Сјећање: 24 године од убиства Срба у Паулин Двору

На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности, нити за прикривање, организовање и премјештање лешева жртава. Међу […]

петак, 11 децембра, 2015 / 10:09

На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности, нити за прикривање, организовање и премјештање лешева жртава.

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су 82-годишњи Митар и његова два сина Милан и Петар, снаха Босиљка и рођака Драгиња – саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".

У ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора старији мјештани, углавном, српске националности.

Хрватски војници су из аутоматског оружја и ручним гранатама, због одмазде за смрт саборца, убили 18 цивила.

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је "гробница" прекривена старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је зетечена и убијена ван "куће смрти".

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића, с циљем уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом.

Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић /81/, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, око 2,5 километра удаљено од њене куће.

За овај злочин убрзо је сазнао и командант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек, и одмах о свему обавијестио Главни штаб Хрватске војске и "про форме" наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године, када је тадашњи командант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе /ХИС/ Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака, а убрзо послије тога, 12. децембра, почиње њихова ексхумација и "паковање" у бијелу пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову "гробницу" жртава из Паулин Двора одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.

Под надзором хрватске Сигурносно-информативне службе /СИС/, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којим је руководио мајор Анте Главан, транспорт, како су навели, "опасног терета" обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

На ову гробницу су 4. новембра 2010. године, тадашњи предсједници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић, положили вијенце.

Због ратног злочина над цивилима у Паулин Двору у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске, као непосредни извршиоци, иако их је било много више.

На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена обојица оптуженика – Никола Иванковић на 15, а Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако су протекле 24 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.