Сиријски преглед: Мучна и спора помијерања фронта у Идилибу

Данас су снаге званичне војске, Сиријске Арапске Армије, коначно неутралисале највећи територијални губитак од покретања офанзиве у мају. 06.06.2019. године су од Запада спонзорисани исламисти узвратили контраофанзивом и пресјекли комуникацију Сукалабијах – Хама.

понедељак, јул 29, 2019 / 15:09

У област Идилиб, након неутралисања исламистичких енклава, слили су се најзагриженији борци разних милитантних афилијација, који нису жељели прихватити општи позив на амнестију.

Они су, са члановима својих породица, евакуисани аутобусима у Идилиб, који је сада још једини значајан комад територије који контролишу. Чак и без озбиљног надзора Турске, која је успоставила базе по линији разграничења у циљу надзора прекида ватре.

Сиријски Дејтон ни у назнаци

План је био да се овај дио територије Сирије, заједно са облашћу Африн на сјеверју, ријеши преговорима и без крвопролића, у пакету са територијом коју контролишу од САД спонзорисани Курди. Све у склопу некаквог општег будућег рјешења за Сирију, данас подијењену на три ентитета, док је неки проводив сиријски Дејтон, готово свјетлосним годинама далеко.

Идилиб је појас територије, већ смо писали о томе, гдје разне наоружане фракције исламиста и уз велико присуство страних бораца, дају оштар отпор владиним снагама, али и ратују између себе. При томе највише пати цивилно становништво, а свако мало стижу извјештаји о убиствима припадника других вјерских деноминација, поглавито хришћана и алавита.

Турска и даље власт Башара Ал Асада не гледа благонаклоно, али након покушаја војног пуча у Турској, у којој је обавјештајну и дипломатску подршку Реџеп Тајип Ердоган добио једино од Русије, обе земље заборављају смрт руског пилота и оборени Су-24, те у септембру 2017. године склапају војни уговор тежак 2,5 милијарди долара, а смијеши се и гасовод под именом Турски ток.

Дилема: С-400 или Ф-35

Ипак, ово је све посљедица главног камена спотицања између Турске и САД, а то је што потоња земља немилице наоружава и на друге начине логистички опрема војне снаге Курда у Сирији, занемарујући чак и то што је Влада САД ставила Радничку партију Курдистана на своју листу терористичких организација.

Због овога је Турска и извршила инвазију на Сиријску територију и неутралисала Курде у области Африн, како би себи обезбиједила тампон зону на својој граници. Ту су ушли у оштар (дипломатски) сукоб са Војском САД, која им не допушта да заузму град Манбиж.

Наручивањем батерија руског противваздушног система С-400, дошло је до најзначајније напрслине у НАТО од оснивања овог војног савеза. Турска је и даље члан, али јој САД истовремено и пријете и маме, чак најављујући да ће их искључити из програма производње «невидљивих» авиона посљедње генерације Ф-35, које је Турска већ одавно наручила и платила учешће.

До сада им је испоручено само два авиона овог типа, од наручених 100. Тако су Американци почетком априла прекинули испоруку дијелова за ове авионе, који имају најмодернију противрадарску заштиту и могућносту вертикалног узлијетања, а Доналд Трамп 16.07.2019. доноси децидну забрану испоруке авиона Ф-35 Турској.

Турска одговара да има суверено право да се наоружава како жели, те да је те најаве уопште не плаше. Образложење САД о угрожености савезника системом С-400, више је немушто оправдање за војну аутономију и могућност одбране, уколико САД Турску оцијене као неког ко је зрео за судбину Ирака или Либије због несарадње у Сирији.

Средином јула је дошло до испоруке првих дијелова руског ПВО система у Турску. По Ердогановим ријечима, операционализација С-400 Тријумф у турској војсци, очекује се до априла 2020. Ситуација је тим компликованија, будући да и Турска производи одређене дијелове Ф-35, али и друге ваздухоплове америчког дизајна и производње.

Тромјесечне борбе: Идилиб се показао као тврд орах под зубе

Само захваљујући овом војно-дипломатском савезу Русије и Турске, могуће су операције САА на правцима у Идилибу, које су прошле доста другачије, у односу на неутрализацију других побуњеничких исламистичких упоришта, као што су Источна Гута или Дараа. Ствари нису ишле баш као у ранијим случајевима.

