Сиријски преглед: Удружени злочиначки подухват САД, ВБ и Француске

Војне снаге ових земаља, противно међународном праву и повељи УН, извршиле су опет агресију на суверену земљу чије руководство није по њиховом укусу; у циљу продужетка рата и патње становништва.

субота, април 14, 2018 / 08:10

У раним јутарњим сатима 14.04.2018. године, након опсежних медијских лаживјесних насртаја на свјетску јавност поводом наводног и крајње недоказаног хемијског напада на исламисте Ал Нусре и Џаиш ал Ислам у граду Дума у Сирији, САД и њихова два сателита су лансирале преко 100 ракетних пројектила на положаје Сиријске Арапске Армије широм земље.

Поставља се неколико питања:

Зашто?

Којим правом?

Са којим циљем?

Ријалити пајац Трамп у стварном медијском лудилу

Ко не прати дешавања у Сирији, можда му је промакло да је високи генералски чин америчког генералштаба изјавио да је Асад добио грађански рат у Сирији. То се десило у јеку мировних напора између Турске, Ирана и Русије; те уклањања терориста из Источне Гуте у близини Дамаска. Трамп, који је јш 2013. године упозоравао Обаму да не нападне Сирију, поново се био јавио са плановима за напуштање ове земље.

Јасно је да Трамп нема власт у САД, већ се све одлуке доносе по дјеловоду тзв. "дубоке државе", тј. државног апарата који наставља да дјелује по свом плану и команди крупних капиталиста, без обзира на промјене у руководству донесене демократским процесом.

Сад су се те структуре, посебно преко медијске руке власти, мобилисале као тачно прије годину дана, када је Трамп био исто овако принуђен да након наводног и никад не доказаног хемијског напада пошаље шездесетак крстарећих ракета на војни аеродром у Сирији.

И то би био одговор на питање: ЗАШТО?

Циљ: Трајни останак Војске САД у Сирији

На питање КОЈИМ ПРАВОМ? уопште не треба трошити вријеме. САД, Велика Британија и Француска немају никакво право да убијају људе на основу навода њихових медија и обавјештајних служби.

Сјетимо се прича о Ал Каиди у Авганистану, па затим оружју за масовно уништење у Ираку, а да не причамо о успоставе сигурносне контроле против војних летова у Либији… Сви знамо како су се те лажи касније разоткриле, а једини епилог је било "извињење" Тонија Блера и то домаћој јавности.

Циљ је да се умањи моментум који САА има уз подршку Русије и Ирана, те да се САД и НАТО извуку из изолације при утицају на мировни процес, јер од њих спонзорисане снаге губе битку на терену. Јастребовима и крупним капиталистима је циљ да се САД војно увуку у конфликт у којем ће се Русија кривити за сваку акцију, на ивици нуклеарног удара, те да сходно томе не напусте територију суверене државе Сирије, на којој су бесправно и врше класичну агресију по међународном праву.

Још мало бомби да се спријечи убијање

Најбитнији циљ је већ обављен: Свјетској јавности је поручено да САД и њени сателити могу бомбардовати и убијати кога год хоће, гдје год хоће и када год хоће. Те да то не само да није понашање убица и лопова, већ је то донекле и гламурозно и хуманистички.

Поново се примјењује доктрина: Још мало бомби да се спријечи убијање. УН су већ одавно требале бити оглашене као смијешни параван на који се позивамо само када представљена ситуација одговара интересима САД и НАТО. Ове три земље, али не и само оне, већ деценијама користећи колапс Варшавског уговора и СССР као противтеже НАТО, бомбардују или војно заузимају територије суверених земаља, када год им се то прохтије.

У овом случају, милитанти из САД намјеравају притискати Трампа на стално присуство, продужење крвопролића и измарање Русије и владе у Дамаску, док се не постигне њихов циљ – контрола над подручјима сјеверно од ријеке Еуфрат, гдје се налазе америчке и од њих наоружане курдске јединице, чиме би добили свој ентитет унутар Сирије, из којег би извлачили нафту и земни плин под својим условима. Дакако, и од стране америчких компанија које финасирају медије које су ову хистерију за притисак на шоумена Трампа и извеле.

Хемијски изговор – 1000ти пут

Грађанима Српске и Србије, које су исто овако санкционисане или војно нападнуте од стране САД и НАТО 1995. године, те потпуно мимо УН 1999. године, ово буди немиле успомене и зебњу. Уз једно велико питање: КО ЈЕ СЉЕДЕЋИ НА АМЕРИЧКОЈ ЛИСТИ ЗА ОДСТРЕЛ?

Васе Мискина, Маркале, Тузланска капија, Рачак… само су неки од појмова које су исламисти подржани новчано и војно од стране САД користили као лош и прозрив изговор властима земаља НАТО, да пред својим грађанима оправдају агресију на суверене земље, из разлога како би им отели територију, природне ресурсе, или просто слободу.

Кога они при том штите?

Људе који су истријебили скоро све хришћане у Источној Гути? Који возе особе у кавезима по улицама? Који јавно одрубљују главе и крше права жена, дјеце и осталих мањинских група? Људе који својим "Бијелим шљемовима" добијају филмску награду Оскар, једнако као и "Ничија земља" за оновремене исламисте одсјецаче глава по Озрену?

Не! Без обзира што их и наоружавају и бране, они то не чине због њих.

Они штите своје пројектоване интересе у енергетској политици прије свега. А затим је ту и одржавање геополитичке нестабилности на Блиском истоку, гдје је циљ држати страну земљи у којој жене немају никаква права (Саудијска Арабија) у односу на једнако исламистичку, али шиитску земљу, у којој жене могу да иду на факултет (Иран).

При свему овоме, никог од њих није брига за патњу сиријског народа свих вјера и убјеђења, те САД свјесно иду на продужење конфликта и патње становништва, зарад остварења интереса уске групе капиталиста који контролишу власт у Вашингтону и мимо резултата изборног процеса у овој земљи.

Одговор Русије ће бити много битнији њој самој, пошто њени потенцијални и стварни савезници већ изграђују мишљење на основу овог више пута поновљеног сценарија.



Оставите одговор