9. СЛАВЕН ПЕКИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
10. НЕДЈЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ, министар саобраћаја и веза
11. ПРЕДРАГ ГЛУХАКОВИЋ, министар трговине и туризма
12. ФАТИМА ФЕТИБЕГОВИЋ, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију
13. БОШКО ТОМИЋ, министар рада и борачко-инвалидске заштите
14. ЈАСНА БРКИЋ, министар за економске односе и координацију
15. ОМЕР БРАНКОВИЋ, министар за избјеглице и расељена лица
16 БАКИР АЈАНОВИЋ, министар науке и технологије
Функцију министра без портфеља, до успостављања Министарства за породицу, омладину и спорт, обављао је БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ
Укупна буџетсак средства за 2006 годину 1,205,170,000
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Documents/Budzet%202007.pdf
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Documents/Budzet%20RS%20za%202008.%20godinu%20-%20cir.pdf
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mf/Budzet/Budzet%20Republike%20Srpske%20za%202009.%20godinu%20-%20latinica.pdf
http://www.capital.ba/wp-content/uploads/2009/12/Prijedlog-budzeta-RS-za-2010.-godinu.pdf
Буџет за ову годину на нивоу прошлогодишњег.
Кад би ти био имало реалан човек а судећи по твојим коментарима ниси, увидео би неке ствари.
С обзиром да немаш апсолутно никакав став за актуелну власт осим оне критичне и доста неистиности које просипаш по овом порталу осуђен си на вјечитог лузера.
Кубадорс, охлади мало. Изгледа да си од масе података до којих долазиш на нету изгубио моћ закључивања и расуђивања. То је проблем код многих, у маси података не могу да разлуче шта је важно, а шта неважно.
@kubadorsu
Ipak si njegov jurišnik.Neka bude ovakav luzer kao što sam ja svako moj, i svaki moj prijatelj : Djeca sa najvišim obrazovanjem , stekao sve potrebno za normalan život svojim radom, imam dva fakulteta,vojnik RS…
Stotine hiljada nezaposlenih, bez ikakvog izgleda da će biti zaposleni, tzv penzije, odnosno sos mrvice od 100-400 km, dovoljne za trodnevno preživljavanje poslije plaćenih računa, bijeda, očaj, suicidi, kriminal, mafija, bezvlašće, nepotizam, carski život vladajućeg ološa, nebriga za ljude, …E, to je ono što me boli, što ne mogu da gledam.
ova bagra, koju si naveo gore ojadila je moj narod, pokrala ga, zadužila, pogazila grobove junaka, pljunula na narod i otadžbinu.
Ne bih se mijenjao ni sa jednim nizašto.
Je li normalno da vladajuća ministarska svita u hercegovinu ide sa pratnjom ,savjetnicima, i da umjesto noće u kućama , da vide kako žive ljudi, šta jedu,oni idu u budvu ?
To njihovo prokletstvo, nemar, nebriga, gaženje i preko živih, i preko mrtvih , mora biti kažnjeno.Ne boje se ni boga , a ne stide naroda.Žao mi je samo što će njihova pokolenja, ni kriva ni dužna, ispaštati što su im djedovi bili neljudski pohlepnici.
jahac, 08.05.2011. 06:31:26
Pod „mi“ sam mislio na postenu srpsku nejac, koja ima minimum dostojanstva i ne spada u poltrone i dajguze, koja ne pjeva pod satorima sa Vozdom, ne radi u drzavnoj administraciji,ne pada na pricu o referendumu, vidi lopovluk koji se dogadja, koja pokusava pokazati da nije sve gotovo i da ima ljudi koji jos misle svojom glavom i svjesni su u kakvom problemu je ovaj narod dok ga vodi laktaski Vozd, i njegova ekipa B-).
Eto ako treba jos nesto pojasniti samo reci, steta je da ukljucujes sad mozak, ako to nisi uradio godinama :D.
