Сиријски преглед: Кључ мира у тројству Русија – Турска – Иран

Већ одавно смо навикли да Доналд Трамп даје изјаве које Пентагон у пракси потпуно игнорише, па се на терену тако и тумачи његова најава потпуног повлачења из Сирије.

четвртак, април 5, 2018 / 08:25

Као што смо у прошлом прегледу и најавили, Турска је успјешно заузела Африн. Брзо и без пуно губитака, али и медијске помпе на Западу, гдје је предњачила Француска и њен предсједник Франсоа Макрон.

Од територије која је била под контролом Радничке партије Курдистана, односно њених војних афилијата, остављена је очигледно намјерно и уциљано одређена "тампон зона" која снаге турске војске и њених исламистичких савезника одваја од територије коју званично контролише Сиријска Арапска Армија (САА) Башара Ал Асада. Нема говора да Војска Турске не би била у стању заузети и ове територије, те и продужити даље против изморене САА, која свеједно ратује са турским савезником ССА другдје, али то од самог почетка није био циљ.

Ово јасно указује да је читава операција у Афринском џепу изведена у договору са Русијом и самим тим прећутним пристанком владе у Дамаску. Иран такође има проблема са курдском популацијом, те медијским одговорима на хистерично урлање Запада и Израела на њихово војно присуство у Сирији, тако да то није било упитно са њихове стране.

Ердоганов ентитет

Посљедице слома курдских војних јединица, резултирали су тиме да војнополитички битан град Тел Рифат у поменутој "тампон зони", који се налазио под контролом курдских јединица, сада угошћује "провладине снаге" и све су прилике да је турска офанзива на Курде у Сирији по овом правцу досегла своју крајњу тачку. Уз већ заузете територије око града Ал Баб у ранијој турској операцији Штит Еуфрата, плус провинција Идилиб гдје Турска поставља своје "надзорне тачке" на линији раздвајања сунитских исламиста са шиитски доминантном САА, већ је оквирно исцртан "турски ентитет" у будућем сиријском Дејтону. (на слици испод означено варијацијама зелене боје).

Још 19.03.2018. предсједник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, изјављује да је операција Маслинова грана "неутрализовала 3.622 милитанта од њеног покретања до тада"; те да ангажовање турских снага неће бити окончано у Сирији, док градови Манбиж, Камишло, Ајн Ал Араб (Кобане по курдски) и Рајсулан не буду потпуно очишћени од милитаната. То се још увијек није десило, али и поред разговора војних и политичких званичника Турске и САД, још ни једна страна не одустаје од своје намјере да заузме, односно задржи Манбиж. 

У питању су градови на сјеверу Сирије, у непосредном сусједству Турске, гдје су САД пребогато наоружале, инструисале, обучиле и ваздушно подржале курдске јединице, у заузимању и арапских етничких територија од Исламске државе (ИС). Све се то продаје под фирмом Сиријских Демократских Снага (СДС) које би по америчким плановима требале контролисати све сјеверно од ријеке Еуфрат. Погађате онда, ко би добио концесије на нафту на пољима која су заузеле ове јединице…

Ердоган изгледа још увијек добро памти како су га САД и ЕУ покушали свргнути војним ударом, односно да као савезници у НАТО нису ништа учинили да га обавјештајним каналима упозоре да се војни пуч спрема. Путин јесте. И ето велике промјене на свјетској политичкој сцени.

Турска војска је јуче гранатирала Семалку, гранични прелаз између Ирачког Курдистана и сјевера Сирије коју контролишу "Амерички Курди", што је један ситан детаљ у показатељима колико не одустаје од одстрањивања курдске војне силе даље од својих граница.

Гута шаптом паде

Љути опоненти Башара ал Асада у Источној Гути, након пробијања њихових линија са истока енклаве и непрестаних ваздушних удара САА уз помоћ Ваздушнокосмичких снага Руске Федерације, промијенили су мало наратив из исламистичке "борбе до смрти" и одлучили да се прихвате сценарија из Источног Алепа. (на слици испод најсјевернија зелено означена територија)

Два од три преостала џепа у које је САА издјелила Источну Гуту, већ су потпуно евакуисали џихадисте и чланове њихових породица у покрајину Идилиб, док је град Дума тренутно на реду вожње. Било је немилих инцидената у смислу каменовања, па и отварања ватре на евакуисане у аутобусима, али за сиријске тренутне стандарде са минималним смртним исходима.

Ово ће све додатно радикализовати и саму покрајину Идилиб, гдје пристижу чистокрвни исламисти које само САД и ЕУ могу разликовати од Исламске државе као "умјерене исламисте". Уједно то повећава број избјеглица, па ће на провјеру доћи обећање из ЕУ да ће Турској пружити три милијарде еура помоћи за збрињавање ових избјеглица. Ердоганово подсјећање на ово обећање приликом самита у Варни (Бугарска), бирачима Ангеле Меркел звучи као нова пријетња отварањем "врата народа" кроз које је у Њемачку дошло преко три милиона тзв. "миграната", што ће заувијек промијенити ову земљу.

Након рјешења Источне Гуте, на реду ће бити сјеверна Хама, односно енклаве умјерених и тврдих исламиста у центру Дамаска, те окретању озбиљним проблемима око градова Дараа и Идилиб, гдје ваздухопловство немилице превентивно туче све војно битне тачке.

Вотелов поучак: Пропаст НАТО-миротворства у Сирији

Области као Источна Гута, те сјеверна Хама или друге исламистичке енклаве широм Сирије, могуће су биле само због циркусања сарајевским сценаријима цијелог овог рата. Јадним, угроженим шеријатским правницима и сјекачима глава за Ју тјуб, треба омогућити помоћ и људска права. Уз то се онда, по нама добро знаном сценарију из деведесетих, шверцује наоружање кроз хуманитарну помоћ, да се може издржати неколико година у потпуном војном окружењу…

ЕУ и САД непрестано жваћу празну сламу очигледно нетачних и напуханих прича о "хемијским нападима" владиних снага на исламисте, од којих су свеједно тренутно јачи. Битно је и нагласити – никада доказаним свјетској јавности, таман као ни случај тровања бившег руског шпијуна Скрипала у Лондону. Није случајно да се у оба случаја користи термин "хемијски напад".

Све што је ЕУ у периоду од протеклог прегледа учинила за мир у Сирији, јесте да наставља пријетити њеном легалном предсједнику и уводи санкције против четири владина дужносника. Погађате – због хемијских напада…

Наравно да је у западним лаживјесним медијима прошла потпуно незамјећено изјава
генерала Џозефа Вотела из Генералштаба Војске САД (није овај позер на слици изнад) пред тамошњим Конгресом. Невјероватна је количина реалитета, али и критике политике сопствене земље, садржана је у три тачке:

1. Договор са Ираном је важан за националну безбједност САД.

2. Саудијска Арабија користи америчко оружје да убија хиљаде цивила (читај шиита) у Јемену.

3. Башар ал Асад је побиједио у сиријском грађанском рату.

Тата Трамп, још само мало да се играмо?!

Убрзо, чули су се јавни и полујавни гласови од "провјерених извора из врха" да Трамп жели да напусти Сирију у потпуности. Више да би се најавила хајка код лаживјесних медија као Њујорк тајмс или ЦНН. Затим је, по старој матрици Доналда Трампа и његовог водвиљског приступа владању, исти рекао да ће послати још војника да се придруже постојећим 2.000 у Сирији, али "да остану још само мало".

Трамп се понаша као да је у питању дозивање са прозора заигране дјеце, на која они одговарају "тата, још само мало"; али члан Комитета за спољне послове Тед Дојч формулише планове свих јастребова још из времена Хилари-Обама: "Не знам како то да желимо да оставимо Иран и Русију као главне у Сирији, те да се удаљимо потпуно?", каже забринути Дојч.

НАТО је лошом игром на карту Исламске државе против Асада, те Гуленоваца против Ердогана, потпуно истиснут из реалног, некрвопроливног рјешења за будућност Сирије. То се најбоље види из јучерашњег самита у Анкари, гдје су Русија, Иран и Турска постигли неку врсту договора о Сирији. Чуће се још и какву, али је јасно да заговарају све супротно од САД: Територијалну цјеловитост Сирије, повратак избјеглица, те напуштање суверене земље од стране свих војних трупа којима присуство не одобрава влада у Дамаску.

Америчка прича не да звучи изанђало и глупо чак и Американцима, већ је изразито неконструктивна и окренута наставку ратовања. ИД, која је универзално оправдање за окупацију територије суверене државе мимо воље њене владе са столицом у УН, постоји и активно дјелује само на оним мјестима гдје САД, односно НАТО имају непосредну војну контролу. Уз границу са Израелом, те са сјеверне обале ријеке Еуфрат, гдје фронт према њима држе курдске снаге. Умјесто да рјешава овај проблем, Војска САД гомила снаге на мостобрану око Деир ез Зора, бранећи САА пролаз до сопствених природних богатстава оличених у нафти и плину.

САД, и ово никад није довољно пута поновити, такође потпуно бесправно и са јасном стратешком агендом, држи и самоуспостављену "сигурносну" зону око града Ал Танф на граници Ирака и Сирије, како би спријечила отварање "шиитске магистрале", тј. аутопута Дамаск – Багдад. На тај начин спречава не само војну сарадњу, него и привредни опоравак кроз миленијумску традицију трговине ова два града, односно земље.

Путници на овој релацији ће им радо видјети леђа.



1 КОМЕНТАР

  1. Одличан чланак. Спасиба! Руски спецназ је у јануару „ухватио“ два камиона Црвеног крста у којима је било милијарду долара у готовом (лекови за Исил). То је заташкано али је русија то запленила.
    http://новости-россии.ru-an.info/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F-%D1%81%D0%BE%D0%B1%D1%8B%D1%82%D0%B8%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%8F%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9-%D0%B3%D1%83%D1%82%D1%8B/

Оставите одговор