Синиша Вукелић: Помоћ медијима је требало условити рекламирањем домаћег

Вукелић је специјалиста за извјештавање о економским темама, па смо тако и почели разговор са њим. У времену када многи говоре да се треба окренути економији, те да је највећи патриотизам запослити људе, интересовало нас је  колико су економске теме уопште праћене и популарне кон нас?

-Глад изоштрава мисли. Економија је деценијама била трећеразредна тема у РС и БиХ. Политичка препуцавања 16 година од завршетка рата, а све мањи помак у егзистенцијалном смислу, грађанима је досадио. Као што је то сликовито рекао Драган Марковић Палма "Патриотизам се не сипа у тракторе". Људи су схватили да је посла све мање, да су плаћени све мање ако имају ту срећу да уопште раде.

Како би се могло оцијенити стање у медијима у РС?

-Исушена баруштина, у којој многи што мрдају мисле да су пастрмке. Несолидарност новинара одлично одговора власницима медија. Често говорим да у РС и БиХ сигурно нема корумпираних новинара. Разлог је једноставан, зато што су уредници и власници јефтини.

Шта мислите о помоћи Владе РС медијима, какав ефекат је имала?

-Помоћ је сигурно помогла медијима, онима који су је добили. Новинари је нису осјетили. Једноставно, јер на крају трке на хиподрому пехар и награду добије џокеј и власник, а коњ коцку шећера. Новац је медијима потребан као и свакој фирми у овој кризи, али га је требало подијели на други начин, са јасним критеријумима.

Од једне КМ, могло се направити двије. Напримјер: Сваки медији је морао за добијени новац, у том износу рекламирати, домаће произвођаче до 50 запослених. Медији би добили помоћ, а домаћи мали прозвођачи, који иначе не могу себи приуштити скупу рекламу у штампаним, посебном електронским медијима, тиме би привукли пажњу потрошача и повећали продају домаћи производа.

Колико дубок утицај на привреду има сумњива додјела кредита фирмама блиским власти, попут Фармаленда и сличних?

-Поред проневјере новца пореских обвезница и грађана, неповјерење је највећа посљедица. ИРБ је изгубила повјерење које је имала на почетку оснивања. Ова институција претворила се у једну обичну државну бирократску службу, иако су намјере оснивача биле потпуно другачије.

Наравно, додјела кредита фирмама које на врло сумњиви начин испуњавају услове, ствара осјећај неједнакости и потврђује да се овде све може, али преко везе. Систем је постављен јасно: подстичемо оне који неплаћају порезе и доприносе, а кроз бирократси апарат, те повећањем пореза и доприноса, кажњавамо оне који раде поштено, исплаћују редовно плате и измирују све даџбине држави.

Да ли су нам стране инвестиције једини (економски) спас?

-Инвестиције су спас. Није битно њихово поријекло. Чињеница је да стране инвестиције када долазе имају већу цијену него домаће. Оне са доносе пријеко потребно знање, искуство и правила понашанја, али такође страни инвеститори када долазе у овакву земљу, имају јасан мотив.

Да би поднијели висок ризик пословања овде, они рачунају на екстра-профит, који врше кроз експлоатацију јефтине радне снаге, манипулацију са накнадама и количинама експлоатисаних природних богастава и сл. Наравно ово није правило, али је чињеница.

Нажалост, ми то прихватамо, чак напротив прижељкујемо из врло једноставног разлога. Немамо довољног домаћег капитала, а велики број ресурса којима располажемо остаје не искориштен. Нису криве условне речено "криминалне" инвестиције, без обзира на њихово поријекло, већ уређење система који дозвољава злоупотребе.

Шта би влада могла учинити да у кратком року побољша економску ситуацију или пословну климу?

-Оно што чујемо свакодневно: Смањити оптерећења привреди, а недостатак новца у буџету надомјестити кресањем јавне потрошње. Рецепт је свима познат, само је питање мотива.

Локални избори сан очекују у 2012. Како ће изгледати предизборна година, да ли ће избори донијети неке промјене?

-Избори већ сада доносе промјене. 90 одсто службеника на свим нивоима, активно су укључени у припрему за изборе. Прошли избори још нису ни имплементирани, а већ се спремамо за нове. Избори сваке двије године имају огромну посљедицу. Чим једни заврше, почну припреме за следеће, а за то вријеме све животне ствари у овој земљи су на другом мјесту.

Отворен је аутопут од Бање Луке ка Градишци. Какве промјене то доноси?

-Нема развоја без инфраструктуре. Аутопут је један одличан пројекат и његову потребу нико никада није критиковао (што власт тврди) већ лош квалитет, пробијени рокови и екстремно висока цијена коштања. Аутопут ће тек имати пуну функцију када буде готов мост на Сави према Хрватској, али и сада он већ има своју улогу, већу него што ће имати аутопут Бањалука-Добој када се направи.

Којим темама наши медији посвећују мање пажње него што би требало?

-Медији обраћују мање више све теме, али само не праве. Нема истраживачких тема, нема тема о животним проблемима, о криминалу у свом дворишту, једном ријечју нема ништа што би могао наљутити оглашиваче или политичког пријатеља вашег власника.

Да ли мислите да се опасност вехабија потцјењује или прецјењује, у медијима и иначе?

-Овде је проблем што се вехабијама баве медији, а не полиција и обавјештајне структуре. Ствари су погресно постављене, што је проблем од радикалних вехабија већи, медији о томе више шпекулишу, полиција мање раде, политичари више профитирају. Наравно да постоји опасност, као што постоји опасности и од хиљаде људи који су изашли из последњег рата обољели од ПТСП. Људи су у овој земљи спремни на све, да би прехранили своју дјецу, па чак и поново ратовати (само не другачије гласати). Највећа стварна опасност пријети од нас самих.