Izvini kubadorsu, gornje je za jahača.
prijedor, 08.05.2011. 09:31:14 [
У овом посту пишеш овако
„“““…E, to je ono što me boli, što ne mogu da gledam.
ova bagra, koju si naveo gore ojadila je moj narod, pokrala ga, zadužila, pogazila grobove junaka, pljunula na narod i otadžbinu.““““
У предходном пишеш овако;
„“““Poslije ovoga rata imali smo kakav.takav budžet, nismo bili kreditno zaduženi, imali smo telekom , imali smo veći natalitet, imali smo nadu u bolji život…““““
Наведи ми који је то период од 1996.године до данас у којем је по твом мишљењу у Републици Српској биловреме у којемси био задовољан или приближно задовољан.
Nikad kao Bane, dobri sin, 08.05.2011. 09:32:35
Teske rijeci Bane,teske rijeci.Kad vec kritikujes,onda vjerovatno imas i neku alternativu.Pa sta bi po tvom misljenju bilo rjesenje problema?
U pravu si sto se tice mene licno.Mogao sam ja i ranije ukljuciti mozak i naci nacina da sebi i svojoj porodici omogucim kakav takav pristojan zivot umjesto nekakvog ispraznog naglabanja.
Ali zadovoljan sam rpilicno svojim dostignucima i sto je najvaznije,nisam zivio na kredit ni dzave ni naroda niti sam uzeo tudje,niti koja dobiti ima ikakve veze sa lokalnim feudima i feudalcima.
Takodje nisam gramzivo potrcao za potrosackim kreditima Hypo,Reiffeisen i drugih banaka i mirno spavam.
prijedor, 08.05.2011. 09:31:14
Ni ja nemam sumnju u revoluciju.Ono sto je pokrenuto 1917,niko ne moze zaustaviti,medjutim novi duh socijalizma mora imati i novo ruho.Metode borbe i samokontrole ce imati drugo lice.Kontrola mora biti opsta i sveobuhvatna.
Noce tehnologije nam mogu omoguciti mnoge stvari.
Svi ce biti ravnopravni i dobijace posteno ono sto zarade a vlast ce imati manju platu od radnika,samo sto ce manje raditi.Malverzacije i kradje drustvene imovine ce se pratiti jednostavno,ugradnjom mikrocipa.
jahac, 08.05.2011. 10:12:55 [4135]
„Nikad kao Bane, dobri sin, 08.05.2011. 09:32:35
Teske rijeci Bane,teske rijeci.Kad vec kritikujes,onda vjerovatno imas i neku alternativu.Pa sta bi po tvom misljenju bilo rjesenje problema?“
Заиста! Шта бисте Ви сада учинили да сте власт? http://www.youtube.com/watch?v=zx2idaqGmLU
кубадорс, ти туђи хљеб једеш и туђу бригу водиш, мислио сам нешто објаснити, али одустао сам нема вриједност теби писати, или има исто као додик муну!
Тако некако, то је ваша дијЕгноза, како си ти то дешифрово.
Овдје пишем, као и већина, због људи који то одлично разумију, као што и ја разумим шта они желе рећи без великих ријечи, глорификације некога или нечега, најбољи опис даје Приједор, истим очима гледамо на мјењање ситуације, а период који хоћеш само изволи, има нас који гледамо са жалом неке слике са мора 2003, 2004, 2005, до 2006 и сјећамо се „старих добрих времена“, или прослава у радним колективима из тих периода који сада и не постоје, опет само као стара добра времена, данас тога нема ни у таговима..ја сам без проблема имао пара да пет година након рата, те 2000-те године са комплетном породицом одем два мјесеца у Њемачку и то са пасошима РС које нам је главоња пренио на ове садашње убијбоже, а одлазак у иностранство макар једног члана породице морамо да планирамо бар двије године унапријед!
Да ли било нам је боље, или било нам је горе, просудимо сами и о томе се мора и треба писати, јер замисли да сви они несретници које је овај систем ојадио имају могућност комуницирања на интернету, каква би се медијска слика створила!?
