Симић: Украјинци не да су склонији нападима на цивиле, него се труде да то успију
Добро вече свима, вечерас иако причамо на ратне теме, једна крајње невесела вијест да је у Краснодару, где је напад дроном током ноћи оштетио дјечји центар и стамбену зграду, а број жртава порастао је на 12, саопштили су званични извори.
Посебно трагично, односно оно што издваја ову од већине вијести каквим смо затрпани на дневном нивоу, јесте да је у поменутом дјечјем центру смртно страдало и двоје дјеце.
Додуше, сами ти извори кажу да су у питању крхотине дронова, па без обзира што се то из званичног и штурог саопштења не да тачно прочитати, кориштење овог термина указује вјероватно да погођени објекти нијесу били примарни циљ, већ да су цивили страдали као колатерална штета. Како експлозивног пуњења украјинског дрона, тако и посљедичном дејству руске ПВО.
Такви случајеви су чести, па смо на почетку рата имали много примјера у Кијеву, гдје би ракета ПВО разнијела дио стамбене вишеспратнице, гађајући дрон који ни нема такву разорну моћ.
И једна и друга страна овакве епизоде приписују оном другом, али чињеница је да се и то дешава, односно да ПВО једне стране, штитећи у војном смислу важнији циљ, скрене пројектил или просто промаши и падом своје ракете на стамбени објекат убије сопствено становништво.
Без обзира на то, као неко ко се у Донбасу затекао у тренутку почетка самог сукоба, дужан сам рећи да се од тада до данас, без обзира на све, не може говорити о било каквој сличности по питању удара на цивиле. Посебно у намјерним нападима на цивиле. Ни у једној фази овог сукоба, па ни од тренутка када су Руси намјерно почели да циљају цивилну инфраструктуру.
Стога је сада срећа што могу предвидити како руски одговор на ово, а одговора ће свакако бити и због руске јавности саме, он неће бити гађање дјечије болнице у Кијеву или Харкову. Посебно то неће бити гађање туриста на плажи, школског аутобуса.
Посебно је грозно што није прошло ни три мјесеца људски, од напада у Старобељску у ноћи између 21. и 22. маја ове године, када је страдао 21 ученик тамошњег колеџа, који је погођен заједно са студентским домом.
Убиства новинара и уопште познатих, јавних личности, Владлена Татарског и Дарије Дугине, који су били изванредне медијске мете, у тренуцима када украјинске службе још нијесу биле у стању да дођу до високих руских војних и политичких званичника, потпуно оголили намјере такве политике; па ако хоћете и ратне политике. Циљ режима у Кијеву је да онемогући нормалан живот у Русији, односно да својим страним спонзорима представи како наносе озбиљне губитке Москви, те да је финансирање њих лично и рата који воде против рускоговореће популације и у Русији, и у Украјини, нешто што доноси корист и исплати се и даље.
Непрестано су им потребне нове и нове вијести о томе да је у Русији макар нешто изгорило, посебно као дејство терористичке мреже под управом украјинске службе СБУ.
Случај масакра у Крокус Ситију у Москви, јасно показује домете таквог погледа на свијет, гдје је против непријатеља све дозвољено. Такође имамо и класичну терористичку акцију, гдје је у Курској области намјерно срушен мост на путнички цивилни воз у покрету.
Уколико урадите нешто као операција Паучина, те са релативно јефтиним средствима нанесете штету стратешкој авијацији ВКС РФ, то је диверзантска акција. И при том изразито високог нивоа и резултата. Ово остало што сам поменуо, чист је тероризам.
Лично сам свједочио многобројним намјерним нападима на цивиле у Доњецку, који у овом граду паћенику не престају ни данас, јер како је заузимањем Авдејевке линуија одбачена даље на Запад, да се не може вршити паљба из минобацача и цијевне артиљерије; развила се технологија дронова и они изнова тероришу некада милионски град и његову околину. Били смо свједоци намјерног напада на школски аутобус управо на овом правцу, када је погинула учитељица; а напади на цивиле у приграничним зонама типа Курск, Белгород, Ростов и слично; да и не говоримо.
Традиционално, украјинска страна безобзирније погађа циљеве на ономе што сматрају сопственом територијом и ја ишчитавам једну посебну вољу да се убијају цивили који живе на територији ЛНР, ДНР, Запорожја, Херсона и посебно Крима.
Крим је био, још из времена 2014. године, нешто што искључивањем воде, струје и уопште потпуном копненом блокадом полуострва, представља традиционални полигон за злостављање цивила. Уосталом, Доњецк ни данас нема воду, јер онај водовод направљен да пумпа воду из правца Ростова на Дону, који је будио наду, може да обезбјеђује само ургентне потребе или повремено снадбдијевање.
Све у свему, данас имамо саопштења о томе да су руске јединице вјероватно поново преузеле Малу Токмачку под контролу, те да се руски диверзанти и извиђачи налазе у јужним и западним предграђима Орехова у Запорошкој области.
Такође у ДНР, руске снаге су дошле до Николајевске темроелектране, која је сада претворена у тврђаву налик на Азовстаљ.
Само ове двије вијести, односно да руска страна има и даље иницијативу на фронту, указују да су изразито неопходне вијести са изгорјелим складиштима или погођеним дјечијим центрима по Русији, како би их неутралисале.
Без обзира на напредак технологије, па чак и када су дронови у ваздуху у огромним бројевима, ни један рат до сада није био добијен из ваздуха, него гажењем чизме пјешадинца на земљи.
С том мишљу вас све поздрављам из Бање Луке.