dysko

Синиша Давидовић: Јебе се нама или нас ?

Упозорење: у овоме тексту постоје садржаји који нису препоручљиви за малољетнике и многe особе у развоју Српски језик сматрају једним од најкомпликованијих на свијету. Не само због граматике, већ због двосмислених значења којих посједује у изобиљу, скоро па једином које нам је преостало. И збиља… тешко ли је странцу којем допадне да нас, овакве какви […]

петак, 14 фебруара, 2014 / 08:59

Упозорење: у овоме тексту постоје садржаји који нису препоручљиви за малољетнике и многe особе у развоју

Српски језик сматрају једним од најкомпликованијих на свијету.

Не само због граматике, већ због двосмислених значења којих посједује у изобиљу, скоро па једином које нам је преостало.

И збиља… тешко ли је странцу којем допадне да нас, овакве какви јесмо, учи европским и свјетским стандардима, нас који немамо ни честитих гаћа на гузици, али зато имамо изузетно богатство језика…

Јесте ли се икада запитали како ли је њему сиромаху када нас упита о било чему везаном за политику, а ми му одговоримо са нашом пословичном мудрошћу која гласи : ‘ јебе се мени… мени ни из џепа ни у џеп’… ?

Наравно да он појма нема да се иза овога, само наизглед простачког израза, уствари крије сложеност читаве наше филозофије живљења и наших међусобних односа и комуникације…

А у овој просто и простачки проширеној реченици је речено напросто све:
Јер она не говори о нашој тобожњој спремности за повећање наталитета у овој брдовитој земљи сељака и буџетских корисника, већ су себи синтетизује све наше погледе на огромни свијет у себи и онај малецни око себе, заједнички сажете у једно, такође просто, ‘у се, на се, и пода се’…

Она је наше ‘Велико праскање’ из којег су произашле и све друге наше вриједности, које на најбољи начин симболизује цркнута комшијска крава.

Јер се нама ‘јебе’ за све живо око нас.

Осим у случају када то производи и неке узрочно-посљедичне рефлексије у нашим џеповима.

Но, ‘нама се ‘ јебе’ и за то што наши џепови већ одавно не служе нама.
Јебе се нама и коме служе, и до када ће му служити.

Јебе се нама и што ову исту реченицу користимо као јадни алиби за одсуство било каквог размишљања на ту тему, поготово ако бисмо и имали шта рећи, али би нас при томе неко ‘озго’ могао и чути.

‘Јебе се нама’ је, дакле, израз који служи за универзалну негацију сваке афирмације на овим просторима.

И добро је што смо укинули ону стару химну која је без везе инсистирала на некаквом богу правде и храњењу српског рода.

Уведимо нову, савремену, која би почињала са „Јебе се нама“…

Зато и није чудо што нас онај странац са почетка приче схвати буквално, па нам ради управо оно што смо му тиме и препоручили… ипак, без дотицања наших џепова, за које су задужени неки други којима се, опет, ‘јебе за нас’, јер су се добрано увјерили да ми чак и тако нешто ‘не јебемо с главе’…

Међутим, срећа у несрећи је то што нам се јебе и за позиве да сами себе и све око себе напречац сјебемо.

Јер ми то радимо на традиционалан начин, натенане, путем избора.

Послије овог прољећа и зелене траве, нама слиједи и мјесец дана предизборне кампање…да ли редовне, ванредне или привремене, јебе нам се и за то.

Па спрем’те се, спрем’те сретници, силна ће чорба да буде…

Због свега наведеног, и крај ове приче ће бити ‘јебен’: јебе се вама шта ја пишем, а јебе се и мени шта анонимни коментатори о томе мисле.

Најважније је да се не ремете постојећи кругови и Мртво море Радојево.

P.S. Није до мене, већ је и за ово крив Караџић, тачније речено Вук који инсистира да
пишемо онако како и говоримо.



0 КОМЕНТАРА