Овако имамо то што имамо, неки људи једноставно су магнет за народне несреће, додик је тај тип, погледајте како нам почињу вијести, саобраћајкама, изгину нам омладина на цестама, затим иду протести, штрајкови, РВИ или неких преварених радника, због икс не исплаћених плата, па онда вијести како је додик написао неком некакво писмо, затим обећања и инвестиције(само што нису, ахам) крпљење рупа по општинским буџетима, превара на превару и на крају прогноза времена, суморно, јадно и тмурно вријеме код нашег владара..нешто је труло у држави Српској!
Без обзира на значај писма, важно је да се пошаље. У сваком случају је боље од тога да се уопште не одреагује.
Мислим да се преозбиљно схвата сједница СБ код нас. Редован извјештај, ништа спектакуларно, нико томе не придаје толики значај осим домаћих медија који већ данима објављују дијелове Инцковог извјештаја. Данима. Нон стоп. Неки ће слушати, други ће имати преча посла, на крају ће свако да каже својих пар реченица и ништа више.
Инцка је платило Сарајево да пише и чита. Прије неког времена то је била одлична инвестиција, више није.
anja banja luka, 09.05.2011. 00:07:28
Лијепо си примјетила да је ово писмо намијењено домаћој публици. Није ли то лицемјерје? Харис Силајџић је много способнији од господина Радмановића.
rammstein, 08.05.2011. 23:09:27 [4172]
А јест и коментар, пази ово;““ти туђи хљеб једеш и туђу бригу водиш,““ молим те само реци ми чији хљеб ти једеш и чију ти туђу бригу водиш..
Пази сад ово:““најбољи опис даје Приједор, истим очима гледамо на мјењање ситуације, а период који хоћеш само изволи, има нас који гледамо са жалом неке слике са мора 2003, 2004, 2005, до 2006 и сјећамо се „старих добрих времена““
Па ја слике с мора гледам од 1998-2010 год
Чуј прославе у радним колективима, хало прошла су та времена то ти је било пре рата. Нема ише тога, него кад имаш слободно вријеме а ти с пријатељима па баци роштиљ или тако нешто.
Пази сад ово;
„“.ја сам без проблема имао пара да пет година након рата, те 2000-те године са комплетном породицом одем два мјесеца у Њемачку и то са пасошима РС које нам је главоња пренио на ове садашње убијбоже,“““
Доводиш ме у сумњу, а ево и зашто, ко је имао новац после рата????
Видиш, после рата новац су имали само „профитери“
Незнам зашто и ниси остао у Њемачкој.
Пази ово;
„“ погледајте како нам почињу вијести, саобраћајкама, изгину нам омладина на цестама“““
Шта од аутомобила вози та иста омладина??
„“ затим иду протести, штрајкови, РВИ или неких преварених радника, због икс не исплаћених плата““
Фирме које имају лоше руководство и менаџмент, које нису способне да играју тржишну утакмицу, да улажу у развој, нове технологије, да се боре на тржишту квалитетом својих производа или услуга, такве и не требају да постоје. Нема више социјализма да се помажемо па после сви заједно пропанемо.
Мислила сам на то да је Извјештај Валентина Инцка намијењен домаћој публици, дијелу домаће публике од које је наручен. Писмо такође, али превасходно Извјештај!
Хари је свакако био бољи, најбољи члан Предсједништва, за Републику Српску. Он је учврстио њену позицију и забављао народ, бар мене. Недостају ми његови говори пред ГС УН- а у којима првих 10 мин. сви слушају, других 10 зијевају, онда се смију, након тога масовно напуштају салу, а он наставља да прича и прича у празној сали, онако са пјесничким полетом. Неки код нас, нажалост ни након тога, нису схватили да те представе за јавност, пред очима свих… су представе. Суштина и стварност је иза затворених врата.
