Синиша Божић: Нека политичари заложе имовину на почетку мандата

Република Српска је на случају Рафинерије Брод оштећена бар 500 милиона КМ, а мали акционари су изгубили стотине милиона у паду вриједности акција; Нестро петрол би требао у стечај; О ТЕ Гацко више нико не говори…

Ипак, о овоме гласно говори Синиша Божић,економски аналитичар и предсједник УО УАИФ РС (Удружења акционара инвестиционих фондова), у интервјуу за Фронтал.

Било је више спорова малих акционара у РС. На који начин се они варају, јесу ли њихове жалбе оправдане?

Права малих акционара су данас у Републици Српској и БиХ, потпуно на друштвеним маргинама. Иако постоје институције која би требало да се баве успостављањем и контролом фер тржишних услова посједовања и прометовања хартијама од вриједности (Комисија за хартије од вриједности РС, тужилаштва и судови), малим акционарима није обезбјеђена институционална заштита, већ морају да траже правду на судовима. Како је у приватизацији бесплатно подијељен државни капитал грађанима РС, то је било природно да интерес државе (односно, ентитета) буде и заштита акционарског капитала који је подијелила својим грађанима. То се није десило, што је за посљедицу имало страховите малверзације које су се дешавале, и још се дешавају, како у приватизацији, тако и након исте.

Мали акционари су оштећени јер код великих послова продаје државног капитала (нпр. Телеком Српске, Рафинерија нафте, Боска, итд.), није законски дефинисан институт обавезног преузимања (што постоји у свим како земљама регије, тако и у другим свјетским привредама). То је имало за посљедицу да купац државног капитала стиче већински пакет акција, који му омогућава потпуно управљање купљеним предузећем, а малим акционарима није понуђен адекватан излаз.

Ово је даље имало за посљедицу смањење транспарентности оваквих приватизација, будући да су политичари, представници институција РС, искључиво се бавили државним капиталом, а капитал малих акционара није уопште уважен као постојећи, чиме је доведена у питање ваучерска приватизација.

Надаље, када се има у виду да је малих акционара иницијално било у РС преко 1 милион, јасно је да су институције РС и политичари које смо легитимно изабрали, потпуно изиграли грађане. Да је било преузимања код приватизација, многе афере са малим акционарима се никад не би догодиле, јер би исти били обештећени под истим условима као и код куповине државног капитала.

Мали акционари су упропаштени, надаље, многим случајевима намјерног упропаштавања предузећа од стране већинских власника, тзв. ‘лажним стечајевима’. Предузеће се задужује, обично од стране повезаног правног лица (које је обавезно у директном или индиректном власништву већинског власника), гура у стечај, а онда у стечајном поступку се као највећи повјерилац појављује управо та трећа фирма већинског власника и тако преузима контролу над приватизованим предузећем.

Малим акционарима се акције поништавају. Правосуђе је годинама толерисало овакве случајеве, а тужилаштва нису поступала по десетинама и стотинама кривичних пријава које су мали акционари подносили против одговорних лица.
Једна од преосталих ‘бастиља’ малих акционара су инвестициони фондови. 460.000 малих акционара су већински власници 13 инвестиционих фондова у РС, који имају имовину вриједну око 350 милиона КМ. Мали акционари немају апсолутно никакву корист од посједовања ових акција.

Овим путем позивам све грађане РС да се учлане у Удружење акционара инвестиционих фондова (www.uaifrs.com), како би заштитили своја имовинска права.

Мали акционари су, на крају, изгубили сваку наду у правичност система, будући да је ревизија приватизације, која је била једна од изборних обећања 2006. године, била најобичнија фарса. Од 199 истражених приватизација, у око 50% случајева су постојали основи сумње за бројне неправилности. Ниједна приватизација није раскинута, док је, нпр. у Србији, раскинуто преко 30% урађених приватизација.

На овај начин је аминован криминал већинских власника.

Исплаћују ли се акционарима фирми, које раде, дивиденде? Чули смо да се, рецимо, профит Рафинерије Брод пребацује на фирму Нестро, и да ситни акционари немају никаквих прихода на крају године?

Дивиденде исплаћује неколико акционарских друштава у РС, један од ријетких свијетлих примјера је Телеком Српске, понека банка и то је, углавном, све. Дакле, од око 800 акционарских друштава, око 1% исплаћује дивиденду.

