Сине, пажљиво са интернетом!

Разговарајте с њима о коришћењу компјутера, јер родитељи морају да контролишу дјецу и у њиховом крстарењу глобалном мрежом. Сурфовати Интернетом значи поштовати правила приватности других, али и водити рачуна о личној приватности. Овог правила мора да се придржава сваки корисник глобалне мреже, укључујући и дјецу. Поента је бити „чисти и сигурни” на Интернету! Ако немате […]

уторак, јул 5, 2011 / 21:02

Разговарајте с њима о коришћењу компјутера, јер родитељи морају да контролишу дјецу и у њиховом крстарењу глобалном мрежом.

Сурфовати Интернетом значи поштовати правила приватности других, али и водити рачуна о личној приватности. Овог правила мора да се придржава сваки корисник глобалне мреже, укључујући и дјецу.

Поента је бити „чисти и сигурни” на Интернету!

Ако немате појма о чему је реч – не дај боже да сте родитељ. Јер, пропустили сте читав један свијет вашег дјетета, интернет-свијет, и препустили сте га (интернет) улици.

Родитељи морају бити пажљиви кад су у питању дијеца и њихово крстарење Интернетом.

Ево основних правила за родитеље (а и за дјецу), јер су родитељи ти који имају најважнију улогу.

Основна начела за родитеље

Компјутер који користи ваше дијете поставите на приступачном месту које вам је доступно и увек видљиво. Разговарајте са дјететом и одредите му правила како, кад и колико ће моћи да користи рачунар. Користите Интернет заједно са својом дијецом и упознајте се са сервисима, алаткама и активностима које ваше дијете користи. Ако користи, у договору са дјететом подесите прајваси сетингс (подешавање налога у вези с приватношћу) код друштвених мрежа и других сервиса – односно било чега што дијете користи на компјутеру или мобилном телефону. Причајте и слушајте пажљиво ваше дијете када вам говори о својим активностима на Интернету. Користите програме за родитељску контролу (преглед програма доступан је на http://www.sk.rs/2010/04/skpd10.html), а обавезно користите посебан налог у оперативном систему како вам дијете не би случајно обрисало виталне податке.

Оно што је најбитније, родитељи морају да уче дјецу да постану добри „интернет-грађани” – да поштују своје другове, да поштују приватност података својих другова, да не дају трећим особама њихове личне податке… Они треба да објасне дјеци какве су последице ако се одају приватни подаци (кућни видео-снимци, слике и све остало што може на било који начин да штети). Поред тога, родитељи морају да упознају интернет-пријатеље свог дјетета, али и да их припреме да сами решавају проблеме попут нежељеног контакта, задиркивања преко Интернета и слично. У живом разговору тема треба да буду и „стратегије” како да реше конкретан проблем (рецимо, блокирање нежељеног контакта).

Основна начела за (већу) дјецу

Прво – прајваси сетингс постоји с разлогом. Проучите та подешавања и укључите их, нарочито на друштвеним мрежама попут Фејсбука. Даље, мајка је у праву и за Интернет – не разговарајте са непознатима, већ само са особама које познајете и којима вјерујете. Лични подаци нису јавни подаци – пазите колико их откривате, јер вам неко може украсти идентитет и искористити ваш налог у нежељене сврхе (разне преваре). Не говорите ником лозинку, чак ни најбољем другу или другарици.

И најбитније – оно што не желите да учине вама, не чините ни ви другима, ни на Интернету.

Душан Стојичевић

* Аутор је главни и одговорни уредник „Света компјутера“



Оставите одговор