Лицемјерно је што је Валентин преварио ове из Сарајева и наплатио им нешто што нема вриједност.
drazen78bl, 09.05.2011. 00:18:56 [
Ето води ти Хариса себи кући.
kubadors, 09.05.2011. 00:43:35
Занимљива је дрскост неких људи када немају аргументовано шта да кажу, већ потежу за увредама. Силајџић је представљао БиХ како је он желио зато што је путовао по свијету и причао оно што он мисли, а Радмановић је причао само народу, а УН готово да га нису видјеле. Сада је предсједавајући Предсједништва, али се то и не осјети, за разлику од периода када је то био Силајџић, који је много радио на штету РС.
Ања,
не би требала бити наивна. Велики дио преноса овлаштења са РС на БиХ је излобирао управо Харис Силајџић. Друга ствар је што им сада не треба, па су га пустили низ воду. Али много нам је штете нанио и одузео нам велики проценат суверенитета. Јесте да су стотине милиона од исламских земаља одлазиле у руке лобиста у САД, али је добрим дијелом успио.
Драж, како? Он се у политички живот вратио на општим изборима 2006. са паролом 100 % БиХ… Од тада Српска није изгубила ни једну значајну надлежност. Већина је изгубљена или предана много прије повратка Хариса Силајџића.
Захваљујући Тихићу и његовим апелацијама пред Уставним судовима, његовом „прагматичном“ ставу којим се приказао међународном фактору као добар сарадник, саговорник, прихватљив свима, и ликовима који су слични Тихићу, смо изгубили много тога… Такви су опасност. Галамџије попут Хариса не! Мени је јако жао што он више није у Предсједништву.
Ања, Силајџић од 1992. године лобира константно и искористио је своје везе и искеширао бројне лобисте, све са циљем да уништи Републику Српску. Добрим дијелом је успијевао све до одласка Ешдауна. Задњих година су се промијениле околности у Европи и шире, и сигурно да хришћанска Европа не жели себи допустити стварање још једне исламске државе (Косово је под контролом Запада и ради свог статуса ће бити мирни, а ако затреба, лако им је поништити државни статус). Не заборави да Ватикан није признао Косово, да заговара уједињење с Православном црквом. Њемачка је под јаким утицајем Ватикана и зато ово http://www.mediainfo.ba/index.php/20070908198/BiH/Dodik-u-zvanicnoj-posjeti-Vatikanu.html , и зато ово http://www.e-posavina.com/portal/images/stories/slike/2011/osobe/politika/skupne/dodik_merkel_380.jpg , и зато Силајџић више ништа не може. Срби су се некад показали јако добрим у одбрани католиче Европе од продора ислама и овај пут се поново рачуна на Србе.
Важи, али није он излобирао. То је једноставно био интерес „запада“ и десило би се исто да је био било ко на његовом мјесту. Интерес данас, слажем се, није више оно што је било прије 20- ак година.
хехехе..кубадорс, који си ти курс на брзину нафато да постанеш возач при министарству, кад се тако разумиш у ствари о којима немаш појма, зар је радни колектив неке фирме, компаније искључиво везан за појмове социјализма?? не постоје прославе у приватним фирмама? јел то код тебе тако увијек или од како сте се устоличили на власти? нема неких годишњица успјешног рада, неког отварања погона? било шта слично?
јбг ја сам боравио дуго по Њемачкој, па ми се тамо то свидјело..уф, да заборавио сам Западна Њемачка није никад била социјалистичка…хмм..мора бити да су ти твоји курсисти били њу вејв..
Да знаш, да сваки пут пожелим фап машину, кад пролазим поред оних ваших министарских лимузина са трчећим свјетлима на маскама аута, као ротације, ууух што бих волио тад возити ту опаку фап машину, да вас посадим у канал матер вам ј.. усташку!
Добро велиш Кубардос
„Нема више социјализма да се помажемо па после сви заједно пропанемо. „
сада пропадају само одабрани (унапријед, наравно)
како се зове тај друштвено-економски систем…
milanko, 09.05.2011. 22:11:02
Demokratija.Najveca tekovina modernog doba.