05.05.2019.

Почетком маја 2019. године, снаге САА и савезника, уз подршку Ваздушно-космичких снага Руске Федерације, преузимају иницијативу на фронту, на правцу града Кафр Набудах на јужној административној линији Идилиба. Заузимају поменути град 08.05.2019, те наредног дана избијају на административну линију покрајине. Након почетних успјеха Асадових снага, побуњеници узвраћају и 22.05.2019. враћају Кафр Набудах под своју контролу.

08.05.2019.

Наредног мјесеца, 04.06.2019. САА додатно ојачава своје позиције и уклињује се још дубље преко административне границе, да би само два дана касније исламисти изненадили контраофанзивом југоисточно од Кафр Набудаха и Курназа, те у налету се уклињују у сјевер покрајине Хама, те пресјецају комуникацију Сукалабијах – Хама, заузимајући раскрсницу у селу Тел Малах. То је био тежак ударац владиним снагама, али много више у смислу морала трупа, него неким озбиљним војним губитком.


21.05.2019.

Овакво стање траје све до данас, 29.07.2019. када снаге САА заузимају поменуту раскрсницу и село, потискујући снаге исламистичких фракција једва мало даље од овог путног правца. Посљедње информације говоре да су заузели и село Џубаин, сјевероисточно од Тел Малаха, па се може очекивати и даље напредовање.

Крвава прогноза: Бомбардовање до општег напада на Идилиб

На страни САА је надмоћ у ваздуху, те у оклопној техници, док су исламисти наоружани америчким противоклопним вођеним ракетама, које су им на почетку грађанског рата, уз фанатично људство и џихадисте из других земаља, обезбиједили премоћ у смутним временима.


22.05.2019

Сада се сталним бомбардовањем исламиста не да да подигну главу и онемогућава стратешко пребацивање снага по дубини територије, а са друге стране „Бијели шљемови“ које спонзорише Запад хистеришу снимцима (стварним и монтираним) жртава цивилног становништва. Идилиб је подручје Сирије које није пустиња, па се при свакодневним бомбардовањима од стране Дамаска и Москве, прибјегава чак и паљењу усјева, као врсти стратешког и дугорочног ратовања. Од свега тога, као и увијек, највише страда цивилно становништво.

Циљ ових операција у Идилибу је да се изврши обухват исламистичких снага распоређених на сјеверу покрајине Хама, те би се евентуалним заузимањем града Кан Шеикун у Идилибу, распала утврђена линија око града Ал Латаминах, чиме би се покренула лавина и паника, која би могла да оде до престонице покрајине – града Идилиба.

06.06.2019.

Тиме би преговарачки потенцијал Башара Ал Асада био далеко повољнији, те био отклоњен главни резервоар екстремизма и милитаризма у Сирији, што би де факто завршило рат и побуну, те донијело толико очекиван мир овој напаћеној земљи око које се надгорњавају велике силе.

Данас је бивши амерички амбасадор у Сирији, Роберт Форд, поручио исламистима «да се не уздају пуно» у помоћ САД око Идилиба, из чега се може наслутити и став Турске по овом питању, без обзира на међусобна разилажења.


28.07.2019

Истовремено, Министарство одбране Русије наводи како Американци подржавају Курде, да би нелегално црпли нафту са подручја која су под њиховом контролом, те је шверцовали у Ирак, односно да приватне војне компаније из САД пљачкају нафтна постројења.

Нафта је, наравно, главни разлог изазивања грађанског рата у Сирији, гдје је Русија за сада опрала свој укаљани образ из деведесетих, те одбранила своју једину војну базу ван њене територије, уколико се не рачунају Абхазија, Јужна Осетија и Придњестровље, који се из перспективе земаља НАТО налазе на територији Грузије, односно Молдавије. О Криму, зато, више нико нема шта да прича као дијелу Украјине.


29.07.2019

Фронтал.РС ће изнова извијестити, уколико поново дође до значајнијег помјерања линије фронта, под шта, истини за вољу, све наведено у овом Сиријском прегледу не може баш мирна срца да се подведе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *