Сјеме из Српске у норвешком граду (још нису научили како се пише азбуком)

Већ смо најављивали овај догађај, те је био у одјељку Латиничење, гдје ће саопштење завршити и овај пут, јер чак ни путовање у тај удаљени град у Свалбарду у Норвешкој, није получио знање како се пише на српском језику.

петак, март 9, 2018 / 20:11

Кад не поштујеш свој језик, не поштују те ни други. Уколико вам се чита, прочитаћете да се импровизација типа "кад не знаш како се изговара, а ти остави на страном језику и писму", још даље развила на универзитету највећег града Српске. У остатку институција је још и горе, али ово на свеучилишту највише боли.

Мада су се користиле обилато и заграде за оригинал, ипак Vangari Maathai, Dagfinn Høibraten, Jon George Dale, Kim Holmén; као и митски град у којем се сва радња и дешава, просто су превише узвишени да би се написали српским писмом. То, аутоматски, мора да значи и да докторице Ђурић и Антић никад неће бити написане у оригиналу својих имена и презимена у саопштењу из Норвешке.

Уколико их буду уопште помињали.

Као што рекосмо: Кад не поштујеш свој језик, не поштују те ни други.

ИГР УБЛ каже:

Проф. др Гордана Ђурић, директорица Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци и др Марина Антић, менаџер Банке гена Републике Српске, учествовале су на обиљежавању десетогодишњице Свалбард глобалног сјеменског трезора.

На овом скупу који је одржан у Норвешкој у мјесту Longyearbyen на Свалбарду 26. и 27. фебурара 2018. године окупили су се депозитори и партнери из цијелог свијета на прослави 10 година постојања Глобалног сјеменског трезора Свалбард.

Прослава десетогодишњице је почела свечаном церемонијом, која се састојала из додавања сјемена свих депозитора у камен темељац трезора – стаклени цилиндар, који је први пут напуњен сјемењем у знак обиљежавања одлуке из 2006. године о изградњи Глобалног сјеменског трезора на Свалбарду, који је сада смјештен у музеју Свалбард.

Иначе, овај Самит је свечано отворио норвешки министар пољопривреде и хране Jon George Dale, који је затим са генералним секретаром Нордијског савјета министара Dagfinn Høibraten први досуо у цилиндар сјеме норвешко / нордијског поријекла.

Након њега су сви остали присутни представници депозитора банки гена широм свијета позвани да додају сјемена из својих држава. Ђурићева и Антићева, досуле су у цилиндар и сјемена очувана и сакупљена са подручја Републике Српске.

"Поред свечаног дијела обиљежавања десетогодишњице трезора, ово је такође била прилика за све учеснике који су укључени у различите методе очувања и одрживог коришћење гермплазме пољопривредних биљака да дискутују о томе како да се ојачају везе и комплементарност ових стратегија очувања – како би се оптимизирали напори за очување и истовремено подстицало одрживо коришц́ење биљних генетичких ресурса", казали су из Института за генетичке ресурсе.

Како даље наводе док Глобални сјеменски трезор у Свалбарда нуди могућност за чување сигурносних копија сјемена која се чувају у банкама гена широм свијета, ова ex situ конзервација је само једна од неколико метода за очување биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду.

У току дана проф. др Гордана Ђурић и др Марина Антић учествовале су у организованим предавањима и дискусијама на тему "Интеракције између метода очувања и система" гдје се између осталог дискутовало о томе које ће кораке предузети FАО како би се јачале везе и комплементарност између конверзације (Irene Hoffman FAO, секретаријат Комисије за генетичке ресурсе за храну и пољопривреду), јачање континуума између очувања и коришц́ења генетичких ресурса за прилагођавање климатским промјенама (Ahmed Amri, ICARDA).

Одржана су предавања и на тему крио – конзервације и могуће интеракције са програмима које користе друге методе конзервације биљних генетичких ресурса (Ann Tutwiler, Bioversity), приступ истраживача, оплемењивача и фармера биљним генетичким ресурсима (Kent Nnadozie International Treaty on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture, FAO), искуствима и сарадњи између пољопривредних произвођача и банки гена на примјеру медицинског и ароматичног биља у Швајцарској (Jean-Marc Genevay Bassins Distillery ), те искуствима фармерских заједница у Непалу у очувању и коришц́ењу пољопривредног биодиверзитета (Pitambar Shrestha LI-BIRD).

Радни дан је завршнен панел дискусијом "Како нахранити растуц́у популацију у условима климатских промјена кроз унапређење очувања и коришћења биљних генетичких ресурса".У послијеподеневним часовима представници више од 20 земаља депозитора сјемена, међу којима су и проф. др Гордана Ђурић Марина Антић посјетиле су Свалбард Глобални сјеменски трезор гдје је на уприличено свечано уношење запечаћених сјеменских кутија у трезор.

На крају дана, организован је пријем чији је домаћин био норвешки министар за храну и пољопривреду Jon Georg Dale.

Други дан Самита настављен је предавањима. Предавање је одржао Kim Holmén, директор Норвешког поларног института, на тему климатских промјена на Арктику. Детаљан извјештај је доступан на овом линку.

Професорица Ђурић је 25. фебруара учествовала је на панелу Међународне савјетодавне комисије за Глобални сјеменски трезор Свалбард.

Овом приликом су представљени чланови и посматрачи комисије, дискутовало се о мандату Међународне савјетодавне комисије као и о томе на који начин чланови комисије могу бити амбасадори Глобалног сјеменског трезора Свалбард.

Представљене су информације о десетогодишњој активности, Информације о управљању и активностима трезора, Статус пројекта рехабилитације, Стратегије депоновања сјемена, Стратегије за најбоље коришц́ење медија и јавног интереса у сјеменском трезору, укључујући могући допринос Међународне савјетодавне комисије.

На састанку су презентоване смјернице рада овог тијела, а гдје је речено да ће Комисија бити у функцији Савјетодавног тијела норвешком министарству за храну и пољопривреду за питања политике, менаџмента и рада Глогалног сјеменског трезора.

Иначе, од 2017. године проф. др Гордана Ђурић члан је Међународне савјетодавне комисије за Глобални сјеменски трезор Свалбард.

Комисија се састоји од највише седам чланова из земаља депозитора у Свалбард трезор.

Сви чланови су експерти из својих области, а предлажу их Норвешки центар за генетичке ресурсе (Нордиц Генетиц Ресоурце Центре – НордГен),  Global Crop Diversity Trust и Министарство за храну и пољопривреду Норвешке.

Важна улога за будућност

Десет година након што су норвешки премијер Јенс Столтенберг и покојна добитница Нобелове награде за мир др Vangari Maathaiom, донијели прву кутију сјемена у Глобални трезор сјемена, банке гена широм свијета су наставиле да депонују дупликатне колекције сјемена за сигурно и дуготрајно складиштење на Свалбарду.

Гледајуц́и у будућност, генетичка разноврсност ових сјемена имати ће важну улогу у омогућавању пољопривреди да се у долазећим годинама успјешно суочи са климатским промјенама, те на тај начин осигура безбједност хране за будуће генерације.

Генетичка различитост наше прошлости је заиста важна за нашу заједничку будућност.



Оставите одговор