Синиша Михаиловић: Ово је најслободније медијско тржиште у окружењу

У Републици Српској одете на трафику, а тамо новине из Загреба, Београда, Сарајева. Упалите телевизију, иста ствар.

четвртак, 31 јануара, 2013 / 09:37

Емисија "Некад било” је настала прије седам година, као наставак једне емисије монтажног типа, коју је радио новинар Славиша Сабљић. Жељa je била да се догађаји из прошлости, блиски или они даљи, представе у новом свјетлу и да их из угла директних свједока или учесника, ако је то могуће, поново чујемо. О специфичностима емисије коју уређује и стању медија у Српској прича Синиша Михаиловић, којег у "Некад било” гледамо сваког петка на РТРС.

– Специфичности су бројне-у нашој емисији причају личности које су директни учесници догађаја, али и обични "мали” свједоци тих дешавања, на које су они утицали. Трудимо се да извучемо што више од сваког појединца, да уђемо у оне радње о којима се не може нигдје ништа прочитати, да на тај начин сазнамо и позадину таквих дешавања. С друге стране, приче из далеке прошлости, о којима данашње генерације мало знају, оживљавамо и враћамо на сцену, па кад већ у школи о томе не раде, да историју сазнају са телевизије.

Зашто нема толико емисија које се баве прошлошћу и освјетљавањем догађаја, већ се гушимо у информацијама типа: "изјавио овај, онај…”?

Интересантно је питање. Погледајте неке портале како пишу о овој емисији. Коментари попут оних: "докле о рату” или "зар још ратујемо” или "шта ме брига за Кумановску битку” и слично, само показују да овдје постоје снаге које желе да заборавимо историју. А подсјећам Вас да је она славна и да нема народа на свијету који би је се стидио. Не знам за друге медије, али је чињеница да је нама требала оваква емисија и да је нашла пут до својих гледалаца. У прошлој години, према подацима непоуздане агенције, која врло сумњиво прати гледаности на подручју БиХ, емисија је поново забиљежила раст гледаности, што је довољан разлог да наставимо са радом.

Koja oд ваших емисија је имала највише одјека, а који саговорник је вама био најзинимљивији?

Чини ми се да је највише одјека имала емисија са Милорадом Пелемишом, командантом 10. диверзантског одреда ВРС, али било је и других. Од Југослава Петрушића, Александра Васиљевића, преко једног Марија Баришића, који је био потпуно непознат нашој јавности, а који је отворено причао о логору Лора у Сплиту. Било је фантастичних гостију. Сјећам се и Драге Пилсела, Стјепана Месића, Вука Драшковића, Момира Булатовића и толико других драгих или мање драгих људи.

Како налазите саговорнике, те да ли је било неких који су одбили да буду интервјуисани и зашто?

Пуно читамо, тражимо адекватне саговорнике, испитујемо архиву…Гост мора да буде адекватан, некад буде "анонимус”, неко за кога нико није чуо, а некад врло атрактиван, изузетно познат. Неке од њих смо чекали мјесецима, а неки су пристајали на разговор врло брзо. И заиста се не сјећам да нас је неко одбио за снимање разговора.

Како би се могло оцијенити стање у медијима у РС?

Стање у медијима је конфузно и представља одличну слику стања у друштву. Нема разлике. Тражимо се сви заједно још увијек и на жалост. Неки медији се оснивају преко ноћи , са сумњивим капиталом , без јасне власничке структуре. Брзо и нестају. Неки су ту само ради нечије промоције, неки ради рекетирања или политичких разлога, а неки су озбиљни.

Пратите ли онлајн медије и шта мислите о истима?

Он лајн медији постају врло озбиљан фактор у друштву. Волио бих, а о томе смо доста разговарали, да и то тржиште буде јасно успостављено. Да се истакне импресум, да се зна ко су уредници, ко новинари. Да се јасно зна ко су власници и да и они, као и ми, одговорају законима. Данас не постоје јасни закони о овом тржишту, не плаћају се порези, они који пишу нису пријављени. Не знам колики је маркетиншки колач за ово тржиште, али мислим да би свима одговарали овакви услови. Кажем он лајн медији су озбиљан фактор у друштву. Постоје врло респектабилни портали, и ми их некад користимо. Али постоје и они који не заслужују да се баве овим послом. Баш као у сваком другом виду новинарства.

Шта мислите о помоћи Владе РС медијима – да ли је била потребна и какав ефекат је имала?

Помоћ владе Републике Српске медијима је протекла у "црној зони”. Бојим се да је на неким примјерима криминогенизована и да сами представници владе морају да траже одговоре о томе како су појединци трошили тај новац. О томе смо причали више пута у нашим емисијама. Наравно да је помоћ потребна, медији су важни, али начин на који је то рађено ће, на жалост, зауставити свако даље издвајање за медије. Ефекат је управо та сјена криминала у неким случајевима.

Којим темама наши медији посвећују мање пажње него што би требало?

Мислим да нигдје и ни једно медијско тржиште у окружењу није тако слободно као ово наше, у Републици Српској. Одете на трафику а тамо новине из Загреба, Београда, Сарајева. Упалите телевизију, иста ствар. Ко год боље прати ситуацију зна да такво стање није ни у Сарајеву, ни у Загребу ни у Београду. Исто тако мислим да не постоји ништа о чему се не говори у медијима. Ако не отворимо ми, отвори неко други или обратно.

Просто, ко жели да види заиста јасно ствари, без острашћености, реално ће видјети да је стање такво. Мало пажње се посвјећује управо оним стварима које воде друштво напријед. Култура, наука, образовање, историја….све су то теме које не изазивају велику читаност, гледаност или слушаност, али су то теме које су јако важне за свако друштво. Не може се догодити да на насловним странама имамо разне Стоје, Ћане, Цеце. Зар је то наша будућност. Ако јесте, ја је не прихватам.

Јавни РТВ сервис РС је добро свих грађана. Да ли он испуњава ту функцију?

Јавни сервис Републике Српске има све потребно за испуњавање циљева једног јавног сервиса. Погледајте нашу шему, образовање, култура, мањине, или друге категорије друштва. Постоје емисије о томе. Постоји мишљење које је јако спиновано, које каже да смо режимска телевизија. Одговорно тврдим, а радио сам Дневник више од четири године, и то као уредник, да нико никада није назвао и тражио од мене било шта.

Постоји обавеза нас као јавног сервиса да имамо двије стране, два извора, коректност и слично. Ако је неком јавни сервис оно што је годинама радила емисија 60 минута, онда је залутао у новинарство. Ако је неком новинарство оно што се данас ради, са оваквим језиком, онда је боље да заборави на наш посао. Све се може рећи језиком примјереним медијима. И о криминалу, и о проблемима. Ми радимо врло савјесно. Нема информације која се прешути. Врло је интересантно да нас чудно посматра и опозиција и позиција. Као да сметамо и једнима и другима, или би жељели контролу.



0 КОМЕНТАРА