Сјетимо се агресије на зону УН: Медачки џеп

У Цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду данас је служен парастос поводом 25 година од страдања Срба у акцији хрватске војске "Медачки џеп" 1993. године.

недеља, септембар 9, 2018 / 16:34

Парастосу су, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица у Крајини и Хрватској "Суза", присуствовале породице и рођаци жртава, те представници других удружења Срба протјераних из Хрватске.

У злочину над становништвом подвелебитских села Почитеља, Читлука и Дивосела, у околини Госпића, која су била под заштитом УНПРОФОР-а, према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", убијено је и нестало 88 Срба, од којих 17 жена, а 26 људи било је старије од 60 година.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац, који је својевремено организовао преузимање посмртних остатака 52 Срба, које су Хрвати побили и бацили у Крашку јаму, рекао је новинарима да се још 11 људи води као нестало.

Штрбац је истакао да су та села, у којима је 1991. године живјело 876 људи, данас потпуно етнички очишћена и, уз изузетак троје стараца који још тамо живе, потпуно пуста.

Предсједник Управног одбора Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач рекао је да је "Медачки џеп" један од најстрашнијих и најмонструознијих злочина који се десио у рату у Хрватској.

Пјевач, чија је мајка убијена у тој акцији, навео је да је на суђењу команданту акције Мирку Норцу, утврђено да су жртве клане у подрумима, паљене у кућама, вучене аутима, вјешане о дрво и гађане ножевима, а једна жена је набијена на колац.

"Хашки суд, који је имао све доказе за ово, је тај поступак уступио хрватском правосуђу, а Норац је у затвору направио кућу, завршио факултет и оженио се. Под таквом неправдом живимо ми, нисмо добили никакву сатисфакцију, а на том простору нема Срба", рекао је Пјевач.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао је да постоји само једна правоснажна пресуда за овај злочин, што је најбољи доказ да је хрватско правосуђе етнички мотивисано, а пресуде које доноси више у функцији вријеђања и понижавања српских жртава и њихових породица, а не правде.

Села Почитељ, Читлук и Дивосело, са засеоцима у којима је било 600 становника, од којих 500 Срба, опљачкана су, етнички очишћена и сравњена са земљом по систему "спржена земља".

"Нисам нашао знакове, ни људи, нити животиња, у неколико села којима смо данас прошли, разарање је било систематско и намерно", написао је у свом извјештају комадант УНПРОФОР-а француски генерал Жан Кот.

За наведене злочине првооптужени Рахим Адеми је ослобођен, а другооптужени Мирко Норац је осуђен на казну затвора од шест година. То му није сметало да се појави на мјесту злочина.

Злочинац се враћа на мјесто злочина

Осуђени ратни злочинац Мирко Норац појавио се данас на обиљежавању 25 година од војно-полицијске операције "Медачки џеп" у Госпићу, у којој су почињени страховити злочини над српским цивилима и војницима.

Осуђени ратни злочинац који, како је изјавио за медије, није дио службеног протокола, виђен је на миси за погинуле хрватске војнике на којој су још били и хрватски министар одбране Дамир Крстичевић, те Мирко Шундов, начелник Главног штаба Оружаних снага Хрватске.

"Та акција не вуче никакве репове те је обављена према правилима Женевске конвенције. То што неки измишљају и раде од тога циркус, то је неки други проблем", рекао је Норац, а преноси Н1.

Норац је осуђен за ликвидације око 40 српских цивила у Госпићу и по командној одговорност за злочине у Медачком џепу. Казна му је обједињена на 15 година.

Након одслужене двије трећине казне условно је пуштен на слободу у новембру 2011. године. Није се покајао ни због једног злочина, чак ни због тога што је на стратишту близу Госпића лично усмртио непознату женску особу.

Операција "Медачки џеп" одвијала се од 9. до 11. септембра 1993. године против јединица Републике Српске крајине.

Хрватски портал "Индекс" подсјећа да је та акција довела до негативне перцепције Хрватске војске због намјерних паљења кућа, убијања стараца и старица чија су тијела запаљена, те злочина гађања ножевима живог за дрво објешеног заробљеног војника, вјешања за руке, бичевања, посипања соли по крвавим леђима, те понижавања заробљеног војника.



1 КОМЕНТАР

  1. „Ђе“ су све те србенде из Р. С.-ке да коментаришу страдања у РСК?
    Аутор текста је пропустио једну битну чињеницу у причи о Норцу. Тачно је да је Норац одслужио 2/3 казне али је током „служења“ казне завршио факултет , оженио се и направио двоје (поуздано а можда и више) дјеце.
    Мој закључак је да огромну већину вас у ствари и заболе нека ствар за нас из РСК па ми некако дође и жао што сам се борио за Р.С..

Оставите одговор