О нафтној индустрији РС је све већ речено: Република Српска је на овом случају оштећена бар 500 милиона КМ; мали акционари су изгубили стотине милиона КМ на паду вриједности акција, неизвјесна је наплата 133 милиона КМ пореских обавеза (Рафинерија нафте је највећи порески дужник у РС) будући да су обавезе репрограмиране – бескаматно.

Не зна се шта је уговорено, приватизациони уговор је тајан, што је потпуни нонсенс, није извршено преузимање акција малих акционара. По финансијским и ревизорским извјештајима, рафинерија нафте Брод је у предстечајном стању, Нестро петрол има губитак већи од капитала (законски треба да иде у ликвидацију, односно стечај), док системом финансијски господари Оптима група доо.

Рафинерија нафте је ревитализована подизањем кредита, умјесто инвестирањем. То је могла урадити и Република Српска. Овај случај ће сигурно бити под лупом будућих истрага, када за то буде повољнија политичка клима, а постоје индиције и да се Европска комисија интересује за овај случај.

Како је тржишту акција РС штетио спор (и његово разрјешење) малих акционара у Гацку?

О термоелектрани Гацко више нико не говори. Опет су мали акционари брутално покушани бити преварени. Епилог је да нема другог блока термоелектране, а цијели случај је завршио на међународној арбитражи, гдје ЧЕЗ (Чешка електропривреда) потражује од ЕРС и РС 60 милиона евра плус затезне камате. Сазнаћемо да ли ћемо морати овај новац платити ЧЕЗу.

Шта је са риватизацијом у случају фирми које нису затворене? Колико доносе користи, а колико извозе капитал у матичне земље?

Процес приватизације у РС-БиХ траје од 1998. године, дакле, скоро 15 година. Јако дуго (у осталим некадашњим транзиционим земљама, нпр. Чешкој, Словенији, Мађарској), приватизација је трајала 5-8 година. Приватизацијом на овакав начин (без постојања снажне контроле приватизационих уговора), и оно мало привреде што је радило је или поклоњено тајкунима, или уништено.

Доста општина покушава своје обавезе и дугове санирати тако што емитују обвезнице (које углавном купује Влада РС?). У чему је разлика у односу на "обично" задуживање?

У питању је преливање средстава из ИРБ касе на локални ниво. Да није ИРБ куповао општинске обвезнице, ниједан град не би могао на слободном тржишту прикупити тражени новац јер инвеститори немају повјерења у локалне заједнице. Поред тога, пројекти који су на овај начин били финансирани (спортске хале и слично), нису развојног типа.

Шта бисте учинили да сте на одговорном мјесту, што би поправило економску ситуацију, услове пословања? Шта треба прво урадити?

У Републици Српској (и БиХ) треба се прво позабавити девијантним елементима који нарушавају привредну климу.

Прије свега, треба деполитизовати друштво. На овакав начин се не можемо развијати, већ само стагнирати и пропадати. Трошак корупције је огроман, и он одвраћа инвеститоре да улажу код нас. Како немамо домаће акумулације (односно, имали смо 1,3 милијарде КМ од продаје Телекома, али то је 90% потрошено), овисни смо о приливу иностраног капитала.

Треба спровести контролу стицања капитала свих, прошлих и садашњих политичара, привредника, инвеститора. Свако мора да пружи доказе на који начин је стицао капитал. Треба похапсити 500 најодговорнијих људи којима треба судски доказати милионске проневјере на штету грађана, државе и привреде, и адекватно их осудити. За то морамо имати јаке институције.

Стране шпекуланте који су купили наше (некад) највеће капацитете, треба испратити из државе, а њихову имовину национализовати (Фабрика глинице Бирач Зворник, Рафинерија нафте, Боска, итд.).

Рационализовати државну управу: смањити број министарстава са 16 на 10, број запослених у министарствима (осим МУП) ограничити на до 100. Извршити стручну процјену рада свих управних организација, њихове опремљености, кадровског стања.

Политичари морају да почну да раде у интересу државе, грађана и властите привреде, а не за свој интерес. Политичар по ступању на функцију потписује уговор којим залаже своју имовину као гаранцију за квалитетно обављање властитог посла.

Тек након тога можемо причати о успостављању правне државе и потенцијалном економском напретку.

Можемо ли говорити о берзи, ако је њен дневни промет мањи него промет једног супермаркета?

Берза је 2007. године пропала. Биће потребно много година да се повјерење грађана и инвеститора поврати. Берза, односно тржиште капитала РС је данас само сервис за 50так људи који су запослени у институцијама тржишта капитала.