Сиријски преглед: Реприза Нагорно-Карабаха у Алепу

Овај напад је, у основном, заправо реприза тријумфалних наступа Исламске државе прије више од деценије. По кадровима сниманим рукама нападача, који се могу видјети по интернету, ради се о траниционалним камионетима опремљеним тешким митраљезима или лаким аутоматским топовима, уз врло мало или никако оклопне борбене технике.

Фронтал.РС је једини у Српској редовно пратио ратна и политичка дешавања у Сирији у вријеме зенита тамошњег крвопролића, па нема разлога да са тим престанемо сада, само зато што су очи мејнстрим медија усмјерене на могућност нуклеарног сукоба око Украјине. Тим више зато што су сви ови догађаји везани и управо рачунају на глобални домино ефекат, који би нас могао увести у лансирање атомског наоружања.

Турска окренула леђа Русији?

Треба знати да покрајину Идлиб и дијелове других провинција, потпуно контролише Турска, која уз своју јужну границу према Сирији има и дугачку тампон зону, унутар званично суверене Сиријске Арапске Републике. Одатле је очишћено домицилно курдско становништво и простор је настањиван арапским избјеглицама из других дијелова Сирије. То је исто учињено и од Турака у војној интервенцији заузете престонице и истоимене покрајине Африн, такође у Сирији.

Турска унутар наведених територија издаје своје личне карте, на турском и арапском језику, те има потпуну контролу над војним и полицијским снагама унутар овог подручја. То ће рећи да се ово све не би могло десити без директног спонзорства, или бар знања Турске.

Турска је сличан маневар извела у Азербејџану, када је Илхам Алијев успјешно вратио под војну контролу границе које су му гарантоване у Уједињеним народима. Земље ОКДБ, које су недавно имале састанак у Казахстану, који је Путин искористио да одржи презентацију оперативно-стратешких могућности ракетног система Орешник, у тренуцима сукоба Азарбејџана и Јерменије нису могле интервенисати на страни Јерменије, јер је она ратовала на територији коју и саме те земље (Русија, Бјелорусија, Казахстан) признају за међународно правно – азербејџанске.

Преливање Карабашког синдрома у Алепо

Ако се ту могло прочитати да је Турска то урадила по неком споразуму Ердоган – Путин, да први ријеши Нагорно Карабах, уједно да покаже западнофилском јерменском тренутном руководству да без Русије би Баку заузео и Јереван; а да, заузврат, Турска неће прелазити црвене линије даље и уводити санкције Русији док рјешава Украјину; то је сада спало са преговарачког стола.

Прије да се може прочитати да се очекује завршетак рата у Украјини на прољеће 2025. године, па се војно пренапрегнута Русија напада на свим подручјима гдје је проширила, а посебно ратујући повратила свој утицај. Да се сада по ободима империје, хвата гдје се шта може начети и преузети. А посебно је згодан Алепо, за којим је кукала и Турска унисоно са читавом неолибералном западном машинеријом, који су га поредили са Сребреницом или Сарајевом.

Турској је изузетно важно да не прекида трговинске односе са Русијом, јер само у погледу руског туризма или извоза воћа и поврћа, она добија новчани прилив који јој је итекако потребан у економској кризи која не јењава. Посебно откад се Ердоган, након покушаја војног пуча за његово свргавање, иза чега стоји Запад, завадио са САД и ЕУ, без обзира што је члан НАТО, купујући руско наоружање.

Гдје је Иран?

Не треба заборавити, да је Алепо свакако у интересној сфери прије свега Ирана и да ово све долази и у тренутку када Израел изводи офанзивна дејства и у Гази и у јужном Либану. Израел редовно бомбардује јединице Асадове САА, Хезболаха и других проиранских милиција у Сирији, али никада Хајат Тахрир-ал Шам и сличне исламистичке наоружане банде, које харају по Сирији новокомпонованим шеријатом и страхом.

Јединице које се дају видјети на терену су углавном пјешадијске, са лаким наоружањем и доста њих чак и без основне опреме као што су панцири или шљемови. То указује и на неспремност и немотивисаност јединица САА, те се у овим тренуцима локалне курдске јединице и државне војске, покушавау консолидовати и успоставити какву-такву линију фронта.

Наравно, оно што у овом тренутку Русија једино може урадити, јесте да реагује авијацијом, што ће бити доста ризично, јер су побуњеници заузели доста складишта војске под командом Дамаска, те у њима заплијенили ручне противаздушне ракетне системе. Најбоље резултате Руси су имали користећи авионе Су-24 и Су-25, који су најподложнији овој врсти ватре, будући да су дејствовали као блиска подршка пјешадији и оклопним јединицама, често и ненавођеним авиобомбама.

Сада је ту у украјини испитана и масовно кориштена породица ФАБ са УПМК (универзалним модулом једрења и корекције путање), па Руси могу превазићи тај проблем без жртава, уколико им логистика омогућава да одвоје ресурсе и за овај фронт, који им је, објективно, секундарни. И да би се, у сфери заједничких интереса, овдје требао прије свега испрсити Иран, чија реакција за сада није јасна. Ако се уопште и разматра или има снаге за њу.

Посљедице Алепа

Прво треба постати јасно колика је размјера штете, те колике су јединице ушле у град, а колико су способне да довуку резерви и утврде своје позиције. За сада то све није јасно, нити има говора о јаснијој линији фронта.

Сиријска Арапска Армија је пословично у расулу и изненађена, а Хезболах, који је често био ударна песница у оваквим ситуацијама, забављен је ратом са Израелом, ако не и обезглављен.

Проблем је што Турска Русију не изазива само на овом блискоисточном пољу, него организацијом туркијских народа (а туркијски народи нису само Азери, Казахи, Узбеки, него и тако далеко унутар Русије као Јакути) покушава да подрива Кавказ и азијски дио Русије.

Све су то перспективе нових криза у геополитичким помјерањима и миграцијама народа, које усљед појефтињења транспорта и комуникација, постају све масовније. У тим тренуцима, за српски свијет је најбитније отклонити могућност да неки тумаче у Сарајеву, како и према Бањој Луци треба примјенити "Карабашки сценарио", што је рекао не један представник муслиманске провенијенције у политичком и јавном животу, откако је та лавина покренута уз спонзорство Турске.